Nauka

Ogroman deo Atlantskog okeana ohladio se rekordnom brzinom, a niko ne zna zašto

Komentari

Autor: Live Science

01/09/2024

-

12:57

Ogroman deo Atlantskog okeana ohladio se rekordnom brzinom, a niko ne zna zašto
Ogroman deo Atlantskog okeana ohladio se rekordnom brzinom, a niko ne zna zašto - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Naučnici pokušavaju da utvrde šta je dovelo do nedavnog drastičnog hlađenja Atlantskog okeana u pojasu ekvatora, ali zasad imaju vrlo malo tragova o potencijalnim uzrocima.

Pojas koji se sada ponovo postepeno zagreva, protezao se nekoliko stepeni severno i južno od ekvatora u regionu za koji je poznato da na svakih nekoliko godina menja faze od tople do hladne i nazad, ali je nagli pad bio toliko drastičan, da je to bez presedana, kaže za Live Science Franc Tučen, postdoktorand Univerziteta u Majamiju koji je analizirao ovaj događaj.

"Još češemo glavu oko toga šta se zapravo dogodilo. Možda je to samo neka prolazna faza, do koje je došlo u procesima koje još ne razumemo", dodaje Majkl Mekfaden,naučnik Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA). 

Površina mora na istočnom ekvatorijalnom Atlantiku bila je najtoplija u februaru i martu, kada je prelazila 30 stepeni Celzijusa, što je najtoplije merenje još od 1982. Međutim, u junu su temperature pale na 25 stepeni, što je najniža temperatura izmerena za to doba godine.

Prognoze su pokazale da se hlađenje možda može povezati sa razvojem fenomena Atlantske Ninje, klimatskog obrasca koji izaziva pojačane padavine nad zapadnom Afrikom, a smanjene padavine na severoistoku Brazila i u zemljama Gvinejskog zaliva.

Unsplash

 

Ovaj fenomen, koji nije tako intenzivan kao njegov pandan La Ninja u Pacifiku, nije se dogodio od 2013, ali da bi bio proglašen, potrebno je da traje barem tri meseca, odnosno do kraja avgusta, što sada nije slučaj.

"Nešto drugo se događa"

Hladnije vode na površini obično prate snažniji vetrovi pasati, koji su najzaslužniji pokretači "Ninje". 

Međutim, nedavno zahlađenje poklopilo se sa slabijim vetrovima na jugoistočnom delu ekvatora, koji "rade suprotno onome što bi trebalo da rade, u slučaju da su oni pravi razlog zahlađenja", kaže Tučen.

"Sada mislimo da vetrovi zapravo reaguju na hlađenje", dodaje istraživač.

Iako je događaj bez presedana, malo je verovatno da je reč o posledici klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom.

"Ne mogu to potpuno da isključim, ali na prvu loptu, ovo je samo prirodna varijacija klimatskog sistema nad ekvatorijalnim Atlatikom", smatra Mekfejden.

Komentari (0)

Magazin