Igre 
Misija povratka ljudi na Mesec: Sve o "Artemis", sestri bliznakinji legendarnog "Apolo" programa
Komentari15/04/2023
-19:00
Nijedan čovek nije napustio nižu Zemljinu orbitu još od povratka astronauta Apolo 17 misije na Mesecu 1972. godine, ali bi to uskoro trebalo da se promeni. NASA je u novembru prošle godine započela višegodišnju misiju Artemis čiji je krajnji cilj novo spuštanje ljudi na jedini prirodni Zemljin satelit, a dugoročno, sticanje znanja i iskustva za prvo putovanje na Mars.
Ime programa potiče od grčke boginje Meseca i sestre bliznakinje boga Apolona (Apolo), po kom je ime dobio prethodni lunarni program. Prva faza programa, misija Artemis I, uspešno je okončana 11. decembra prošle godine kontrolisanim obaranjem Orion letelice u Tihi okean posle uspešnog kruženja oko Meseca.
Međutim, sada je pred naučnicima mnogo teža faza, koja će četvoro astronauta odvesti do najdalje tačke u svemiru do koje je putovao ijedan čovek, a zatim i misija sletanja na Mesec.
Zašto se ljudi vraćaju na Mesec
Zahvaljujući Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS), ljudi kontinuirano žive izvan granica naše planete već pune dve decenije. Međutim, stanica se nalazi na samo 400 kilometara od Zemljine površine, dok se poređenja radi, Mesec nalazi na 400.000, a minimalna udaljenost Marsa je oko 54 miliona kilometara.
Ukoliko bismo želeli da ustanovimo dugoročnu naseobinu izvan niže Zemljine orbite, u kojoj se nalazi MSS, sledeći logičan korak za čovečanstvo je - Mesec.
"Postoji mnogo razloga da se vratimo nazad ili, kao što sam već govorio, da nastavimo dalje na Mesecu", napisao je 2019. godine u saopštenju tadašnji administrator NASA Džim Brajdenstin.
"Sa Artemis ćemo Mesec istraživati više nego ikada pre, a ovog puta planiramo tamo i da ostanemo. Putujemo 400.000 kilometara do Meseca, kako bismo demonstrirali funkcionisanje novih tehnologija, sposobnosti i poslovnih pristupa potrebnih za buduće istraživanje Marsa, koje može da nas odvede i do 400 miliona kilometara od kuće", naveo je tada on.
Povezane vesti
U najširem smislu, cilj Artemis projekta je da se omoguće naučna otkrića, otvore ekonomske mogućnosti i inspirišu nove generacije naučnika, tehnologa i lidera, stoji na njihovom sajtu. Povratkom na Mesec, NASA planira da nađe vodu i druge resurse koji će podržati dugoročno istraživanje svemira. Svet bi tako trebalo da sazna više, ne samo o Mesecu, nego i o Zemlji i celom svemiru.
AP/Michael Wyke
Na posletku, prisustvo na Mesecu, omogućilo bi agenciji i njenim partnerima znanje i samopouzdanje potrebno za putovanje na Mars.
Koje sve korake NASA planira
Nakon Artemis I misije, sledi Artemis II, koja bi trebalo da se realizuje krajem sledeće godine.
Kako je nedavno saopšteno, komandant misije biće Rid Vajzmen, kome će se priključiti još dvoje Amerikanaca, Viktor Glover i Kristina Koh, koja drži rekord za najduži svemirski let među ženama. U posadi će biti i Kanađanin Džeremi Hansen. Svi su svemirski veterani, izuzev Hansena.
Tanjug AP/NASA, CSA via AP
Oni će biti prvi astronauti koji će leteti kapsulom Orion, koja će biti lansirana iz svemirskog centra Kenedi.
Članovi misije se, međutim, neće spuštati na površinu Meseca, niti će ući u orbitu, već će samo kružiti oko Meseca i vratiti se na Zemlju, što je uvod za spuštanje ljudi na Mesec godinu dana kasnije.
AP/Mario Tama/Pool Photo via AP
Takođe, ovo će biti prvi put da ljudi lete dalje od niže Zemljine orbite još od 1972. godine.
Povezane vesti
Na posletku, 2025. NASA planira pokretanje treće faze misije, kada će na površinu Meseca spustiti dva astronauta.
Najvažniji preduslov slanja ljudi na površinu Meseca
Paralelno, NASA radi na lansiranju Mesečeve svemirske stanice koja je poznata kao Gejtvej (Gateway) koja bi služila kao komunikaciono čvorište, ali i privremeno skladište za rovere i robote. Astronauti bi tako prvo pristajali na Gejtvej, pre nego što bi se zaputili ka Mesečevom tlu.
Već je lansiran i jedan satelit, jedva veći od mikrotalasne rerne koji nosi ime CAPSTONE (Kapston) i čiji je cilj da istraži funkcionisanje Mesečeve orbite. Ova sonda koštala je "samo" 33 miliona dolara, ali je naučnicima zadala mnogo glavobolja, nakon što je u nekoliko navrata otkazala poslušnost, a postojala je opasnost i da se sruši.
U novembru prošle godine konačno se našla u stabilnoj orbiti.
Prva dva modula Gejtvej stanice trebalo bi da budu lansirana u novembru sledeće godine, a u Mesečevu orbitu će otići Falkon raketom Space X kompanije.
Ipak, velike su šanse, da će rokovi biti probijeni, jer kada govorimo o tako velikim projektima, mnogo toga može da pođe naopako. Dobar primer je dugo čekanje na lansiranje Artemis I misije, koje je više puta prolongirano zbog loših vremenskih uslova na Floridi. Tako je i general inspektor Nasa Pol Martin pred Kongresom prošle godine izjavio da bi misija Artemis III, "vrlo lako mogla da sklizne u početak 2026".
Testiranje spremnosti za daleka putovanja
Nakon što je Orion kapsula uspešno testirana u okviru Artemis I leta, u okviru druge faze programa, četvoro astronauta putovaće iza najdalje strane Meseca i otići do najdalje tačke do kojih su ljudi do sada išli.
AP/NASA via AP
Cilj ove misije je da se dalje potvrdi spremnost NASA sistema za put u duboki svemir. Orion će na kratko leteti izvan domašaja Nasinih GPS satelita, što znači da će se astronauti oslanjati na Mrežu dubokog svemira, komunikacioni sistem zasnovan na globalnoj mreži antena i postrojenja za komunikaciju, kojim se služe međuplanetarne svemirske letelice.
Mesec kao stalna stanica
Atemis III misija odvešće astronaute na Mesečev južni pol, oblast gde ljudi još nisu kročili. Naučnici očekuju da na tom mestu ima potencijalnih resursa, uključujući i vodu, a astronauti će pokušati da ih nađu.
AP/SpaceX/NASA vía AP
Posada će takođe izgraditi Artemis bazni kamp na Mesecu i raditi na proširivanju lunarne orbitalne platforme "Gejtvej", koja bi trebalo da omogući buduće dugoročne misije na Mesecu, kao i istraživanje dubokog svemira.
Nakon Artemis III, svemirska agencija planira da šalje astronaute na Mesec jednom godišnje.
Američka svemirska agencija nije usamljena u ovom projektu - ona blisko sarađuje sa više od deset zemalja, od kojih najviše sa Kanadom, Japanom i Evropskom svemirskom agencijom. Štaviše, obavezala se da ću budućnosti jedan astronaut iz Japana biti deo Artemis programa.
Koliko košta misija Artemis
Prema dosadašnjim saopštenjima Američke svemirske agencije, već je potrošeno oko 40 milijardi dolara na Artemis misiju, a očekuje se da će do 2025. biti uloženo još oko 93 milijarde.
Poređenja radi, Amerika je za Apolo program između 1960. i 1973. potrošila 28 milijardi dolara, što je prema dašanjoj vrednosti te valute oko 280 milijardi.
Komentari (0)