Svetski okeani zasuti ostacima istorije: Koliko olupina brodova zapravo ima u morima?
Komentari12/06/2023
-08:08
U nedavnoj ekspediciji Uneska na grebenu koji povezuje istočni i zapadni Mediteran, tim naučnika iz osam zemalja mapirao je morsko dno, i otkrivene su tri nove olupine brodova koji datiraju iz 1. veka pre nove ere, 2. veka nove ere i 19. ili 20. veka.
Ovakvi slučajevi sve su češći, a naučnici malo-malo, pa otkriju nešto novo. Zbog toga se postavlja pitanje koliko zapravo ima neotkrivenih olupina brodova i čamaca pod morima i okeanima.
Najstariji poznati čamac pronađen je slučajno, dok se gradio autoput u Holandiji - u pitanju je drveni kanu napravljen pre više od 10.000 godina. Mađutim, postoje posredni dokazi da je sve počelo mnogo ranije, kada su se ljudi iznenada pojavili na drugoj strani ogromnih vodenih površina, preneo je BBC.
Pre oko 50.000 godina, veruje se da je grupa lovaca-sakupljača iz jugoistočne Azije morala da pređe niz ostrva dug stotinama kilometara, jer su se ubrzo nakon toga prvi australijski Aboridžini pojavili na jezeru Mungo u Novom Južnom Velsu.
A gde su morski prelazi, tu su i olupine. Danas su svetski okeani zasuti ostacima milenijuma trgovine, rata i istraživanja. Mogu se naći gusarski brodovi natovareni srebrom, teretni čamci duž pomorskog puta svile, luksuzni kraljevski brodovi koji su nestali zajedno sa budućim kraljevima, drevni ribarski brodovi, moderni razarači i podmornice, kitolovci iz 19. veka i ogromni putnički brodovi poput Titanika.
Poput davno zaboravljenih vremenskih kapsula, ovi brodovi su potpuno zaokupili arheologe i ispunili muzeje širom sveta drevnim čudima - uključujući misteriozni astronomski sat sa Antikitere, koji neki stručnjaci smatraju najranijim računarom.
Više od 200.000 potopljenih brodova
Postoji nekoliko baza podataka svetskih brodoloma, od kojih svaka ima nešto drugačiju procenu za ukupan broj ostataka koji je pronađen.
Internet sajt za olupine ima katalog od 209.640 brodova za koje se zna da su potonuli, od kojih je za 179.110 poznata lokacija. Sa druge strane, Globalna baza podataka o morskim olupinama, s druge strane, sadrži zapise o više od 250.000 potopljenih brodova, iako neki od njih još nisu pronađeni.
Prema jednoj proceni, oko 15.000 brodova potonulo je samo tokom Drugog svetskog rata - tu se računaju zaboravljeni bojni brodovi i tankeri razbacani od Pacifika do Atlantika, koji postepeno ispuštaju naftu, hemikalije i teške metale u okolnu vodu dok se raspadaju.
Smatra se da olupine koje su dokumentovane predstavljaju samo mali deo ukupnog broja. Prema analizi Uneska, u svetskim okeanima ima više od tri miliona neotkrivenih ostataka različitih vrsta plovila.
Malo je verovatno da će ove relikvije biti ravnomerno raspoređene, jer postoji veliki broj 'žarišta olupina' - u pitanju su pomorska groblja duž popularnih ili opasnih ruta, koja su se u prošlosti pokazala kao plodna lovišta.
Ovo uključuje Skerki greben, kao i arhipelag Furni, takođe na Mediteranu, gde je do sada otkriveno 58 brodova, uključujući 23 za samo 22 dana 2015. godine.
Mada Furni nije smatran posebno opasnim arhipelagom, često je korišćen kao sidrište, pa se smatra da je veliki obim saobraćaja doveo do velike koncentracije plovila koja su se tamo zaustavila.
Komentari (0)