Kako je Bobi Čarlton preživeo koban let iz Beograda: "Ne prođe dan, a da se ne setim minhenske tragedije"

Nekadašnji fudbaler ser Bobi Čarlton preminuo je danas u 86. godini. Njegova porodica saopštila je da je izgubio bitku sa demencijom i preminuo u miru. Ostaće upamćen kao legenda Mančester junajteda i britanskog fudbala, ali i kao čovek koji je preživeo stravičnu avionsku nesreću 1958. godine u kojoj je izgubio gotovo sve saigrače.

Ser Bobi Čarlton jedan je od retkih koji su preživeli minhensku tragediju, odnosno avionsku nesreću u kojoj je stradao gotovo čitav tim "Bazbijevih beba", tadašnje postavke Mančester junajteda.

Ukupno 23 osobe, od čega osam igrača - među kojima su bili Dankan Edvard i Tomi Tejlor, izgubili su živote u avionskoj nesreći u Minhenu, pri povratku sa utakmice Evropskog kupa koji je tim igrao u Beogradu protiv Crvene zvezde.

Naime, Mančester junajted je gostovao u Jugoslaviji, tačnije u Beogradu gde je igrao utakmicu Evropskog kupa protiv Crvene zvezde. Ekipa fudbalera, ali i novinara krenuli su kući unajmljenim avionom kompanije British Eurpean Airways sledećeg dana, 6. februara 1958. godine.

Avion, Airspeed Ambassador 2, napravio je pauzu u Minhenu kako bi dopunio gorivo. Međutim, problemi sa motorom doveli su do dve obustave poletanja nakon dopunjavanja goriva.

U trenutku kada je napravljen treći pokušaj poletanja, sneg je pokrio pistu bljuzgavicom i letelica je probila ogradu na kraju piste i udarila u kuću.

Sedam igrača junajteda poginulo je na licu mesta, dok je Dankan Edvards preminuo u bolnici dve nedelje kasnije. Ostali, među kojima su bili ser Bobi Čarlton, Hari Greg i menadžer ser Met Bazbi, bili su teško povređeni.

"Nije bilo vriske, samo zvuk sečenja metala. Nešto mi je puklo u lobanju kao tvrdo kuvano jaje. Opet me je nešto udarilo u glavu. U ustima mi je bio slan ukus krvi. Plašio sam se da pipnem glavu", rekao je preživeli golman Hari Greg koji je uspeo da spasi trudnicu Veru Lukić, koja je bila u trećem mesecu trudnoće, ali i njenu stariju ćerku Vesnu.

profimedia

Za nesreću se prvobitno okrivila greška pilota i nemačke vlasti su pokrenule sudski postupak protiv kapetana Džejsma Tejna, koji je preživeo pad, dok je drugi pilot, kaptan Kenet Rejment preminuo od zadobijenih povreda.

Naknadnom istragom je, međutim, utvrđeno da je bljuzgavica na pisti usporila letelicu, ne ostavljajući joj dovoljnu brzinu da se odvoji od tla, a nedovoljno piste da prekine poletanje.

"Ceo život sam se pitao zašto sam ja preživeo"

Ser Bobi Čarlton je više puta govorio da ne prođe dan, a da mu se misli ne vrate na avionsku nesreću u kojoj je poginulo toliko "Bazbijevih beba".

Oni koji su poginuli nisu bili samo saigrači, već i prijatelji.

"Čak i sada... i dalje me preseče i dirne svaki dan kad se setim. Ponekad to osetim sasvim lagano, bude to običan potez četkicom protiv inače dobrog raspoloženja", pisao je Čarlton u svojoj autobiografiji "Moje godine u Mančester junajtedu".

"Ponekad me obuzmu strašno žaljenje i tuga, ali i krivica što sam izašao iz tog aviona i našao u životu toliko toga. Nesreća u Minhenu je uvek tu, faktor koji se ne može zanemariti. Nikada je ne možete ostaviti iza sebe, ona je kao vremenski iscrpljen prtljag"

Čarlton je preživeo jer je doslovno izbačen iz aviona i, uprkos tome što je bio onesvešćen, ubrzo se probudio na pisti vezan za sedište.

"Nisam znao gde sam. Još uvek sam sedeo na svom sedištu, koje je nakako bilo otkinuto iz aviona. Mislio sam da sam samo zatvorio oči. Nakon toga, Hari Greg i Bil Folks su mi rekli da sam bio bez svesti 15 minuta", rekao je on.

Čarltona, koji je tada imao samo 20 godina, od aviona je takođe odvukao golman Hari Greg koji je zadobio povrede glave.

profimedia

Oporavio se u bolnici, ali kaže da su tuga i šok počeli tek nakon toga.

"Sve ovo vreme mi je naviralo pitanje 'zašto ja, zašto sam preživeo?'", pisao  je Čarlton u svojoj autobiografiji.

"Razumem zašto ljudi žele da razgovaraju sa mnom o tome. Preživeo sam i još uvek sam ovde. Nemam problem da pričam o timu ili igračima koji su poginuli jer su bili tako dobri i bio sam ponosan što sam igrao sa njima"

Štaviše, odlučio je da pronađe snagu u sebi i vrati se na teren nepunih mesec dana od nesreće, već 1. marta 1958.

"U Minhenu sam naučio da i čuda dolaze sa cenom"

Na svoj 80. rođendan, Čarlton se osvrnuo na nesreću i u dokumentarcu BBC-ja konstatujući da je "jednostavno imao sreće što je seo na pravo mesto u avionu".

"Avion nije uspeo da se odvoji od tla i naleteli smo na kuću i nekoliko drugih prepreka. To je bila noćna mora. Kada smo stigli u bolnicu, počeo sam da brbljam i buncam. Jednostavno nisam mogao da razumem šta se dogodilo. Došli su lekari i dali mi injekciju u potiljak i ja sam se jednostavno srušio. Nisam se probudio do sledećeg jutra", rekao je on i nastavio:

"Bio je tu jedan Nemac sa papirom. Imao je spisak svih igrača čija je imena čitao. Ako su živi rekao bi 'da', ako su mrtvi rekao bi 'ne'", prisetio se Čarlton.

Da bi se suočio sa posledicama tragedije, Čarlton je rekao da se klub fokusirao na obnovu tima, koji je osvojio Evropski kup 1968.

"Zaljubio sam se u Mančester junajted za kratko vreme dok sam bio tamo", rekao je.

"Pitao sam se šta će se desiti, kako ćemo uspeti da se oporavimo, ali smo morali da se oporavimo. Morali smo da se potrudimo"

profimedia

Bazbi se inače vratio na kormilo kluba nakon što je proveo dva meseca u bolnici, a Junajted je, sa Čarltonom u prvom planu, uspeo da stigne do finala FA kupa manje od tri meseca nakon tragedije, gde je izgubio od Boltona sa 2:0.

"Junajted je bio porodični klub i on je bio otac, tako da je to bila tragedija koja je njega pogodila više nego bilo koga drugog", pisao je Čarlton o Bazbiju.

Tragični događaji iz zimske noći u Minhenu pomogli su mu da održi perspektivu u životu, priznao je.

"Moj život je zaista bio čudo koje mi je poklonjeno", napisao je Čarlton u prologu svoje knjige - "Ali, u Minhenu 1958. sam naučio da čak i čuda dolaze sa cenom"