Forenzika, više od veka: Knjaz Miloš prvi zatražio pomoć "nekih hemičara"

Da pravi krivac bude osuđen, poreban je neporecivi dokaz. Tako je od davnina, jer ljudi ipak teže da dosegnu ideal pravde. Sudovu su sudili po običajima, nepisanim ili pisanim zakonima, međutim to nije bilo dovoljno i put ka onoj idealnoj pravdi vidio je preko rešenja koja nudi nauka.

Nauka u službi pravde je upravo tema nove izložbe pod nazivom "Forenzika - više od veka", kustosa Muzeja nauke i tehnike Srđana Vasilijević i prof. dr Ivane Krstić-Mistridželović sa Kriminalističko-policijskog univerziteta, a koja je organizovana povodom 100 godina od osnivanja Odeljenja Tehničke policije i otvaranja prve škole Ministarstva unutrašnjih poslova u Srbiji.

Muzej nauke i tehnike

Srbija, naime, tek nakon Hatišerifa iz 1831. pristupa sistematskoj organizaciji školstva, a potom počinje polako i da se širi baza za razvoj nauke i novih kadrova, što se sve odrazilo i na razvoj laboratorija i forenzičke metode i tehnike. Kako u katalogu izložbe navode autori, u početku su za potrebe policije kadrovi upućivani na školovanje u inostranstvo.

Školu MUP, osnovanu 1921. u Beogradu, vodio je Arčibald Rajs, a 1929. se osniva Kriminalistički institut na Pravnom fakultetu.

Prvi rešen slučaj u nas uz pomoć forenzike

"Naime, knjaz Miloš Obrenović je kao bogat čovek, posedovao više konja, a u svojoj službi imao je i `knjaževskog` opančara. Dešavalo se povremeno da poneki konj ugine, a da prethodno nije pokazivao znake oboljenja. Kako se knez Miloš u poznijim godinama često nalazio u Beču, o ovom problemu razgovarao je sa viđenijim ljudim i oni su mu rekli da postoje `neki hemičari` koji bi možda moguli da mu reše taj problem.

Prvom prilikom kada je sledeći konj uginuo, knjaz Miloš je dao nalog da se utroba konja pošalje u Beč. Uskoro je dobio odgovor da je konj uginuo jer je otrovan ćirišom, koji je služio kao lepak za kožu za opanke. Iako je motiv ostao nepoznat, bilo je jasno da je knjaževski opančar glavni osumnjičeni. Kako je opančar završio nije poznato, ali je navodno posle toga knez Miloš Obrenović dao da se osnuje Državna hemijska laboratorija `u kojoj bi se vršile sudske ekspertize i analize mineralnih voda`", navodi se u katalogu izložbe.

Prvi korak institucionalizacije forenzike u Srbiji, zaključuju autori kataloga i izložbe, napravljen je "s vrha", ali je uspešno rešavanje privatnog problema knjaza Miloša dovelo do osnivanja Državne hemijske laboratorije.

Muzej nauke i tehnike

Izložba u Muzeju nauke i tehnike, koja će biti otvorena od 25. maja do 4. jula, predstavlja istorijski razvoj forenzike u svetu i u Srbiji kroz razvoj nauke, specijalizovanih obrazovnih institucija, laboratorija, instituta i naučno-tehničke policije.

Pred posetiocima će biti interaktivni i video sadržaji, kao što su demonstracija istražnih radnji na mestu ubistva, fotografisanje, uzimanje otisaka osumnjičenog i pretraga baze u potrazi za izvršiocem, demonstracija izrade fotorobota na računaru, veza nauke i forenzike, video strip novela "Istraga provalne krađe"...

Slučaj nestalog vrapca...

Tokom trajanja izložbe zainteresovanim posetiocima će studenti sa Kriminalističko policijskog univerziteta omogućiti "otvaranje" daktiloskopskog dosijea (otisci prstiju), a sa najmlađim posetiocima će rešavati slučaj "nestanka muzejskog vrapca".

Muzej nauke i tehnike

Pored predmeta iz fonda Muzeja nauke i tehnike izloženi su i predmeti iz sastava zbirki Instituta za sudsku medicinu, Farmaceutskog fakulteta, Muzeja Ministarstva unutrašnjih poslova (u osnivanju) i Kriminalističko policijskog univerziteta.

U okviru pratećeg programa biće organizovana predavanja u četiri tematska ciklusa, za onlajn posetioce biće organizovana 3D poseta izložbe.