Igre 
Novi rad naučnika sa Univerziteta Kalifornija otkriva - samo sićušan deo našeg DNK je isključivo ljudski
Komentari27/08/2021
-19:09
Ljudi u svojoj DNK imaju tek mali deo gena koji su isključivo ljudski, pokazalo je novo istraživanje.
Prema radu objavljenom u časopisu "Science Advances", a koji prenosi Index.hr, negde između 1,7 odsto i 7 odsto ljudskog genoma sadrži gene koji se ne mogu pronaći kod ljudskih predaka i srodnika kao što su neandertalci i denisovci. Od 7% gena koji se ne mogu naći kod drugih loza, oko 1,5 odsto dele svi ljudi.
Ti karakteristično ljudski delovi DNK, koji se razaznaju po genomu, uglavnom sadrže gene povezane s razvojem i funkcionisanjem mozga, što ukazuje na činjenicu da je evolucija mozga važan činilac koji je ljude učinio ljudima. Ipak, naučnici ističu da još ne mogu tačno da kažu šta ti geni rade ni kako su iključivo ljudski delovi DNK u blizini tih gena mogli da utiču na evoluciju mozga.
Naučnici već dugo znaju da suvremeni ljudi dele deo DNK s neandertalcima, međutim, kod različitih ljudi mogu se naći različiti procenti i različiti delovi zajedničkog genoma. Njih je važno identifikovati i razlikovati kako bi se moglo razdvojiti koje smo gene nasledili od zajedničkih predaka, koji su u našem genomu prisutni zbog ukrštavanja ljudi s neandertalcima, a koji su isključivo ljudski – koji se ne mogu naći ni kod zajedničkih predaka ni kod neandertalaca.
Autori u uvodu pišu da većina današnjih genskih varijacija kod ljudi potiče iz vremena pre razdvajanja populacija koje će kasnije postati moderni ljudi i neandertalci, pre nekih 520.000 do 630.000 godina. To je za očekivati jer čak i s miševima delimo oko 85% istovetnih gena.
"Zajedničke genetske varijacije, prisutne u populaciji zajedničkih predaka, bile su uveliko prisutne među ljudima i među neandertalcima sve do vremena izumiranja neandertalaca. Ovaj fenomen, koji je poznat kao nepotpuno sortiranje loza (ILS), znači da će svaki pojedinačni čovek imati mnoge alele koje će deliti s neandertalcima a da ih neće nužno deliti s nekim drugim ljudima", pišu autori.
Novo istraživanje sprovedeno je na temelju uzoraka DNK iz fosila izumrlih neandertalaca i denisovaca, starih oko 40.000 ili 50.000 godina, te na temelju uzoraka 279 suvremenih ljudi iz celog sveta.
Povezane vesti
Određivanje postotka isključivo ljudskih gena predstavljalo je vrlo zahtevan statistički problem za koji su istraživači morali da razviju poseban alat koji uzima u obzir nedostajuće podatke u drevnim genomima.
DNK pronađena u drevnim uzorcima većim se delom razgradila tako da su preostali samo sitni fragmenti. Naučnici su na temelju njih sastavili tek delove genoma izumrlih hominida. Rascepkani genomi otežavaju utvrđivanje mesta na kojima su izgubljeni ili stečeni veliki delovi DNK. Zato su naučnici proučavali samo male izmene DNK koje uključuju male fragmente DNK.
"Možemo reći da su te regije genoma jako bogate genima koji imaju veze s neuronskim razvojem i funkcijom mozga", rekao je koautor rada Ričard Grin, biolog sa Univerziteta Kalifornia u Santa Kruzu koji je 2010. učestvovao u izradi prvog nacrta sekvence neandertalskog genoma.
Ljudi se razmnožavali s neandertalcima i drugim srodnicima
Koristeći novu metodu računanja, naučnici sa Univerziteta Kalifornija istražili su svako mesto u genomima 279 ljudi. Kodove tih pojedinačnih genoma sastavili su u kolektivnu sliku ljudskog genoma. Za svako mesto tim je utvrdio je li DNK došla od zajedničkog pretka.
Nakon što su isključili drevnu DNK, nasleđenu od zajedničkog pretka, potražili su regije u kojima svi ljudi imaju specifične delove DNK koje druge srodne vrste, neandertalci i denisovci, nemaju. Time je isključen i deo nastao ukrštavanjem, a udeo jedinstvene ljudske DNK sveden je na 1,5% do 7% genoma.
Važno je istaći da rezultati ne znače da su ljudi uglavnom neandertalci ili denisovci ili neka druga mešavina drevnih hominida nastala ukrštanjem.
U proseku su ljudi u podsaharskoj Africi nasledili 0,096% do 0,46% DNK kroz ukrštanje ljudskih predaka s neandertalcima. Neafrikanci su od neandertalaca nasledili više DNK, oko 0,73% do 1,3 odsto, dok su neki ljudi, posebno u Aziji, delić svoje DNK (do 5 posto) nasledili i od denisovaca, hominida sličnih neandertalcima čiji su ostaci pronađeni u pećini Denisova u Rusiji. Najviše DNK denisovaca imaju filipinski domoroci Negritosi, čak 46% više nego Papuanci ili australijski Aboridžini.
Povezane vesti
Nalazi među ostalim pokazuju koliko je ukrtašnje s drugim vrstama hominida uticalo na ljudski genom. Naučnici su potvrdili prethodne nalaze drugih studija prema kojima su se ljudi ukrštali s neandertalcima i denisovcima, ali i s drugim izumrlim, nepoznatim hominidima. Nije poznato uključuju li ti tajanstveni preci skupine kao što je "čovek zmaj" ili "Nesher Ramla Homo", koje su ljudima možda čak bliži rođaci od neandertalaca.
Komentari (0)