Veliki koralni greben pokazuje najznačajnije znake oporavka u poslednjih 36 godina

Veliki koralni greben u Australiji trenutno ima najveću količinu takozvanog koralnog pokrivača u poslednjih 36 godina. Do oporavka je došlo u centalnom i severnom delu, što ukupno čini oko dve trećine grebena, koji je inače na listi svetske baštine Uneska.

S druge strane, u južnom regionu došlo je do gubitka koralnog pokrivača zbog sve većeg broja morskih zvezda, naveo je Australijski institut za morske nauke (AIMS) u svom godišnjem izveštaju.

Da li je Veliki koralni greben još u opasnosti?

"Ono što vidimo je da je Veliki koralni greben i dalje otporan sistem. I dalje održava tu sposobnost da se oporavi od poremećaja", rekao je za Rojters vođa programa za praćenje AIMS-a Majk Emsli.

Ipak, on ističe da je zabrinjavajuća učestalost poremećaja, posebno masovnog izbeljivanja korala.

Izveštaj dolazi u trenutku kada Unesko razmatra da Veliki koralni greben karakteriše kao deo svetske baštine "u opasnosti". Sastanak Komiteta za svetsku baštinu na kojem je bila na dnevnom redu sudbina grebena trebalo je da se održi u Rusiji u junu, ali je odložen.

Tanjug/AP/Great Barrier Reef Marine Park

Za zdrav greben, AIMS ističe da je potreban pokrivač tvrdog korala od 30 odsto ili više.

U severnom regionu, prosečna pokrivenost tvrdog korala porasla je na 36 odsto u 2022. sa najnižih 13 odsto u 2017. U centralnom regionu, pokrivač tvrdih korala porastao je na 33 procenata sa niskih 12 procenata u 2019.

Ovo su najviši nivoi zabeleženi za oba regiona od kada je institut počeo da prati greben 1985. godine.

Korali su i dalje veoma osetljivi na izbeljivanje

U južnom regionu koji generalno ima veći tvrdi koralni pokrivač od druga dva regiona, pokrivenost je pala na 34 odsto ove godine, sa 38 procenata godinu dana ranije.

Oporavak dolazi nakon četvrtog masovnog izbeljivanja u poslednjih sedam godina. Iako je obimno, navodi institut, izbeljivanje 2020. i 2022. nije bilo toliko štetno kao 2016. i 2017. godine.

Sa druge strane, rast pokrivenosti je podstaknut koralima Acropora, za koje AIMS kaže da su posebno osetljivi na oštećenja zbog talasa i toplotni stres.

Naučnici su i dalje na nepoznatom terenu kada su u pitanju dugoročni efekti izbeljivanja.