Jedinstven prirodni fenomen uočen tokom erupcije vulkana u Tongi: Naučnici nisu mogli da ga identifikuju 85 godina

Katastrofalna erupcija vulkana Hunga Tonga početkom 2022. godine izazvala je poseban atmosferski talas koji je izmicao otkrivanju poslednjih 85 godina. Istraživači sa Univerziteta Havaji u Manoi, Japanske agencije za nauku i tehnologiju morske zemlje (JAMSTEC) i Univerziteta Kjoto oslanjali su se na najsavremenije podatke posmatranja i kompjuterske simulacije kako bi otkrile postojanje Pekerisovih talasa - fluktuacija u vazudhu, odnosno pritiska koji je u teoriji objašnjen 1937. godine, ali nikada nije dokazano da se zaista javlja u prirodi, sve do sada.

Studija je objavljena u časopisu "Journal of the Atmospheric Sciences".

Erupcija u južnom Pacifiku ranije ove godine izazvala je verovatno najmoćniju eksploziju koju je svet doživeo od čuvene erupcije planine Krakatau u Indoneziiji 1883. godine. Brzo oslobođanje energije izazvalo je talase atmosferskog pritiska koji su se brzo proširili planetom. Promena u atmosferskom pritisku zabeležena je čak i u Srbiji.

Obrazac atmosferskih talasa u neposrednoj blizini erupcije prilično je komplikovan, ali hiljadama milja dalje poremećaji u atmosferi su bili vođeni izolovanim talasnim frontom koji se širio ka spolja horizontalno brzinom većom od 650 milja na sat.

Pertubacije vazdušnog pritiska povezane sa početnim talasnim frontom, jasno su zabeležene na hiljadama barometarskih zapisa širom sveta.

"Isto ponašanje je primećeno nakon erupcije Krakatua, a početkom 20. veka fizičku teoriju za ovaj talas razvio je engleski naučnik Horejs Lamb", rekao je Kevin Hamilton, profesor atmosferskih nauka na Fakultetu za okean, nauku o zemlji i tehnologiji Univerziteta na Havajima.

Lambovi talasi su vazdušni talasi pritiska, slični zvučnim talasima, ali posebno niske frekvencije. Toliko su niske frekvencije ustvari, da se efekti gravitacije moraju uzeti u obzir. Lambovi talasi su povezani sa največim atmosferskim eksplozijama, kao što su velike erupcije i nuklearne detonacije, iako se karakteristike talasa razlikuju između ova dva izvora. Mogu trajati od minute do nekoliko sati.

Profimedia

Nakon erupcije u Tongi, talasi su putovali duž planete i četiri puta je obišli u jednom pravcu i tri puta u suprotnom smeru, zabeležili su istraživači. Upravo je to bilo ono što je primećeno u erupciji Krakatura 2883. Lambov talas je takođe stigao i do Zemljine jonosfere, podižući se brzinom od 700 milja na sat do visine od oko 280 milja.

"Ova okretanja su danas poznata kao Lambovi talasi. Međutim, 1937. godine američko-izraelski matematičar i geofizičar Haim Pekeris proširio je Lambov teorijski zaključak i dodao da bi rešenje drugog talasa sa manjom horizontalnom brzinom takođe trebalo da bude moguće. Pekeris je pokušao da ponađe dokaze za svoju teoriju o sporijem talasu u zapažanjima pritiska nakon erupcije Krakatua, ali nije uspeo da nađe konkretan primer"

 

 

Ovoga puta, naučnici su primenili širok spektar alata koji su sada dostupni, uključujući geostacionarna satelitska posmatranja, kompjuterske simulacije i izuzetno guste mreže posmatranja vazdušnog pritiska, kako bi uspešno identifikovali Pekerisov talas u atmosferi nakon erupcije u Tongi.