Siluete natopljene arsenikom: Kustosi rešavaju misterije čuvenog "otrovnog" albuma iz ere pre otkrića fotografije

Pre oko dve decenije Nacionalna galerija portreta Smitsonijan otkupila je album iz 19. veka u kom se nalazilo oko 2.000 papirnih siluetnih portreta, čuvenog putujućeg umetnika Vilijama Bašea. Nastali pre otkrića fotografije, u albumu su se nalazili portreti Džordža Vašingtona i Tomasa Džefersona, ali i običnih ljudi, o kojima je galerija znala vrlo malo.

Usledilo je dugotrajno istraživanje, koje je dodatno usporilo neočekivano otkriće - konzervatori su 2008. utvrdili da su stranice albuma i povez kontaminirani arsenikom, jakim otrovom čija su smrtonosna svojstva otkrivena tek pošto se godinama koristio u različite svrhe u domaćinstvu. 

To je značilo da se albumom ne može rukovati bez adekvatne zaštite, ali nakon što su digitalizovali njegove strane i objavili ga na svom sajtu. 

Naučnici su zahvaljujući tome, korak po korak, uspeli da otkriju identitet iza mnogih silueta i saznaju koji su ljudi pozirali umetniku.

"Nadamo se da će muzeji koji imaju neidentifikovane siluete, možda moći da ih razotkriju gledanjem ovog albuma", kaže Robin Asleson, kustoskinja printova i crteža Smitsonijan muzeja.

Digitalizacija 19. veka

Baše je od 1802. do 1813. putovao od grada do grada duž istočne obale Sjedinjenih Američkih Država nudeći jeftin i savremen način portretisanja koje je naplaćivao 25 centi (oko pet današnjih dolara). 

On je na posletku otvorio radnju u Nju Orleansu, a zatim otišao na Kubu, gde je svoje usluge nudio od vrata do vrata. 

"Samo kratko se zadržavao u svakom gradu. Stalno se selio. U to vreme umetnici su morali da idu među ljude,baš kao što su glumci išli na putujuće predstave. Kada ih vide svi u gradu, ne žele da ih gledaju ponovo", objasnila je Asleson za CNN.

Da bi "pogodio" lik svojih klijenata, Baše je koristio fizionotras, poluatomatski uređaj koji je pomagao umetnicima da verno replikuju portret osobe na papiru. On je čak osmislio novu verziju aparata, koja je pratila senku osobe koja pozira, čime se izbegavao kontakt uređaja sa licem u eri u kojoj su ljudi već postali svesni načina prenošenja različitih bolesti.

Asleson i prethodni kustosi mogli su da identifikuju mnoge ljude koji su pozirali Bašeu, jer je u početku uredno vodio evidenciju i kopije portreta slagao pod rednim brojevima, uz koje je u indeksu upisivao imena. Međutim, s vremenom mu je rukopis postao pomalo aljkav i teško čitljiv, a tokom boravka na Kubi potpuno je odustao od takvih beleški.

Zahvaljujući digitalizaciji, ona imena koja je zabeležio, upoređena su sa bazom podataka Ancestry, na kojoj se mogu naći informacije o građanima SAD i od pre nekoliko vekova. 

Nije poznato zašto su stranice albuma kontaminirane arsenikom, ali Asleson kaže da je taj otrov u to vreme bio "deo svakodnevnog života". Galerija ga je otkrila tek kada je jedan od kustosa poželeo da testira vidljive tragove neke materije na crnom papiru.