"Prvo je raznesen mir, a zatim Narodna biblioteka": Dan kada su svedoci istorije Srbije pretvoreni u pepeo

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu obeležen je danas ceremonijom na lokalitetu na Kosančićevom vencu, a direktor upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo najavio je da će se na tom mestu uskoro naći Memorijalni centar.

"Za nas ovo nije rupa. Ovde održavamo čitanja i dodele nagrada. Za nas je ovo i dalje biblioteka. Ali u objektivnoj stvarnosti, na mestu gde se do 6. aprila 1941. nalazila prva zgrada Narodne biblioteke sada zjapi rupa. To mesto je osamdeset godina otvorena rana na telu Beograda i Srbije. Vreme je da ovu ranu zacelimo. Vreme je da obnovimo Biblioteku na Kosančićevom vencu kao Memorijalni centar. Pred njom će goreti večiti plamen. Ona će biti kao Janus jednim licem okrenuta prošlosti, drugom budućnosti i međunarodoj saradnji", kazao je Pištalo i dodao da je zločin protiv mašte ne sme biti zločin protiv nade. 

Tragični gubitak za Srbiju

Narodna biblioteka Srbije, koja je prvi put ustanovljena početkom 19. veka, često je menjala lokacije, a na adresi na Kosančićevom vencu bila je nakon Prvog svetskog rata, kada je od Vlade dobila sredstva da kupi zgradu kartonaže od industrijalca Milana Vape. Zgrada nije bila građena namenski za biblioteku, pa je ubrzo postala tesna i nepogodna, ali je uprkos tome, Narodna biblioteka je u ovoj zgradi dočekala i Drugi svetski rat.

 

 

Kada je postalo izvesno da će Rajh napasti Srbiju, postojao je plan za evakuaciju najvrednijih dragocenosti biblioteke, pa su one čak i spakovane u posebne sanduke. Međutim, 3. aprila usledila je naredba ministra prosvete Miloša Trifunovića da se odustane od evakuacije ne samo Narodne biblioteke već ustanova kulture uopšte jer vojska ne može da priušti da izdvoji "nijedna kola, nijedan vagon".

Sanduci sa najvećim kulturnim blagom smešteni su u podrum biblioteke, ali to na žalost, nije bilo dovoljno.

Tog nedeljnog jutra, 484 bombardera Trećeg rajha započelo je akciju "Strašni sud" pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera, koja je za cilj imala uništenje Beograda.
Bila je to odmazda zbog pobune naroda Srbije protiv pristupanja Trojnom paktu i puča kojim je zbačeno tročlano kraljevsko namesništvo.

Počeo je vazdušni napad na Beograd, koji je ponovljen 7, 11. i 12. aprila i tokom kog je upotrebljeno 440 tona zapaljivih bombi. Poginulo je tada 2.274 ljudi, srušeno 627 zgrada, a više hiljada pretrpelo oštećenja. 

U prva dva naleta, Kosančićev venac je bombardovan konvencionalnim bombama. Biblioteka je oštećena ali ne fatalno. U trećem pokušaju, avioni su naleteli iz pravca Velikog ratnog ostrva i sručili teret zapaljivih bombi. 350.000 knjiga. Kako su izgoreli i katalozi, nikada zapravo nije tačno utvrđeno tačno kakvo je sve blago nestalo tog dana. Pouzdano se zna samo da sa zgarišta nije izvučena nijedna cela knjiga.

U bombardovanju Biblioteke nepovratno je uništeno 1.300 srednjovekovnih, oko 1.700 orijentalnih rukopisa, kompletna kartografska i grafička zbirka, lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika… Opstao je samo jedan srednjevekovni rukopis i to dragoceni Zbornik žitija taha monaha Marka iz 14. veka, pukom srećom, jer je pozajmljen istoričaru i akademiku Vladimiru Ćoroviću, kao i Zbirka muzikalija, koja je bila data na stalni revers Muzičkoj akademiji.

"Pepeo istorijskog pamćenja"

"Zastanite za čas, vi koji prolazite! Na ovom mestu se do nedelje 6. aprila 1941. godine, nalazila Narodna biblioteka Srbije. Toga dana je, u rano jutro, počelo bombardovanje Beograda. Prvo je raznesen mir, a zatim je, na Kosančićevom vencu, zaplamtela Narodna biblioteka. Danima su goreli drevni pisani spomenci, stare i nove knjige, spisi i pisma, dokumenti i novine. Danima je plamen uništavao svedočanstva o postojanju i trajanju jednog naroda. Danima je vatra gutala stoleća istorije, sažete u slova. Plamen se, najzad, preobličio u žar, a žar u pepeo. Na ovom mestu se od nedelje 6. aprila 1941. godine, nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda". 

Tanjug/Sava Radovanović

Ove reči književnice Svetlane Velmar Janković i danas obeležavaju ograđeni prostor na Kosančićevom vencu, gde se nalaze ostaci Narodne biblioteke u Beogradu uništene u bombardovanju na današnji dan 1941. godine.

Obeležavanje sećanja

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu obeležava se svake godine, a danas je u okviru ceremonije na lokalitetu na Kosančićevom vencu ministarka kulture Maja Gojković kao specijalna izaslanica predsednika Republike položila cveće i simbolično ostavila knjigu.

Ministarstvo kulture/Goran Zlatković

Gojković je naglasila da "za srpski narod 6. april nije samo dan kojim je nemilosrdnim bombardovanjem našeg glavnog grada i stradanjem nedužnih civila počeo Drugi svetski rat na ovim prostorima. 

"Već duže od osam decenija, pitamo se zašto je neko nacionalnu biblioteku, kao svedočanstvo postojanja jednog naroda, izabrao za legitimnu metu i odlučio da je do temelja razori. Kao rezultat tog podmuklog čina, u plamenu hrama kulture danima je gorelo više od sto rukopisnih knjiga na pergamentu, lične biblioteke brojnih velikana srpske kulture, dela stare srpske književnosti, vredne zbirke dokumenata i pisama značajnih za političku, kulturnu i književnu istoriju. U biblioteci na Kosančićevom vencu čuvana je ne samo naša kulturna građa, već i ona koja je poticala sa teritorije čitave Evrope i koja je obuhvatala hronološko razdoblje od gotovo hiljadu godina", kazala je Gojković i dodala da sa zadovoljstvom može da istakne da Srbija ima nacionalnu biblioteku koja je ponos svih njenih građana. 

"Ona je spoj tradicije i savremenih trendova, ustanova kulture koja nam pomaže da sagledamo ono što smo bili i ono što smo sada, kako bi tako postavili čvrste temelje za budućnost. Savremeno doba nameće nove izazove u bibliotekarstvu. Među ključnima, po mom duboko uverenju, je privlačenje nove publike, koja će čitanjem i učenjem razvijati, ličnu i kolektivnu svest. Zarad generacija koje dolaze, nećemo dozvoliti da nas prošlost o kojoj danas govorimo učini njenim zarobljenicima. Narodnu biblioteku, riznicu znanja i sećanja, nastavićemo da posvećeno i neumorno ispunjavamo snagom svog duha, lepotom i istinom, stvarajući tako bolju budućnost", kazala je Gojković. 

"Srpska kultura je veoma važan deo evropske zajednice kultura"

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo napomenuo je danas na Kosančićevom vencu da je paljenje Narodne Biblioteke u Beogradu je možda najveći pojedinačni zločin nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu. 

Ministarstvo kulture/Goran Zlatković

"Verujemo u prevazilaženje traume kroz saradnju. Verujemo u zajedničku evropsku budućnost naše dece. Vaše prisustvo na ovom mestu nas ohrabruje u tom uverenju. Verujemo u ono što je Abraham Linkoln nazvao bolji anđeli naše prirode", kazao je Pištalo.

Manuel Zaracin, specijalni predstavnik Vlade Nemačke za Zapadni Balkan rekao je na Kosančićevom vencu da je važno obeležavati događaje kao što je bombardovanje NBS u Drugom svetskom ratu.  

"Velika mi je čast, pre svega kao predstavniku Vlade Nemačke, što prisustvujem ovom komemorativnom činu na baš ovom mestu.  Zahvalni smo na prijetljstvu sa Srbijom... Važno je da naglasimo da se 6. aprila sećamo žrtava rata koji je započela Nemačka. Vojne snage Nemačke, bombardovanjem nisu ugrozile samo živote građana Srbije već i njihovu kulturu. Srpska kultura je veoma važan deo evropske zajednice kultura i potrebna nam je kao deo koji čini celinu evropskog društva", kazao je Zaracin.

Ministarstvo kulture/Goran Zlatković

Predstavnici Pokreta "Ne davimo Beograd" položili su danas venac sa cvećem na lokalitetu na Kosančićevom vencu u znak sećanja na srušenu zgradu biblioteke.