Naučnici prvi put uspostavili komunikaciju sa ženkom kita

Naučnici su prvi put uspeli da uspostave komunikaciju sa jednom ženkom grbavog kita i to na njenom "jeziku". 

Stručnjaci Kalifornijskog univerziteta Dejvis i SETI instituta (Potraga za vanzemaljskim oblicima života) još nisu uspeli da ćaskaju sa veličanstvenim stvorenjima iz okeana, ali su ipak ostvarili kontakt bez presedana.

Oni su isplovili sa obala Aljaske i sa razglasa emitovali takozvani "kontaktni poziv" u okean, kako bi proverili da li će im odgovoriti neko od kitova.

"Kontaktni pozivi" slični su ljudskim pozdravima, a kitovi ih koriste kako bi obavestili ostale pripadnike svoje vrste o svom prisustvu i gde se tačno nalaze, objašnjava Brenda Mekgouan, profesorka Fakulteta za veterinarsku medicinu Kalifornijskog univerziteta Dejvis.

Oni su najučestaliji signali u društvenom repertoaru oglašavanja grbavih kitova. Kada je signal emitovan, ženka kita po imenu Tven doplivala je do broda i kružila oko njega, a u narednih 20 minuta naučnici su emitovali isti "poziv" 36 puta u različitim intervalima.

Tven je svaki put odgovorila na njega, čak i u sličnim intervalima. Drugim rečima, kada bi naučnici čekali deset sekundi pre nego što bi ponovo uputili poziv za Tven, ona bi takođe čekala deset sekundi, pre nego što bi im odgovorila. 

Takav tip uspostavljanja raporta sugeriše da je Tven iskusna u namernoj razmeni, kaže Mekgouan, ističući da ljudi ne bi trebalo da samostalno pokušavaju uspostavljanje ovakvih kontakata.

"Verujemo da je to prvi put da su ljudi razmenili komunikaciju sa grbavim kitovima na njihovom jeziku", navela je naučnica u saopštenju, prenosi Science Alert.

Inače, poziv koji su emitovali istraživači, zapravo je snimak oglašavanja male grupe kitova, dan ranije, a u njoj je bila i Tven. To znači da je ona možda odgovarala na sopstveni signal.

Kakve veze to ima sa potragom za vanzemaljcima?

Koautor studije je Lorens Dojl, glavni istraživač SETI instituta, koji ističe da bi proučavanje ponašanja inteligentnih morskih stvorenja, kakvi su grbavi kitovi, mogli biti korisni i za trenutak kada bi čovečanstvo moglo da stupi u kontakt sa vanzemaljcima, ukoliko oni uopšte postoje.

"Važna pretpostavka potrage za vanzemaljskim životom je da su vanzemaljci zainteresovani u stupanje kontakta sa ljudima, onako kako je Tven odgovarala na kontaktni poziv naučnika", kaže Dojl.

On je sa kolegama iz Setija radio sa stručnjacima za ponašanje životinja na Kalifornijskom univerzitetu Dejvis i Fondaciji za zaštitu kitova Aljaske, kako bi napravio kreativne filtere koji bi mogli biti korisni i za njihovu potragu za vanzemaljskim oblicima života.

"Ukoliko oni postoje i šalju nam signale, pokušavajući da komuniciraju, možda ćemo propustiti priliku, jer ne znamo šta tražimo", kaže Dojl.

Usavršavanjem filtera naučnici bi možda mogli da nauče da prepoznaju eventualne inteligentne signale iz svemira u pokušaju da naprave prvi kontakt sa vanzemaljskom rasom.

"Postoje različiti oblici inteligentnih bića na ovoj planeti i proučavajući ih, možemo bolje razumeti kakva bi mogla da bude vanzemaljska inteligencija, jer ona neće biti baš onakva kakva je naša", kaže Mekgouan.

Istraživanje je takođe testiralo ideju da li bi nas inteligentni vanzemaljci uopšte trežili. 

"Istraživanje na kitovima pokazalo je da inteligenciju obično prati i radoznalost, tako da bi verovatno želeli da uspostave kontakt", kaže Dojl.

Naučnici kažu da se nadaju da će sličan rad moći da sprovedu i sa drugim inteligentnim životinjama na Zemlji, uključujući i delfine i druge društvene vrste poput merkata i slonova.