Pet stvari koje su obeležile Veliko finale Pesme Evrovizije u Torinu
Komentari15/05/2022
-10:02
Ukrajina je ostvarila pobedu na ovogodišnjem takmičenju za Pesmu Evrovizije održanom u hali "Pala Olimpico" u Torinu, ali se posle velikog finala nametnulo pet stvari koje su ga obeležile, piše Euronews.
Glasanje publike može sve da promeni
Ukrajinski Kaluš orkestra ušao je u veliko finale kao apsolutni favorit za pobedu. Glasovi publike odveli su ih na vrh. Glasovi žirija, koji čine 50 odsto od ukupnog broja poena, stavili su Ukrajinu na četvrto mesto, sa skoro 100 poena manje od Ujedinjenog Kraljevstva, koje je bilo prvo na tabeli nakon glasova žirija.
Dakle, da li je ovo 'političko' glasanje javnosti zbog rata? Euronews piše da glasanje nije bilo toliko političko, već da su možda bolji opis saosećanje i podrška. Pesma je bila dobra sama po sebi, upečatljiva i dirljiva rep-oda majci glavnog pevača, Stefaniji; Ukrajina nikada ranije nije ostala bez plasmana u finale, i imaju vrlo jak evrovizijski skor sa dve pobede (Ruslana 2004, Džamala 2016) i još osam plasmana među najboljih 10 tokom poslednjih decenija, ističe Euronews.
Intervalni nastupi mogu zaseniti glavni šou
Pesma Evrovizije je proizvela neke nezaboravne intervalne numere, koje se izbode dok traje glasanje. Pomislite samo na globalni fenomen Riverdance, koji je prvi put izveden na takmičenju u Irskoj 1994. godine. Trik je u tome da se pokaže nešto što je zabavno i privlačno za publiku, ali što ne zasenjuje glavne nastupe, odnosno takmičarske.
U Torinu, vrhunac ovogodišnjih nastupa tokom čekanja rezultata bila je mešavina hitova kantautora Mike, koji je takođe bio i jedan od domaćina takmičenja. Mika je vešto demonstrirao kako je on izuzetan šoumen, nastupajući sa razmetljivošću i stilom dok se vrteo na vrhu klavira, uzdižući se visoko iznad svojih plesača, i vodeći nas u muzičku zabavu kroz svoje najveće hitove. Nažalost, ovaj deo takmičenja je bio toliko bolji od mnogih takmičarskih pesama, da smo potpuno zaboravili na njih, piše Euronews.
Redosled nastupa je zaista važan
Iako umetnici žrebaju da vide da li će nastupiti u prvoj ili drugoj polovini finalne večeri, na kraju je na producentima da sastave šou onako kako misle da će najviše privući gledaoce širom sveta.
Ovogodišnji šou je počeo sa praskom, a Češka je izvela jednu od najboljih dens numera na takmičenju, vrstu pesme koju ćete ovog leta čuti na radiju ili u klubovima širom Evrope.
Iako je to nesumnjivo bio uzbudljiv način za početak takmičenja, da li bi pesma naišla na bolji prijem da je postavljena kasnije u emisiji? Skoro sigurno.
Postojao je problem i sa tempom: producenti su odlučili da spoje mnogo sporijih numera, pri čemu su Nemačka, Azerbejdžan, Litvanija, Belgija, Grčka i Island zajedno nastupale u bloku. Žiri je zapazio Grčku, jednog od favorita pre takmičenja, ali je publika zaboravila na Amandu Tenfjord i nije dobro prošla kada su u pitanju glasovi gledalaca.
"Povratničke" zemlje
Ujedinjeno Kraljevstvo i Španija su nesumnjivo bile ovogodišnji "povratnički kraljevi i kraljice".
Prošle godine Velika Britanija je dobila nula poena od žirija i nula poena od publike. Španija je imala dobru baladu i iskusnog pevača, ali je bila tek dva mesta iznad poslednjeg.
Ove godine su i Španija i Velika Britanija, deo "Velike petorke", promenli svoje načine izbora za predstavnika i čini se da su radili sa Šanel i Semom Rajderom koji su nakon godina (i godina, i godina) postigli najbolje plasmane svojih država na Pesmi Evrovizije.
Velika Britanija je pobedila u glasanju žirija, a Španija je takođe dobila više puta 12 poena od nacionalnih žirija. To pokazuje da uz verodostojne pesme, talentovane umetnike, angažovane scenske nastupe i pozitivan odnos prema Evroviziji, zemlje mogu da preokrenu rezultat u svoju korist.
Šta bi neke zemlje mogle da promene?
Kako su jednom pevali pobednici Evrovizije ABBA, pobednik uzima sve, poraženi mora da padne.
Nemačka je nastupila na više takmičenja za Pesmu Evrovizije nego bilo koja druga zemlja, pojavljujući se svake godine osim 1996. Ali i ove godine nemački predstavnik postigao je veoma loš rezultat, i kod žirija i kod publike. U stvari, bili su poslednji ili poslednji u šest od poslednjih sedam takmičenja.
Dakle, šta Nemačka može učiniti da se promeni? Mogli bi da urade nešto slično Španiji koja koristi muzički festival da izabere predstavnika, format koji donosi uspeh i Italiji. Ili bi mogli da rade sa izdavačkom kućom kako bi identifikovali umetnika u nastajanju na način na koji je to uradila Velika Britanija.
Ili bi mogli da pogledaju zemalje poput Izraela i Malte koje koriste TV šou talenata da odaberu svoj nastup (iako to možda nije najbolji primer u 2022. pošto se nijedna zemlja nije kvalifikovala za finale – ali prethodnih godina je dobro funkcionisalo!). Uz preokret, Nemačka bi ponovo mogla da se vrati pobedi, kao što je uradila sa Lenom 2010. i Nikol 1982. godine.
Komentari (0)