Igre 
Pouke Brajana Krenstona, zvezde serije "Breaking Bad": Otarasio sam se tereta, da mogu lakše da idem kroz život
Komentari06/07/2022
-08:31
Glumac Brajan Krenston, zvezda serije "Braking Bad" i kultnog sitkoma "Malkolm u sredini", danas može da bira uloge.
Ovaj "radoholičar", prema sopstvenom priznanju, ima 66 godina i mlad duh koji čini da se raduje životu i uvek isprobava nove stvari.
U novom intervjuu za američki portal AARP, govorio je o različitim njemu važnim temama, a mi vam prenosimo neke od njegovih najinteresantnijih priča:
"Lukavi Pit"
"Moji roditelji su bili zajedno do moje 11. godine. Sve je bilo divno, dok moj otac, koji je i sam bio glumac, nije upao u tipičnu krizu srednjih godina. Imao je afere, a moja majka je postala alkoholičarka i posvetila vreme i energiju pažnji drugih muškaraca. Mogao sam lako da je izmanipulišem, jer je samo delimično bila uključena u moj život. Nikad nije gledala moju đačku knjižicu. Nikad me nije pitala šta bih voleo da budem kad završim srednju školu.
profimedia
Ujak mi je dao nadimak "Lukavi Pit" jer sam uvek uspevao da izbegavam odgovornost.
U srednjoj školi sam imao petlju da priđem nastavniku i kažem: "Šta treba da uradim za dvojku?" Mogu samo da zamislim koliko sam ih time razoružavao. Razmišljao sam o tome u pilot epizodi 'Braking Bad' kad sam gledao napolje i posmatrao more đaka koji su izgledali potpuno nezainteresovano".
"Niko nije marljiviji od mene"
"Ja sam lik iz radničke klase. Proveo sam godinu dana sa dedom i babom kao dete i naterali su me da prestanem da gledam tv. Mislio sam da će to biti užasno, ali mi nije nedostajao.
Povezane vesti
Morao sam da radim kod komšije i skupljam jaja na njegovom ranču, što sam voleo. S njima se znalo: obeležiš rođendan ili neko postignuće, a onda se vraćaš na posao.
Nikad nisam imao luksuz da uživam u postignuću. To mi je mnogo pomoglo kad sam bio mlad glumac. Kad ste na audiciji, uvek će biti ljudi koji su talentovaniji od vas, kao i onih koji su manje talentovani. Gde ćete završiti - ko zna? Ali ono što možete da kontrolišete je koliko vremena i energije ulažete u posao. Uvek bih se zakleo da niko neće biti marljiviji od mene. Nastavljao bih da se pripremam i pripremam i pripremam".
O pronalasku suštine
"Kad prikupljam ideje za neki lik, prvo pomislim: 'Oh, mogu da koristim ovu ili onu fizičku osobinu'. Skupljam ih gotovo kao da pravim buket cveća.
Onda krenem: 'Mislim da je ovo previše. Ovde ću malo vratiti'. To može biti težina, brkovi i brada, podočnjaci... Takođe pišem iz glave priču o liku. Gde je rođen? Kakva mu je finansijska situacija? Kakav je odnos imao sa roditeljima? Sve to pišem u svojoj svesci i tako se bolje povezujem s ulogama".
Konkurenti postaju kolege
"Kad ste u dvadesetim, gomila onih koji žele da se bave glumom izlazi iz autobusa u Holivudu ili Njujorku u potrazi za poslom. Kad ste u tridesetim, ostane ih mnogo manje, a u četrdesetim još manje. Sada, kad imam 66 godina, gledam unaokolo i uglavnom su ostali prijatelji".
"Širimo krugove"
Kako starimo, sebe stavljamo u poziciju početnika sve manje i manje. Međutim, veoma je važno da širimo svoje krugove.
Ljudi su skloni tome da kažu: 'Ovo unutar kruga ću raditi, a ono što je izvan njega neću'. I tako se vaši krugovi smanjuju. Važno je da da nastavite da ih širite i iskusite nove stvari.
Povezane vesti
O značaju stvari
"Što sam stariji to mi stvari znače sve manje i manje. Imao sam fascikle za sve, ali ne moram da čuvam mape nekih pešačkih staza. Počeo sam sve da bacam. Otarasim se tereta, da mogu da lakše idem kroz život.
profimedia
Ne trebaju mi jakne sa nazivima serija u kojima sam bio. Ne mogu da ih nosim, jer sam kao hodajući bilbord koji privlači pažnju. Zato imam skladište za sve te stvari i dajem ih u dobrotvorne svrhe, kad se organizuju humanitarne aukcije. Svakog meseca odem tamo i proberem stvari koje ću da poklonim. Ponekad je dovoljan samo adekvatan mali talisman da vas poveže sa nečim. Imam svoj Hajzenbergov šešir iz 'Breaking Bad' i stoji u vitrini u radnoj sobi. Emi nagrade i takve stvari ne stavljamo u kući. Oni svi završe u skladištu. U nekom trenutku i oni će otići".
Donošenje odluka
"Nekom srećom, umesto da tražim nove materijale, sada mi sami dolaze. Tako sada dajem numeričke ocene različitim aspektima scenarija. To mi pomaže da ga objektivno sagledam.
Kategorija koja je najvišeg prioriteta je priča. Da li govori o nečemu što će trajati ili je efemerno? I jedno i drugo može biti lepo. Zatim, lik. Da li je lik neko u kome mogu da se pronađem? Da li je lik ključan za priču? Ne mislim na veličinu uloge, nego na njen značaj, jer želim da budem točkić koji će pokretati priču.
Onda pređem na reditelja. Koja je njegova vizija? Pa se bavim ostatkom postave. Zatim porodica. Da li će to napraviti stres mojoj porodici ili će za njih biti prilika? Ako snimam u Evropi, Južnoj Americi ili Italiji ili Africi, da li bismo mogli da odemo na neki porodični odmor? Mislim da plata više nije na listi. Ako imate dovoljno sreće da imate finansijsku sigurnost, ne razumem zašto biste jurili platu".
Brak zahteva trud
"U braku smo 33 godine i kao svaka druga živa stvar, i brak mora da se neguje. Robin čita svaki scenario o kom razmišljam i daje mi povratnu iformaciju. Ona ima pravo veta".
Napraviti prostora za druge
"Radim na predstavi koja se zove 'Power of Sail'. Ona je o razgovoru koji se odvija i treba da se nastavi, kako bi ljudi prigrlili pravdu. To naročito važi za bele muškarce. Treba reći: 'Moram da se izmestim i napravim prostora za druge glasove, kako bismo bili jednaki'. Nismo to ranije imali. Nije vreme da stariji beli muškarci govore: 'Slušajte mene'. Vreme je da kažu: 'Šta mi promiče? Koje su mi slepe tačke?'"
Komentari (0)