Ljudi žele da žive bez straha, poručuje Dušan Kovačević

Čuveni dramski pisac, filmski scenarista i istaknuti akademik Dušan Kovačević sinoć je bio gost književnog ciklusa "Večeri na Kosančiću" na Kosančićevom vencu, gde se predstavio i kao pesnik, a odmah je okupljenima rekao da mu ovaj skup liči na neki "miting protiv korone".

Jedan od najznačajnijih savremenih domaćih pozorišnih autora čitao je pesme iz svoje najnovije zbirke "Ja to tamo pevam" (Laguna, 2020) na toj kulturnoj manifestaciji u organizaciji Narodne biblioteke Srbije (NBS).

Istorija uvek prisutna

Književnik Vladimir Pištalo, koji je i v.d. direktora NBS, primetio je da je istorija uvek prisutna u delima Dušana Kovačevića.

Tako je, prema predanju, antologijski autobus firme "Krstić" iz kultnog filma "Ko to tamo peva", iz pera scenariste Kovačevića, bio pogođen istog dana kada je srušena i Narodna biblioteka Srbije na tom mestu gde se održavaju književne večeri.

Pištalo je naglasio da su dijalozi i replike iz Kovačevićevih drama uveliko ušle u svakodnevni govor koliko su postale legendarne iz neprolaznih dela, ali smatra da nije narod govorio kroz ovog pisca, već da je on veoma specifičan i svojstven autor.

Tanjug/Tara Radovanovic

Pisac vrhunske dramske baštine, "Maratonci trče počasni krug", "Balkanski špijun", "Profesionalac", "Sveti Georgije ubiva aždahu", "Sabirni centar", "Urnebesna tragedija" (sve drame su pretočene i u filmove), istakao je da mu je drago da vidi veliki broj publike ove noći posle toliko užasa, distance i maski protiv pandemije.

"Nalazimo se na mestu gde je tog 6. aprila 1941. godine srušena Narodna biblioteka u strašnom bombardovanju Beograda u Drugom svetskom ratu, što je za mene bio jedan od najvećih zločina ikada", napomenuo je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

On smatra da je sadašnja zgrada NBS, koliko god bila velika i značajna, tek samo ćerka te uništene biblioteke, koja je bila prava majka svih ustanova.

Kao da vam je đavo seo u krilo

Pisac je otkrio da je inspiraciju za pisanje scenarija filma "Ko to tamo peva" dobio u jednom izdvojenom novinskom pasusu u "Politici" gde je opisano da je na dan 6. aprila 1941. bombom pogođen jedan autobus u kome su svi putnici izginuli.

"Pitao sam se ko su ti ljudi koji su putovali celu noć, od 5. aprila, prešli ogroman put sa svim preprekama i onda ih je zaustavila bomba sledeće jutro pri ulasku u Beograd. To vam je kao da vam je đavo seo u krilo", kaže Kovačević.

Kovačević je pripovedao originalnu ideju završetka filma, gde je po njegovoj zamisli u scenariju trebalo da bude angažovan jedan italijanski cirkus koji bi sa svojim životinjama glumio da je napadnut Zoološki vrt, kako se i desilo u stvarnosti.

Tim spektaklom bi se zapravo završio dotični film, ali to nisu smeli da realizuju, jer je pred kraj snimanja (1980) preminuo Josip Broz Tito.

"A kada je on umro, bilo je zabranjeno da ptica preleti Jugoslaviju", objasnio je autor.

Ipak, ta ideja nije ostala neiskorišćena, jer motiv rušenja Zoo-vrta je dramaturški upotrebljen u delu "Underground" Emira Kusturice.

Najveći živi dramski i filmski stvaralac tada je reditelju predložio da se realizuje poznati fragment za film koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu 1995. godine.

Kasnije je emitovana i mini serija "Bila jednom jedna zemlja" prema tom tročasovnom filmu, a Kovačević je napisao i roman istog naziva, upravo na osnovu "Podzemlja", kao i prema svojoj drami "Proleće u januaru".

Gosti programa ove noći bili su glumci Ljiljana Dragutinović i Milan Caci Mihailović koji su čitali njegove pesme iz nove knjige ("Svadba", "Tamo negde", "Dijeta"), a moderator razgovora je bila Milena Ðorđijević, koja je predstavila esencijalni opus velikog autora.

Program je osmišljen prema konceptu da se sastoji iz tri dela - Ratna tematika, Svakodnevni život i Pesme iz rukopisa koji su predstavljeni javnosti.

Kroz ratnu epohu je dramski pisac i akademik SANU pročitao i svoj tekst čuvene pesme "Mesečina" za film "Underground" koja je postala neverovatan hit svojevremeno, na muziku Gorana Bregovića.

"Smatrao sam da ti ljudi što žive u podrumu treba da imaju neku svoju himnu, što sam i rekao Emiru, i tako je nastala `Mesečina`, za ljude koji lažu jedni druge da je rat gotov ili da nije gotov", opisao je okolnosti za nastanak pesme.

Ispričao je i zanimljivu anegdotu iz svog školovanja kada je shvatio da može da piše i da mu to bude životni poziv.

Počeo je da piše pesme u osnovnoj školi, onako za sebe, i onda je došao trenutak da u drugom razredu gimnazije treba da pročita delo pesnika Vojislava Ilića, čiju je pesmu "U poznu jesen" veoma voleo.

Umesto da pročita njegovu, mladi Kovačević je zapravo pročitao svoju pesmu, i niko ništa nije primetio, čak ga je učiteljica pohvalila da je lepo pročitao.

Prepisivanje iz života

"Tada sam onda uvideo da mogu dalje da `prepisujem` stvari iz života - ljude, situacije, i shvatio da od toga mogu i da živim", kazao je.

Ipak, put ga je odveo u karijeru dramaturga koji je ostavio za sobom legendarna dela domaće kinematografije, kao i dramsku baštinu čiji se opus uvek iznova igra po beogradskim scenama i teatrima cele Srbije.

Pričao je Kovačević i o svom najnovijem projektu, filmu "Nije loše biti čovek", koji je skoro režirao i naravno napisao scenario, prema njegovom pozorišnom komadu "Kumovi" (još uvek se igra u Zvezdara teatru, gde je pisac upravnik).

Šlagvort za priču o novom filmu mu je došao dok je jedan pas sve vreme tokom promocije knjige lajao, a u tom ostvarenju on napominje da ima sličnog psa koji čak slično laje.

Ima li života pre smrti

"Skoro smo imali radnu projekciju mog filma, koji će, nadam se, doći u bioskope negde na jesen. U pitanju su paranormalne priče, negde poput mog `Sabirnog centra`", dodaje Kovačević.

"Dok se u `Sabirnom centru` postavlja pitanje: ima li života posle smrti, u tom novom delu provlači se drugo pitanje: ima li života pre smrti", kaže Dušan Kovačević.

Ukratko je reditelj predstavio taj scenario da je suština u dvoje ljudi koji nestanu i onda se pojave u nekom sasvim drugom obliku.

Tanjug/Tara Radovanovic

Prisećao se dramski pisac i dugovečne hit predstave "Radovan III" koja je odigrana skoro 300 puta pred prepunom salom gde je dominirao i briljirao Zoran Radmilović sve do pred svoju smrt, kako je prisutni Caci Mihajlović zapravo uskočio u ulogu Jelenčeta nakon što je Bora Todorović igrao taj lik prvih 100 izvođenja, i pročitali su pesmu "Svadba" iz te drame.

Naglasio je takođe da tokom svog stvaralaštva uvek piše barem po sedam verzija filmskog scenarija i skoro toliko varijanti pozorišne drame, a onda sve to opet pročita i dalje dorađuje.

"Kao čovek teatra, želim da nam celo ovo čudo prođe, da se viđamo redovno u pozorištu bez ograničenja i mera. Naše predstave se u Zvezdara teatru rasprodaju mesec dana unapred za samo pola sata, što je dokaz da ljudi žele da gledaju predstave i da žive bez straha", zaključio je Kovačević.