Igre 
"Vatrena kugla" na sinoćnom nebu nad Srbijom je tek plamičak: Najveće meteorske oluje svih vremena
Komentari26/08/2024
-13:03
Samo nekoliko nedelja nakon što su Perseidi napravili spektakl u svom očekivanom terminu sredinom avgusta, nebo iznad Srbije sinoć je obasjalo izuzetno sjajno nebesko telo, pre nego što će se potpuno dezintegrisati u Zemljinoj atmosferi.
Ova interesatna pojava mogla se videti iz Beograda, Niša, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Čačka i iz drugih mesta.
Kako su kasnije objasnili iz iz Astronomskog udruženja "Eureka", reč je o bolidu, odnosno meteoru izrazito sjajnijem od uobičajenih "zvezda repatica", koji se kretao vrlo sporo, jer je u atmosferu ušao pod oštrim uglom.
"Njegovu pojavu ponekad može pratiti i pucketanje usled sagorevanja", objasnili su iz udruženja, dodavši da je njihov snimak nastao u selu Majdevo nedaleko od Kruševca.
Razlika između meteora i bolida
Meteori se javljaju kada meteoroidi, odnosno malo kamenje, najčešće ostaci nekog većeg nebeskog tela, pri velikoj brzini uđu u zemljinu atmosferu i jonizuju sloj vazduha oko sebe. Pri rekombinaciji jona dolazi do pojave svetlosti koja nosi naziv "meteor". Uprkos njihovoj vidljivosti, većina meteoroida zapravo je manja od zrna peska.
"Vatrene kugle", kako se u žargonu zovu nešto sjajniji meteori, slični su običnim meteorima, ali su veći i zbog toga ostavljaju izražajniji trag, dok su bolidi i superbolidi još veći, a time i impresivniji za ljubitelje praćenja astronomskih pojava.
Da bi se neka pojava karakterisala kao bolid, mora da ima luminoznost magnitude -12,6 ili veću, što znači da može da parira ili čak nadmaši osvetljenost punog meseca.
Povezane vesti
Osim toga što su vidljivi i po nekoliko sekundi ili čak minuta, bolidi mogu da imaju i zvučni efekat poput praska, dok se dezintegrišu u atmosferi, što dodatno doprinosi spektaklu.
Postoje i superbolidi, koji su svetliji stotinama puta od Meseca na noćnom nebu i otpuštaju neverovatnu energiju u atmosferi sa pravim svetlosnim "performansom".
Oni mogu da izazovu i udarne talase i silne zvučne efekte, a najčuveniji među njima je meteor iz Čeljabinska koji je eksplodirao u Zemljinoj atmosferi silinom ekvivalentnom 440.000 tona dinamita.
Od posledica njegovog ulaska, izbijeni su prozori u krugu od preko 500 kilometara kvadratnih, a povređeno više od 1.600 ljudi, uglavnom kada je staklo palo na njih.
Kiše meteora
Nisu svi meteori nepredvidljivi. Ima i onih očekivanih koji se pojavljuju u "rojevima" u određeno doba godine, a koji su ostaci kometa koje orbitiraju oko Sunca.
Hronološki, po vremenu maksimuma, veliki rojevi su Kvadrantidi, Liridi, η-Akvaridi, δ-Akvaridi, Perseidi, Orionidi, Leonidi, Geminidi i Ursidi.
Iako su Perseidi, čiji je maksimum oko 12. avgusta, sa više od jednog meteora u minuti, svakako najpopularniji, najspektakularniji je roj Leonida, nazivan i "Kraljem meteorskih rojeva", koji se javlja na svake 33. godine. Poslednji veliki pljuskovi Leonida su se dogodili 1933. i 1966. godine, dok je očekivani pljusak 1999. bio daleko manje spektakularan.
Povezane vesti
Predstavljamo vam neke očekivane i neočekivane "pljuskove" meteora, koji su ostali zabeleženi u istoriji astronomije kao najimpresivniji:
Sve zbog potresa mozga
Jedan od najznačajnijih zabeleženih meteorskih kiša svoj vrhunac imala je 12. novembra 1799. a reč je o pomenutim Leonidima.
Događaj je mogao da prođe potpuno neopaženo, da mu nije svedočio Aleksandar fon Humbolt, pisac, naučnik i istraživač, koji je sa kolegom, francuskim botaničarem Emeom Bonplanom boravio u gradu Kumana u Venecueli.
Bonplan se jednog dana potukao sa jednim lokalcem, koji ga je žestoko udario po glavi nekom palicom, zbog čega je naučnik dobio potres mozga.
profimedia
Dugo bolujući od teških vrtoglavica i glavobolja, Bonplan je 12. novembra oko pola tri posle ponoći, odlučio da izađe na svež vazduh, kada je primetio najneverovatnije, blistave meteore na nebu.
Odmah je probudio Humbolta, koji je napisao da "na nebu nije bilo prostora koje nije bilo ispunjeno bolidima i zvezdama padalicama", sjajnim poput tri puna meseca.
"Repatice" su ostavljale sjajne tragove, koji su trajali i po osam sekundi.
Pljusak usred požara
Još jedan sličan spektakl je pukom slučajnošću zabeležen, samo zahvaljujući tome što su stanovnici Ričmonda u Virdžiniji, morali da napuste svoje domove u sred noći 20. aprila 1803. zato što je jednu od zgrada zahvatio požar.
U tom trenutku imali su priliku da prisustvuju možda i najvećem spektaklu koji je ikad priredio meteoriski roj Lirida, koji inače spada u manje aktivne.
Prema svedočanstvima, delovalo je da meteori "padaju sa svake tačke na nebu, tako da izgledaju kao kiša raketa".
"Snežna oluja" meteora koja je iz korena promenila astronomiju
Prema mišljenju mnogih, najimpresivniji meteorski šou dogodio se 13. novembra 1833. godine, kada su očevici mogli da vide "zvezde padalice koje padaju poput snežne oluje".
Procenjuje se da je tada bilo i do 20 meteora po sekundi, a "pljusak" je trajao celu noć.
Mnogi su taj događaj proveli u molitvi, strahujući da dolazi kraj sveta, a ljudi su preplavili ulice, plašeći se da ostanu u kućama.
Kasnije je utvrđeno da su dopirali iz pravca zvezde Algiebe ili game sazvežđa Lav, što je bio prvi put da se ustanovi radijant nekog meteorskog roja.
Unsplash
Pre ovog događaja, astonomi su smatrali "zvezde padalice" trivijalnim fenomenom, ali ih više nisu mogli ignorisati. "Pljusak" iz 1833. koji su ponovo priredili Leonidi, smatra se početkom meteorske astronomije.
Evropsko čudo
Do 1866. kada se dogodio sledeći veliki spektakl, astronomi su već znali da su komete i meteorske kiše povezani, jer je kometa odgovorna za Leonide - čuvena Tempel-Tatl, otkrivena 1865.
Ovog puta, ponovo su napravili šou, ali na nebu iznad Evrope.
Jedan očevidac iz Irske je zabeležio: "Bilo bi nemoguće reći, koliko smo hiljada meteora videli, a svaki od njih bio je dovoljno svetao da bilo kojoj običnoj noći da zadivljujuću notu".
Iznenadna kiša
Jedan neočekivan pljusak meteora, koji su pratili periodičnu kometu Đakobini-Ciner, iznenadio je većinu astronoma.
Mediji su pisali da je kiša bila vidljiva širom Francuske i Belgije u ranim večernjim časovima, kao i da su stanovnici Portugalije bili prestravljeni ovom pojavom.
Posmatrač sa Malte registrovao je maksimum od 480 meteora po minutu.
Pošto su poticali iz pravca sazvežđa Zmaja, dobili su naziv "Drakonidi", mada su poznati i kao "Đakobinidi", po njihovoj kometi od koje potiču.
Oni su ponovo napravili šou 1946, ali su ovog puta astronomi bili spremni za njih.
Komentari (0)