Dan kosmonautike: Sećanje na let Jurija Gagarina, prvog čoveka u svemiru
Komentari12/04/2022
-11:43
U Rusiji i svetu danas se obeležava Dan kosmonautike, sećanje na dan kada je Jurij Gagarin prvi u istoriji čovečanstva pre tačno 61 godinu poleteo u svemir.
Ruski kosmonauti Oleg Artemjev, Denis Matvejev i Sergej Korsakov čestitali su praznik sa Međunarodne svemirske stanice putem video-snimka, koji je objavio "Roskosmos", prenosi Sputnjik.
"Pre 61 godinu naša zemlja načinila je još jedan korak ka izučavanju nepoznatog, ka čovekovom osvajanju svemira. Započeta je nova stranica istorije, istorija svemirskih letova sa posadom. I prvi, koji je otvorio tu herojsku stranicu, bio je naš sunarodnik Jurij Aleksejevič Gagarin," rekao je Artemjev.
Delegacija "Roskosmosa" položila je cveće na grobove Gagarina i sovjetskog konstruktora Sergeja Koroljova u znak sećanja na 61. godišnjicu prvog leta u orbitu u istoriji čovečanstva.
Predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko stigli su na kosmodrom "Vostočni."
Pres-služba precizirala je jutros da će lideri Rusije i Belorusije povodom Dana kosmonautike posetiti kosmodrom "Vostočni" u Amurskoj oblasti, u čijoj izgradnji infrastrukture se očekuje i učešće beloruskih stručnjaka.
Navodi se da će predsednici iz helikoptera nadgledati tok izgradnje kosmodroma i infrastrukturnih objekata, upoznati sa procesom izgradnje lansirnog kompleksa, kao i učestvovati u ceremoniji dodele nagrada pilotima-kosmonautima i razgovarati sa zaposlenima na kosmodromu.
Prvi čovek u svemiru
Svemirska letelica Vostok, sa Gagarinom u njoj, lansirana je 12. aprila 1961. godine i, obišavši Zemlju, završila je let nakon 108 minuta. Vostokom je upravljano automatski jer konstruktori i lekari nisu bili sigurni kako će ljudski organizam reagovati na bestežinsko stanje, tako da su ručne kontrole bile zaključane (u kabini se nalazio zapečaćeni koverat sa šifrom za otključavanje u slučaju da nešto pođe po zlu).
Pre lansiranja Gagarin je imao čin poručnika, a tokom leta je, preskočivši čin kapetana, direktno unapređen u majora, po predlogu Nikite Hruščova.
Ovaj događaj obeležio je početak nove epohe u istoriji ljudske civilizacije – epohe osvajanja svemira. Gagarin je nakon leta postao međunarodna zvezda i putovao je širom sveta, gde su priređivani veličanstveni prijemi u njegovu čast. Dodeljene su mu brojne medalje i priznanja, između ostalog, i počasna zvanja Heroj Sovjetskog Saveza i Pilot-kosmonaut SSSR.
Posle ovog istorijskog podviga, Gagarin nikada više nije leteo u svemir, ali je obavljao važne društvenopolitičke poslove, radio je u Centru za obuku kosmonauta, diplomirao je na Vojnoj vazduhoplovnoj inženjerskoj akademiji "N. E. Žukovski".
U isto vreme se trudio da povrati kvalifikaciju pilota-lovca uprkos dugoj pauzi u letačkoj praksi.
Na dan 27. marta 1969. godine Gagarin i njegov instruktor Vladimir Serjogin poginuli su u padu aviona MiG-15UTI tokom rutinskog treninga u blizini Kiržača. Uzroci nesreće do danas nisu potpuno razjašnjeni. Njihova tela su kremirana i sahranjena u zidu Kremlja uz vojne počasti.
Komentari (0)