Igre 
Svemir je možda dvostruko stariji nego što smo mislili: Osporavana kosmološka hipoteza mogla bi da dobije drugu šansu
Komentari14/07/2023
-18:29
Osporavana kosmološka hipoteza mogla bi da dobije drugu šansu u objašnjavanju anomalija našeg svemira, tvrdi teoretski fizičar Radžendra Gupta sa Univerziteta u Otavi. Spajanjem postojeće teorije o širenju svemira i takozvane hipoteze o umornoj svetlosti, Gupta je izračunao da je Veliki prasak mogao da se dogodi pre zapanjujućih 26,7 milijardi godina, odnosno da je dva puta stariji nego što postojeći modeli predviđaju.
To bi moglo da objasni zašto najudaljenije galaksije izgledaju starije nego što bismo mogli da očekujemo.
Naime, do sada su naučnici tumačili da daleka nebeska tela izgledaju malo crvenije nego što bi se moglo očekivati na osnovu njihovih prepoznatljivih svetlosnih obrazaca time što se prostor najverovatnije širi, "razvlačeći" svetlost poput opruge.
Tanjug/AP/NASA, ESA, CSA, STScI
Prema tome, pošto je svetlosti potrebno vreme da pređe određenu udaljenost, crvena svetlost je starija, jer je "razvučena" na veću udaljenost. Međutim, Fric Zvicki je 1929. godine izneo tezu da fotoni možda polako gube energiju tokom prelaska velikih udaljenosti, usled interakcije sa materijom ili drugim fotonima. Pošto je smanjenje energije srazmerno povećanju talasne dužine svetlosti, ovaj efekat mogao bi da dovede do promene u spektru udaljenih objekata i učini da oni deluju crveno.
Zvicki, koji je takođe, prvi predložio teoriju o tamnoj materiji, i sam je odustao od hipoteze o umornoj svetlosti, a ona je potpuno napuštena, u korist modela širenja svemira.
Gupta, međutim, smatra da ta dva koncepta nisu međusobno isključiva i da čak može da objasni zašto neki kvazari i galaksije izgledaju milijardama godina staro, piše Science Alert.
Ono što su ranije naučnici zamerali hipotezi o umornoj svetlosti je taj da bi gubitak energije svetlosti morao da ide rame uz rame sa gubitkom zamaha, što bi uticalo na to kako izgledaju udaljeni objekti. Budući da drevne galaksije izgledaju iznenađujuće maleno, to bi moglo da otvori put novom razmatranju ove hipoteze.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (1)
Драган
16.07.2023 07:18
Када жабац из свог бунара "размишља" о величини и дубинама океана... Колико је велики и дубок океан - јел као моја два ? или као моја три бунара? "Колико сам и колико путах свод плаветни неба свештенога, брилијантним засијат сјеменом, заклињао душом запаљеном да ми свету открије таину: али га је творац украсио, велику му књигу отворио, да твар слави творца и блаженство ал' да човјек на ње листу чита ништавило прекомјерно своје? " Ево слабе и малене искре међу сунца пламтеће свјетове што богатством лучах бесмртнијех потапају простор и мирове! Да, искра је свјетлост породила, океан су капље саставиле; свети творац величеством сјаје у искрама како у сунцама, у смртнима ка у божествама - све му скупа свемогуће слави! "