Zanimljiv eksperiment naučnika iz Portugala: Slučajno nastao sisar sa šest nogu

Komentari

Autor: Science Alert

13/04/2024

11:04

Zanimljiv eksperiment naučnika iz Portugala: Slučajno nastao sisar sa šest nogu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Eksperiment naučnika nad miševima u ranoj fazi razvoja rezultirao je slučajnim stvaranjem sisara sa šest nogu. Ovaj bizaran ishod postigli su biolozi Anastasija Lozovska i Moizes Maljo sa svojim timom sa portugalskog Instituta Gulbenkian tokom istraživanja kičmene moždine.

"Nisam ja izabrao projekat, projekat je izabrao mene", rekao je šaljivo Maljo za portal Nature News.

Naučnici su uporedili mišje embrione stare 10 do 17 dana sa i bez funkcionalnih verzija gena Tgfbr1. Ovaj gen je deo signalnog puta koji određuje pravac od trupa do repa u telu koje se formira. Taj signalni put upućuje ćelije da razviju zadnje udove ili spoljašnje genitalije, piše Science Alert.

Slike "mutiranog" fetusa možete pogledati OVDE.

Kako embrion sisara raste, on gradi strukture redom, od glave do repa. U ranom razvoju, genetski mehanizmi prebacuju fokus sa glave ka proširenju tela i stvaranju osnove za vitalne sisteme organa.

Kasnije se dešava druga tranzicija, kada aktivacija gena u više slojeva tkiva proširuje trup i stvara rep.

Tokom ovog procesa interakcije između novonastalih tkiva stvaraju strukture neophodne za izlazne kanale iz tela i genitalije.

Iako noge i ruke sisara dele mnoge iste gene ovako rano u razvojnom procesu, zadnji udovi i genitalije imaju više toga zajedničkog. Neki naučnici smatraju da proizilaze iz iste "primordijalne" strukture koja je postojala kod predaka u evolutivnom procesu.

"Stoga će biti zanimljivo utvrditi da li bi mehanizam vezan za razvojnu plastičnost, otkriven našim radom, mogao objasniti odsustvo zadnjih udova kod zmija, ali i njihovo prisustvo kod većine guštera“, pita se Lozovska.

Naučnici su otkrili da uprkos dramatično drugačijem položaju dodatnih nogu u embrionima bez funkcionalne verzije gena Tgfbr1, drugi geni izraženi u ovim dodatnim nogama su slični onima koji se nalaze u normalnim udovima miša.

Oba "bonus uda" nastaju iz sredine tri sloja tkiva koji čine rani embrion, tj mezoderma. Kako se ćelije koje se pretvaraju u udove istiskuju u okolni spoljašnji sloj tkiva (endoderm), moguće je da tada dobiju više poruka kako treba da "postanu noge". Onda se dalje razvijaju u deformisane, ali zrele strukture udova, sumnjaju istraživači.

Lozovska i tim naučnika su detaljnije istražili DNK u "mutant" tkivu nogu, u poređenju sa miševima iz kontrolne grupe (onim koje nisu dirali) i uočili "remodeliranje hromatina". To znači da su proteini koji kontrolišu pristup ćelijskom DNK "prebačeni" na konfiguraciju "noga“, umesto "genitalija“.

Istraživači još uvek ne znaju tačan mehanizam koji vodi od suzbijanja gena Tgfbr1 do rasta dodatnog para nogu.

Smatraju da će bolje razumevanje fundametalnih procesa koji stoje iza ove pojave istraživače opremiti dodatnim alatima za lečenje urođenih deformacija i bolesti.