Reditelj Milorad Milinković o starim i novim projektima: "Što se bore misli moje" baviće se ubistvom Mihaila Obrenovića

Filmski reditelj i scenarista Milorad Milinković bio je gost novog programa "Letnji Plato BGB: Tajna moje profesije" na Platou ispred Biblioteke grada Beograda, gde je govorio o tome kako je zavoleo režiju i ko su mu najveći uzori.

Svestrani autor, flmski i televizijski reditelj i scenarista, ranije muzičar, Milinković (58) je istakao da ga ljudi na ulici najviše prepoznaju zbog kviza "Potera", gde kao veliki erudita ima ulogu jednog od tragača,  i da televizijski i filmski reditelji najčešće nisu prepoznatljivi publici.

"Bazično mi je da snimam filmove i TV serije i evo time se bavim ceo život", naglasio je Milinković i naveo da voli puno da čita o svemu i da zato ima toliko znanje u pomenutom kvizu.

Film bez budžeta

Njegov diplomski dokumentarni film "Satan Panonski” postigao je zapažen uspeh u bivšoj Jugoslaviji, te bio pozvan kao jedini film sa naših prostora na Barselonski bijenale.

"Taj film smo radili u izuzetno skromnim uslovima. Bio je to studentski film, ali ne niskobudžetni, već je bio bukvalno bez budžeta, sniman na VHS kaseti, jedino nam je Akademija platila montažera i čini mi se gorivo da odemo do Zagreba. Tek 10 godina kasnije sam snimio naredni film, bila je to komedija 'Mrtav ladan'", priseća se režiser i scenarista.

Režirao je još veći broj televizijskih ostvarenja kao što su "Rok dezerteri", "Rokumenti".

"Dosta sam radio reklame, mora se od nečega pristojno živeti, i još se u ratno vreme slabo snimalo, svega pet filmova godišnje", dodao je.

"Mrtav ladan" kao "srpska Amelija Pulen"

Kako je otkrio, scenario za svoj prvi dugometražni igrani film "Mrtav ladan" napisao je 1997, ali je čekao godinama da se realizuje, bila su uključena dva producenta, i stekli su se uslovi da premijera bude na jesen 2002, što mu se odužilo.

"Ipak, film je imao lep uspeh, jedan čovek čije mišljenje cenim, rekao mi je da sam snimio 'srpsku Ameliju Pulen'. To mi je veliki kompliment, mada ne mislim da sam to uspeo, ali lepo je čuti. To i jeste bio jedan film veseo i lagan", rekao je Milenković i dodao da je onda realizovao još jedan komercijalan projekat, "slatku limunadu" naziva "Potera za sreć(k)om".

"Bio je to naručen film, jer ipak ima i takvih angažmana, od nečega morate da živite", kratko se osvrnuo reditelj na taj naslov i onda komentarisao da ga je kritika sasekla.

"Uopšte ne želim da spomenem tu osobu koja je napisala jednu kritiku protiv tog mog filma, ne bih da napadam znatno slabije od sebe. Ali, eto zašto ja nikada nisam pisao filmske kritike, jer ko sam ja da ocenjujem i vrednujem tuđi rad? A ima takvih koji misle da sve mogu. Dakle vi spremate, radite ozbiljno na nekom filmu barem dve godine i sad se pojavi neko i posle sat i po gledanja, kaže da vam ništa ne valja to na šta ste vi potrošili godine", kaže Milinković.

Novi projekat - "Što se bore misli moje"

Govorio je autor i o svojim filmovima "Zduhač - znači avantura" (2011), "Čitulja za Eskobara" za koji je odmah u startu znao taj konačan naslov, a Milinković je režirao i dečiji film "Peti leptir" (2014) prema istoimenom romanu Uroša Petrovića, kao i film "Patuljci sa naslovnih strana", gde ga je zanimao svet rijaliti programa.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Novi film “Što se bore misli moje” u režiji Milorada Milinkovića obrađuje temu događaja pred ubistvo kneza Mihaila Obrenovića, a od toga je planirana i mini serija.

"Pokušavamo da film završimo do festivala 'Filmski susreti' u Nišu, koji će ove godine biti pomeren sa avgusta na septembar. Onda je planirana premijera u Beogradu za 21. septembar", otkrio je Milinković.

Uloge tumači čitava plejada naših vodećih dramskih umetnika - Dragan Mićanović, Nataša Ninković, Nebojša Dugalić, Aleksandar Srećković Kubura, Miloš Timotijević, Zoran Cvijanović, Olga Odanović, Luka Grbić. 

"Zanimao me je jedan dobar politički triler, kao materijal za film, u kome kao autor treba da otkrijem ko su nalogodavci za ubistvo Mihaila Obrenovića, koga igra Dragan Mićanović. Znaju se izvršioci, oni su uhapšeni i pogubljeni. Ali svi veliki atentati, kralj Aleksandar, Džon Kenedi ili Zoran Đinđić, ne saznajemo ko je naručio ubistvo", objasnio je Milinković i najavio da će nakon filma biti montirana i emitovana mini serija verovatno početkom 2024. godine.

Hičkok kao uzor

On je ocenio da Filmski centar Srbije izuzetno puno ulaže u domaću kinematografiju, kao nikada do sada, da su značajna sredstva u pitanju, da se zahvaljujući produkciji "Telekom Srbija" snima neverovatno puno TV serija i filmova, barem 20 puta više i najavio da će u narednom periodu raditi jedan manji film i onda seriju "Sumpor".

Za sam kraj je govorio kratko o svojim filmskim, rediteljskim uzorima.

"Mogao bih da nabrojim barem 30 reditelja. Ali, neka to bude Alfred Hičkok. Ne mogu izdvojiti jedan njegov film, jer volim sve njegove filmove. On ima jedan vrlo ozbiljan opus, tu je čitav pogled na svet. Zato se kaže da je Sergej Ejzenštajn izmislio filmsku gramatiku, Dejvid Vork Grifit stilske figure, a Hičkok je stvorio filmski jezik", zaključio je Milinković.