U Kini pronađena možda i najveća zaliha zlata na svetu vredna više od 80 milijardi dolara

Kina je objavila otkriće ogromnog depozita kvalitetne rude zlata, koja potencijalno vredi oko 83 milijarde dolara, što bi moglo da bude najveće poznato nalazište tog dragocenog metala na svetu.

Velika rezerva pronađena je na postojećem nalazištu Vangu na severoistoku provincije Hunan, saopštili su predstavnici tamošnje Kancelarije za geologiju. 

Radnici su najpre pronašli više od 40 zlatnih žila sa oko 300 tona zlata na dubini od 2.000 metara. Međutim, koristeći 3D kompjuterske modele, stručnjaci za rudarstvo predvideli su da na tom mestu može da se nalazi 1.000 tona zlata na dubini od 3.000 metara.

Ukoliko su u pravu, depozit je vredan oko 83 milijarde dolara, saopštili su geolozi.

Ruda je visokokvalitetna i prema prvim procenama, sadrži oko 138 grama zlata po toni, što je relativno mnogo u poređenju sa većinom drugih rudnika širom sveta. 

"Mnoge izbušene stene sadrže vidljive komade zlata", rekao je za medije stručnjak za rudarstvo Čen Rulin. 

Stručnjaci smatraju da bi potencijalno nalazište moglo biti i veće, budući da su probna bušenja pokazala da zlata ima i u perifernim područjima Vangua.

Otkriće već uticalo na cenu zlata

Teško je jasno utvrditi koliko je zlata ostalo u rudnicima širom sveta, zbog različitih stopa eksploatacije na svakom od njih, ali i nedostatka transparentnosti u njihovim izveštajima. Ipak, Live Science piše da je od 2022. najveći poznati rudnik na Zemlji Južni duboki rudnik zlata u Južnoafričkoj Republici u kom ima oko 930 tona dragocenog metala.

To znači da bi novo nalazište moglo da predstavlja najveće zalihe na našoj planeti.

CCN.com piše da je vest o otkriću uticala na svetsku ekonomiju i da je cena zlata po kilogramu skočila na 95.240 dolara, što je malo ispod rekorda postavljenog ove godine.

Kina je već najveći proizvođač zlata na svetu i čini oko 10 posto svetskog plasmana u 2023, prenosi Reuters.

Međutim, oni i dalje troše više zlata nego što ga proizvode - oko tri puta više nego što iskopaju. Zbog toga se Kina oslanja na uvoz iz zemalja kao što su Australija i Južna Amerika.

Novo nalazište moglo bi da umanji ovaj problem, ali ne i da ga potpuno reši, budući da prema postojećoj stopi potrošnje, nove zalihe mogu da pomire potrebe te države na manje od godinu i po dana.

Od pamtiveka, pa do kraja 2023. na svetu je iskopano 212.582 tone zlata, a više od dve trećine te količine nakon 1950. godine, pokazuju procene Svetskog saveta za zlato.

To deluje kao mnogo, ali kada bi se istopila celokupna količina zlata ikad pronađena i izlila u jednu kocku, njena stranica bila bi dugačka samo 22 metra.