Igre 
Kako su antički lekari lečili duševne bolesti? Znali su iznenađujuće mnogo, ali su neke metode bile bizarne
Komentari24/08/2024
-15:18
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju, a oko milijardu ima različite probleme sa mentalnim zdravljem.
Ljudi u antičkom svetu imali su slične probleme sa mentalnim zdravljem kao danas, ali su se sa njima nosili na drugačije načine. Naime, neke od obzervacija iz tog vremena i danas su relevantne, iako su neke metode lečenja upitne, piše naučni portal The Conversation.
1. Zaključili su koliko je mentalno stanje važno
Problemi mentalnog zdravlja, kao što je depresija bili su poznati ljudima u drevnom svetu. Homer, pesnik poznat po "Ilijadi" i "Odiseji", koji je živeo oko osmog veka pre nove ere, je umro nakon što je, kao što se pretpostavlja, patio upravo od depresije.
profimedia
Već krajem 5. veka p.n.e. lekari iz antičke Grčke su prepoznali da naše zdravlje delimično zavisi od stanja naših misli.
U "Epidemijama", medicinskom tekstu napisanom oko 400. godine pre nove ere, anonimni lekar je napisao da su navike o našem razmišljanju, kao i načinu života, odevanju i stanovanju, fizičkoj aktivnosti, seksu, glavne determinante ljudskog zdravlja.
2. Problemi sa mentalnim zdravljem mogu da nas učine fizički bolesnim
Takođe u "Epidemijama", anonimni lekar je opisao jednog od svojih pacijenata, Parmeniska, čije je mentalno stanje postalo toliko loše da je upao u delirijum i na kraju nije mogao da govori. Ostao je u krevetu 14 dana pre nego što je izlečen. Nije rečeno kako.
Povezane vesti
Kasnije je čuveni lekar Galen iz Pergama (129. do 216. godine posle Hrista) primetio da ljudi često obolevaju zbog lošeg mentalnog stanja.
"Može se desiti da je pod određenim okolnostima 'razmišljanje' jedan od uzročnika zdravlja ili bolesti jer ljudi koji se zbog svega ljute i iz najmanjeg razloga postaju zbunjeni, uznemireni i uplašeni često se iz tog razloga razbole i teško prevazilaze ove bolesti", piše u ovom delu.
profimedia
Galen je takođe opisao neke od svojih pacijenata koji su patili od mentalnih poremećaja, uključujući neke koji su se ozbiljno razboleli i umrli. Jedan čovek nije mogao da prežali gubitak novca.
"Dobio je groznicu koja ga je dugo držala. U snu je grdio samog sebe zbog gubitka, kajao se i bio uznemiren dok se ne bi probudio. Dok je bio budan nastavlja bi da se osipa zbog tuge. Zatim je pao u delirijum i dobio moždanu groznicu. Konačno je pao u delirijum koji je bio očigledan iz onoga što je rekao, i ostao je u ovom stanju sve dok nije umro", napisao je starogrčki lekar.
3. Mentalne bolesti se mogu sprečiti i lečiti
U drevnom svetu, ljudi su imali mnogo različitih načina da spreče ili leče mentalne bolesti.
Filozof Aristip, koji je živeo u 5. veku p.n.e. savetovao je ljude da se usredsrede na sadašnjost kako bi izbegli duševne tegobe:
Povezane vesti
"Koncentrišite svoj um na dan, i to na onaj deo dana u kojem trenutno delate ili razmišljate. Pripada nam samo sadašnjost, a ne prošlost niti ono što se očekuje. Prvo je prestalo da postoji, a neizvesno je da li će ovo drugo postojati", savetovao je Aristip.
Filozof Klinijas, koji je živeo u 4. veku p.n.e. rekao je da bi, kada god bi osetio da se ljuti, išao da svira svoju liru da bi se smirio.
Lekari su imali svoje pristupe rešavanju problema mentalnog zdravlja. Mnogim pacijenti preporučivali bi da promene način života kako bi se prilagodili svom psihičkom stanju. Oni su savetovali ljude da usvoje novi režim vežbanja ili drugačiju ishranu, odu na plovidbu, slušaju predavanja filozofa, igraju razne igre i rade mentalne vežbe nalik savremenim ukrštenicama ili sudokuu.
Na primer, lekar Kaelijus Aurelijanus (5. vek nove ere) smatrao je da pacijenti koji pate od neke vrste ludila mogu imati koristi od raznovrsne ishrane uključujući voće i blago vino.
profimedia
Lekari su takođe savetovali ljudima da uzimaju lekove na bazi biljaka. Na primer, biljka kukurek je davana osobama koje pate od paranoje. Međutim, drevni lekari su prepoznali da je kukurek mogao biti opasan jer ponekad izaziva grčeve zbog toksina i čak ubija pacijente.
Drugi lekari, poput Galena, imali su malo drugačiji pristup. On je verovao da su mentalni problemi uzrokovani nekom idejom koja je zavladala umom. Verovao je da se mentalni problemi mogu izlečiti, ako se ova ideja ukloni iz uma i napisao:
"Čovek čija je bolest izazvana razmišljanjem leči se samo tretiranjem lažne ideje koja je zavladala njegovim umom, a ne hranom, pićem, odećom, načinom stanovanja, kupanjem, hodanjem i drugim sličnim merama"
Galen je smatrao da je najbolje da odvrati misli svojih pacijenata od ovih lažnih ideja stavljajući nove ideje i emocije u njihove umove, po principu "klin se klinom izbija".
"Ja stavljam strah od gubitka novca, političkih intriga, ispijanja otrova ili slično u srca drugih kako bi im skrenuo misli na ove stvari", napisao je Galen.
4. Rešavanje duševnih problema zahteva napor
Uopšteno govoreći, ljudi u antičkoj Evropi su verovali da je za održavanje zdravlja naše psihe potreban napor. Ako smo uznemireni, ljuti ili malodušni, morali bi da uradimo nešto što pobuđuje suprotne emocije.
To se može postići, mislili su, obavljanjem nekih aktivnosti koje se direktno suprotstavljalju emocijama koje doživljavamo.
profimedia
Na primer, Kaelijus Aurelijanus je govorio da ljudi koji pate od depresije treba da se bave aktivnostima koje ih teraju na smeh i sreću, kao što je odlazak na komediju u pozorište.
Međutim, nije se verovalo da je bilo koja pojedinačna aktivnost dovoljna za mentalno ozdravljenje. Važna je bilo da se u potpunosti promeni način života i razmišljanja.
Komentari (0)