Bizarna naučna dostignuća nagrađena i ove godine: Ig Nobel za istraživanje o tome da li životinje mogu da dišu na anus

Neozbiljniji pandan Nobelovim nagradama - IG Nobel - dodeljen je ove godine, između ostalih, istraživačima koji su otkrili da sisari mogu da dišu kroz anus. Oni su među ukupno deset nagrađenih "IG nobelovaca" za dostignuća koja "prvo zasmeju ljude, a onda ih nateraju da se zamisle". 

Nova grupa laureata predstavljena je na ceremoniji Tehnološkog instituta u Masačusetsu, a priznanja su im dodelili pravi nobelovci, prenosi Guardian.

Prema tradiciji, dobitnici su izveli svoja "24/7" predavanja, koja podrazumevaju objašnjenje teme kojom su se bavili za 24 sekunde, zatim njen opis u sedam reči, a završava se pravljenjem aviona od papira na kojem je rad objavljen, koji zatim bacaju u publiku.

Tanjug AP/Charles Krupa, File

Japanski naučnici koji su dokazali da životinje apsorbuju kiseonik kroz rektum, izveli su seriju eksperimenata na miševima, pacovima i svinjama, a njihov rad bi mogao da doprinese budućem lečenju osoba kod kojih je otkazao respiratorni sistem.

Nagrađeni su i istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država, koji su u projektile stavljali golubove pismonoše i na taj način obezbeđivali navigaciju do željenih meta, zatim britanski naučnici koji su dokazali da ekstremno dugovečni ljudi obično potiču iz oblasti u kojima je u proseku kratak životni vek, a vođenje evidencije o novorođenima istorijski neuređeno. Tu su i francuski istraživači koji su dokazali da kosa ljudi rođenih na severnoj hemisferi raste u suprotnom smeru u odnosu na one rođene na južnom.

Japanski naučnici želeli su da saznaju da li se otkriće o tome da životinje mogu da "dišu" kroz rektum može primeniti i u slučaju ljudi koji imaju poteškoće s disanjem. Rad su započeli u vreme kovid krize, kada se mnogo bolnica suočavalo s nestašicom mehaničkih respiratora za pružanje pomoći ljudi sa ozbiljnim infekcijama.

Zahvaljujući njihovim eksperimentima, koji su im doneli Ig Nobelovu nagradu za fiziologiju, pokazali su da miševi, pacovi i svinje mogu da apsorbuju kiseonik iz krvotoka, ukoliko im se dostavi kroz rektum, što može da služi kao podrška normalnom disanju.

Tanjug AP/Steven Senne

Rad Rija Okabea i njegovih kolega sa Tokijskog medicinskog i stomatološkog univerziteta objavljen je u časopisu "Med" 2021. godine.

Jedan od autora studije dr Takanori Takebe, priznao je da je imao "pomešana osećanja", kada je čuo da su osvojili nagradu, ali ga je ohrabrilo to što će se zahvaljujući tome neki ljudi ipak zamisliti nad njihovim otkrićem.

"Ako bi to probudilo interesovanje za unutrašnju ventilaciju, bio bih vrlo srećan", rekao je laureat, koji sa kolegama trenutno sprovodi prvu fazu istraživanja na volonterima ljudima.

Ostali dobitnici Ig Nobelovih nagrada

Mir

Priznanje je posthumno dodeljeno B.F. Skineru, američkom psihologu koji je istraživao mogućnost smeštanja golubova u projektile, koji bi ih potom navodili do meta. 

Projekat je, međutim, odbačen uprkos tome što je uspeo da demonstrira njegovu funkcionalnost.

Botanika

Nagrada je pripala Džejkobu Vajtu iz Sjedinjenih Američkih Država i Felipeu Jamašiti iz Nemačke za to što su dokazali da biljka Boquila trifoliolata može da oponaša lišće veštačkog cveća, ukoliko se nalazi pored njega, što ih je navelo na zaključak o mogućem "čulu vida" kod biljaka.

Medicina

Priznanje je dodeljeno grupi naučnika iz Švajcarske, Nemačke i Belgije za demonstriranje da je placebo efekat delotvorniji u slučaju da lažni lek izaziva bolne nuspojave, nego kada one izostanu.

Fizika

Nagradu je dobio Džejms Lijao sa Univerziteta u Floridi za opsežno istraživanje objavljeno u više publikacija o sposobnosti plivanja mrtve pastrmke.

Tanjug AP/Steven Senne

Verovatnoća

Nagradu je podelilo 50 istraživača, mahom iz Holandije, koji su bacili ukupno 350.757 novčića, kako bi testirali hipotezu Persija Dijakonisa, nekadašnjeg mađioničara i profesora statistike Stenford univerziteta.

Rezultati su išli u prilog Dijakonisovom predviđanju da bačeni novčići za nijansu češće padaju na istu stranu, kao na početku bacanja.

Hemija

Još jedna pobeda za Holandiju, sa timom iz Amsterdama, koji je uz pomoć hromatografije uspeo da razlikuje pijane i trezne crve. 

Tanjug AP/Steven Senne

Biologija

Još jedna posthumna nagrada, ovog puta za biologiju, dodeljena je pokojnim Fordajsu Eliju i  Vilijamu Petersenu za njihovo istraživanje iz 1940. o faktorima koji utiču na proizvodnju mleka kod krava muzara.

Tanjug AP/Steven Senne

Oni su u časopisu "Journal of Animal Science" objavili rad koji je podrazumevao eksperimente sa zastrašivanjem krava i proveravanjem da li to utiče na njihovo mleko. Tako su bušili naduvane papirne kese i stavljali im mačke na leđa na svakih deset sekundi i to tokom dva minuta.