Poklon-zbirka Nikole i Radmile Graovac pred posetiocima Galerije Matice srpske

Izložba "Poklon-zbirka Graovac: Radmila i Nikola" autorke Mirjane Brmbote biće otvorena ovog petka, 16. jula u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i trajaće do 16. avgusta.

Poklon-zbirka obuhvata 22 slike Nikole Graovca i 21 vajarskih dela Radmile Graovac, koje je Galeriji Matice srpske poklonila njihova ćerka Smiljka Graovac Cvetko i ovim darom, kolekcija galerije je obogaćena delima iz druge polovine 20. veka.

"Dvoje umetnika, koji su kroz život i umetnost zajedno koračali preko pola veka, ostvarili su autentičnu simbiozu dva međusobno prepletena umetnička opusa, podržana i premijerno izložena na zajedničkoj izložbi u Galeriji Matice srpske. Osim 43 umetnička dela iz Poklon-zbirke, izložba je upotpunjena i radovima koji su ranije poklonjeni Galeriji, kao i bogatim dokumentarnim materijalom - snimljenim umetničkim iskazima i vizuelnim dokumentima, koji će doprineti sveobuhvatnijoj predstavi stvaralaštva Radmile i Nikole Graovca", poručuju iz Galerije Matice srpske.

"…ja nemam teoriju o slikarstvu. Nikada se njima nisam ni bavio, niti me je interesovalo šta i kako drugi rade, kako bih sebe povukao za kosu, bio veći nego što sam. Slikao sam jednostavno kao što živim, sa radošću. I danas tako radim. Slikanje je moj odmor, moja potreba, suština mog bitisanja. Kada bi mi neko oduzeo četke i boje, ugasio bih se…", reči su Nikole Graovca (1907-2000).

Nikola Graovac je rođen u Lici, u selu Vrebac kod Gospića. Drugi svetski rat je proveo u Beogradu, a 1948. godine se sa suprugom vajarkom Radmilom Graovac preselio u Prizren, gde je radio godinu dana kao nastavnik likovnog obrazovanja. Po povratku u Beograd, često boravi u Novom Sadu, a posle učešća u slikarskoj koloniji u Lipovcu nadomak Topole, 1975, odlučuje da baš tu sebi izgradi novi dom i atelje.

Zadužbini kralja Petra na Oplencu će ostaviti legat koji obuhvata 35 slika i više predmeta primenjene umetnositi. Dobitnik je više prestižnih nagrada, a izlagao je širom nekadašnje Jugoslavije, ali i u Lionu, Tunisu, Bejrutu, Pensilvaniji...

Radmila Graovac (1920-2011) se kolebala između slikarstva i vajarstva, da bi se ipak odlučila za vajarstvo koje upisuje na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1949. godine kod profesora Sretena Stojanovića, Tome Rosandića i Ilije Kolarovića.

"Materija - prostor - vreme, to je skulptura. Način postojanja svega. Nikada ne znam šta će biti finalni rezultat. Najzad, umetnost i nema formu pre nego što je napravite. Neki umetnici su racionalni, vole da prave skice, nacrte... Ja to nikada nisam radila. Mala skulptura iz Brasampuja nam izgleda tako savremeno, kao i Pikasovi radovi", govorila je Radmila, koja je bila profesor Više pedagoške škole u Novom Sadu, članica Udruženja likovnih umetnika Srbije i izlagala na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Tokom trajanja izložbe u Galeriji Matice srpske biće priređen raznovrstan prateći program kako bi se posetiocima približila osnovna ideja izložbe i kako bi se podstakli na razmišljanje o stvaralaštvu ovo dvoje umetnika. Izložbu prati katalog čiji je autor msr Mirjana Brmbota, muzejska savetnica Galerije Matice srpske.