Evropski naučnici prave "digitalnog blizanca" planete Zemlje: Najsavršenija simulacija sveta u službi ekologije

Naučnici su napravili digitalnu simulaciju planete Zemlje velike preciznosti kako bi dobili pouzdane informacije o ekstremnim meteorološkim uslovima i klimatskim promenama.

Ovaj "digitalni blizanac" naše planete zasnovan na veštačkoj inteligenciji, virtuelno simulira interakcije između prirodnih fenomena i ljudskih aktivnosti, kako bi predvideo njihove efekte na vodu, hranu i energetske sisteme.

Ranije su predviđanja o klimi i vremenu uglavnom bila fokusirana na lokalne regione ili veće globalne sisteme, ali novi projekat, pod nazivom "Destination Earth" (DestinE) objedinjuje te informacije, uzimajući u obzir ljudsku aktivnost, kako bi oslikao "kompleksan proces celog sistema planete Zemlje". 

Evropska komisija aktivirala je projekat 10. juna sa više od 315 miliona evra sredstava iz programa "Digitalna Evropa" u nadi da će dobiti metod testiranja različitih scenarija i pomoći donosiocima odluka i naučnicima da se pripreme za budućnost.

"Lansiranje DestinE menja igru u našoj borbi protiv klimatskih promena. To znači da možemo da posmatramo izazove s kojima se suočava životna sredina, što nam može pomoći da predvidimo buduće scenarije na način kakav nismo imali nikada ranije. Danas nam je budućnost bukvalno na dohvat ruke", kaže Margreta Vestager, izvršna podpredsednica inicijative "Evropa spremna za digitalno doba". 

DestinE se trenutno sastoji iz dva modela - jedan je fokusiran na prilagođavanje klimatskim promenama, a drugi na meteorološke ekstreme i povlači podatke iz izvora kao što je Copernicus.

Očekuje se da će u narednim godinama ovaj projekat evoluirati i da ćemo kompletnu digitalnu repliku Zemlje dobiti do 2030. godine, piše Euronews.

Zašto nam je potreban "digitalni blizanac" Zemlje?

Kako vremenski uslovi postaju sve ekstremniji, postoji i sve veća potreba da se procenjuje uticaj klimatske krize. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, od 1970. do 2021. više od dva miliona ljudi preminulo je u događajima povezanim sa ekstremnim vremenskim uslovima.

Unsplash

Ekstremni toplotni talasi 2003. i 2010. odgovorni su za 80 posto smrtnih slučajeva u Evropi povezanih s vremenom tokom tog perioda, a klimatske katastrofe se pogoršavaju s vremenom. 

DestinE bi mogao da pomogne da čovečanstvo efikasnije reaguje na prirodne katastrofe, prilagodi se klimatskim promenama i pozabavi se potencijalnim socioekonomskim i političkim posledicama takvih događaja.

Model bi mogao da stvara i hipotetičke scenarije o tome gde je, na primer, najbolje napraviti vetroparkove ili saditi veće useve. 

"Ako planirate izgradnju dva metra visokog nasipa u Holandiji, na primer, mogu provući podatke kroz digitalnog blizanca i proveriti verovatnoću da će taj nasip i dalje štititi zemlju od očekivanih ekstremnih događaja 2050. godine", objašnjava Piter Bauer, jedan od inicijatora projekta "Destination Earth". 

Kako će projekat pomoći Evropskoj uniji da postigne klimatske ciljeve

Za potrebe projekta "Destination Earth" Evropska komisija se udružila sa Evropskim centrom za sredjeročnu vremensku prognozu, Evropskom svemirskom agencijom i Evropskom organizacijom za eksploataciju meteoroloških satelita.

NASA

Evropska unija planira velika ulaganja u zelene tehnologije u okviru novog plana da Evropa postane prvi klimatsko neutralni kontinent do 2050. godine, a ovaj projekta bi trebalo da omogući održiviji razvoj i podrži donošenje političkih odluka vezanih za životnu sredinu.

Superkompjuteri u službi simulacije

Međutim, i sama simulacija mogla bi da ostavi značajan trag na životnoj sredini. Naučnici su 2021. godine procenili da im je potreban superkompjuter sa 20.000 grafičkih procesora koji troše oko 20MW energije, kako bi stvorili ovaj složeni model.

DestinE se tako oslanja na evropske kompjutere visokih performansi (EuroHPC), uključujući i superkompjuter LUMI u Kajaniu u Finskoj.

Iako nije poznato kako će se sistem napajati, informatički stručnjaci ranije su isticali značaj čiste energije za njegov razvoj. Finska koristi gotovo polovinu svoje energije iz obnovljivih resursa, i u Evropi je u tom pogledu lošija samo od Švedske.

Do 2027. godine tim planira da napravi dodatne digitalne blizance i pokrene sisteme. Podaci iz tih simulacija bi u tom slučaju mogli da se ukombinuju, kako bi se napravio "potpuni digitalni blizanac Zemlje" do kraja decenije.