Nova naučna teorija sugeriše da je Island možda deo mnogo većeg podvodnog kontinenta
Komentari04/07/2021
-07:58
Uprkos svemu što smo do sada znali o Islandu, istraživači su postavili interesantnu teoriju koja tvrdi da "zemlja vatre i leda" možda nije samo jedno ostrvo, već deo znatno većeg kontinenta ispod Atlantskog okeana, kog je naučni tim nazvao Islandia.
Revolucionarna geološka teorija koju su postavili istraživači sa Univerziteta Durham u Velikoj Britaniji, tvrdi da je Island samo "vrh" kontinenta koji se prostire od Grenlanda do grebena kod Farskih ostrva, na 600.000 kvadratnih kilometara. Ukoliko bi se sva područja zapadno od Velike Britanije računala u "Veliku Islandiju", pretpostavlja se da taj kontinent ima povšinu od 1.000.000 kvadratnih kilometra.
Prema timu, takva do sada neotkrivena kontinentalna kora može da sadrži neiskorišćene resurse, poput minerala i ugljovodonika.
"Ukoliko se ova teorija dokaže, to bi znacilo da se superkontinent Pangea zapravo nije u potpunosti praspao pre 50 miliona godina, kako se do sada smatralo", ističe istraživački tim.
Ova nova teorija osporava dugogodišnje naučne ideje o opsegu okeanske i kontinentalne kore u severnoatlantskom regionu i o tome kako su nastala vulkanska ostrva, poput Islanda.
Naime, do sada se smatralo da Island leži na divergentnoj granici između Severnoameričke ploče na zapadu i Evroazijske ploče na istoku, čiju granicu u severnom Atlantiku predstavlja Srednjeatlantski greben.
"Island je uvek zbunjivao geologe, jer dosadašnje teorije, prema kojima je on okružen okeanskom korom, nisu podržali novi geološko podaci. Na primer, kora pod Islandom je debela više od 40 km, što je sedam puta deblje od obične okeanske kore" istakla je autorka studije profesor Gilien Folger.
Naučni tim sada sarađuje sa istraživačima širom sveta, sa kojima će udruženo da započnu testiranje teorije, čim to budu dozvolile protivepidemiološke mere.
Rad bi mogao da uključuje istraživanja električne provodljivosti i sakupljanje kristala i minerala na Islandu.
Za druga ispitivanja, poput seizmičkog profilisanja potreban je veoma veliki finansijski budžet.
Komentari (0)