Ispraćaj "najstarije ptice glumačkog jata": Sa Brankom Veselinović otišla je jedna velika epoha
Komentari14/02/2023
-15:27
Glumica Branka Veselinović (1918-2023) sahranjena je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Značajna srpska i jugoslovenska glumica napustila nas je 8. februara u 105. godini i time je bila naša najstarija dramska umetnica. Njenoj sahrani je prethodila komemoracija na velikoj sceni njenog matičnog teatra Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
Glumica Tamara Vučković Manojlović, direktorka JDP, povodom odlaska Branke Veselinović, istakla je da njen jedinstven život, njen humanitarni rad i posvećenost teatru i pozorišnoj umetnosti zauvek su obeležili jednu epohu i istoriju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Ona je predstavila veoma bogatu biografiju preminule dramske umetnice, rođene u Starom Bečeju, 16. septembra 1918, a glumu je od 1936. godine učila na Glumačkoj školi pri Narodnom pozorištu u Beogradu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Posle dve godine studija, otišla je na praksu u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Tamo je igrala do 1940, kada je prešla u Beograd gde je igrala u Umetničkom (1940–1942) i Narodnom pozorištu (1944–1947).
U JDP-u bila je od njegovog osnivanja, te je tako u ansambl primljena 1. avgusta 1947. i u njemu ostala do odlaska u penziju, 31. avgusta 1978. godine.
Glumac i pozorišni reditelj Irfan Mensur podsetio je javnost na česte stihove u rimovanju koje je Veselinović volela da počasti svoje kolege i prijatelje kao "Da vam lepše život prođe, evo da vam Branka dođe".
"Sećam se kako je o svojoj velikoj ljubavi govorila, nije ga nazvala "moj muž", ili Mlađa, već je uvek bilo "Moj Mlađa". Da, divni Mlađa i Branka Veselinović. Bio sam kod njih nekoliko puta, a njihov dom bio je kao da ulazite u neku bajku, ili u muzej pozorišta - tolike silne nagrade, plakete, sa scene i van nje", govorio je Mensur i napomenuo da je odlazio tamo da uzme prevode nekih drama koje je pisao Mladen Mlađa Veselinović, koje nisu tada još uvek igrane kod nas.
On je prepričavao anegdote u vezi Branke, razne situacije, kao kad je JDP slavio svoj Dan svakog 3. aprila, te je jednom nastala panika kad se među penzionerima nije pojavila upravo Branka Veselinović.
A razlog je bio neobičan.
Kako dolikuje ovoj glumici, to veče je ona brinula o ženi koja nju čuva, jer joj nije bilo dobro.
"Sa na žalost pokojnim mojim velikim prijateljem Milanom Lanetom Gutovićem pričao sam onomad dok je ležao u bolnici, o svim tim našim velikim starijim, dugovečnim kolegama. Uvek tako spomenemo Vlastu Velisavljevića, a onda naravno Branku. I kad sam ga pitao ko bi mogao da bude njen učitelj, kada je prisutna već dva veka, Lane mi kratko reče - sigurno Aristofan" (starogrčki komediograf, primedba autora), zaključio je Mensur.
Sa Veselinović u legendu odlazi i poslednji član tog slavnog ansambla, biranog i sastavljenog od najboljih glumaca iz čitave zemlje. Branka je u njemu provela gotovo čitav svoj stvaralački vek, sve do penzije 1978, a i posle toga, redovno igrajući u nekim predstvama.
Svoju poslednju ulogu, Dunda Nika u komadu "Skup" Marina Držića, igrala je sve do 2007. godine.
U ansamblu JDP upoznala je i svog životnog saputnika, glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića i sa njim ostala u braku 64 godine, sve do njegove smrti 2012.
Jelisaveta Seka Sablić je naglasila da se "danas opraštamo od retko divne glumice sa pozornice JDP gde je provela čitav vek okružena velikanima teatra" Sablić je istakla da je Veselinović bila najpoznatija kao komičarka, te da ju je publika upravo zbog tog žanra volela, obožavala, a ona joj podarila radost i sreću.
"Zasmejavala je i sve one kojima je to bilo veoma neophodno, jer im sreća u životu nije bila naklonjena, za sve one ugrožene, bolesne, kroz svoj humanitarni rad. I kao što kaže Marina Cvetajeva - "Biti čovek je važnije, jer je potrebnije", tako je i živela naša Branka", ocenila je Sablić.
Tokom komemoracije, na velikom platnu su emitovani inserti iz mnogih njenih predstava, televizijskih šou programa kao "Veselo veče", TV drama ili glumičinih gostovanja u medijima.
U JDP je odigrala oko 40 uloga, u nekim od najznačajnijih produkcija, sa mnogim značajnim rediteljima, u delima pisaca – Georg Bihner, Fjodor M. Dostojevski, Ivan Turgenjev, Anton Pavlovič Čehov, Luiđi Pirandelo, Sergej Majakovski. Komički dar je iskazivala naročito u delima Branislava Nušića, Nikolaja V. Gogolja, Karla Goldonija, Plauta.
Svetlana Bojković je rekla kako nas je napustila "najstarija ptica našeg glumačkog jata".
"Slavili smo njen 100. rođendan, i ona je tada bila izuzetno vesela, uvek puna priča, događaja, vedrine, raspoložena. U svom maniru je smislila rimovanje 'Duša mi ište pozorište'. I onda, nakon stotog, stizali su i 101, 102, 103, 104. rođendan, i nekako nam se svima činilo da smrt uopšte neće nikad ni doći po Branku", rekla je Bojković, te podsetila da iako nisu imali svoje dece, Branka i Mlađa Veselinović su veliki deo života proveli radeći sa decom i pomažući najmlađima.
"Sva deca su bila njena deca. Tako niste ni imali utisak da njih dvoje nemaju svoju decu. Vodila je veoma ispunjen život, imala je nepresušnu ljubav prema pozorištu i svojoj publici, a ispunjavao ju je i humanitarni rad. Uvek je živela u sadašnjosti, okrenuta mladima. Uvek je bila vesela, zato joj je i prezime Veselinović. Sa njom nastaje kraj jedne epohe. Branka Veselinović je bila istorija JDP-a", navela je Bojković.
Osnovan je Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć deci sa invaliditetom. Na osnovu svog humanog rada, Branka Veselinović je postala i četiri godine bila ambasador UNICEF-a.
Sve dok je mogla, neumorno je putovala, organizovala, i nastupala u humanitarnim predstavama za decu, stare i bolesne.
Glumac Nebojša Dugalić je ocenio da se u prisustvu pokojne glumice na pragu 105. rođendana, uvek se oseti ponos, te da ga to osećanje nikada nije napuštalo kad god je sreo, video, slušao Branku Veselinović.
"Prava i velika retkost je bila kao čovek i glumica, i za mene je uvek značilo da nešto novo od nje čujem, saznam, te smo se svi postideli pred njoj kada osetimo neku mrzovolju, neraspoloženje, ili bilo šta loše u sebi. Ona je uvek bila radosna, imala je toliko toga dečjeg, veselog i čistog u sebi, bila je življa od svih nas zajedno", smatra Dugalić, i osvrnuo se na period njene karijere kada je ona često putovala sa pesnikinjom Desankom Maksimović i recitovala tu neprolaznu poeziju.
Jednom prilikom Branka je zamolila Desanku da joj napiše neku novu pesmu prigodnu za narednu promociju gde bi je izvela.
Veselinović je za samo dva dana naučila tu pesmu i ponosno stala pred našu slavnu pesnikinju i rekla da je spremna za recitovanje, a književnica nije mogla da veruje da je tako brzo sve naučila.
"I onda, kako da me Desanka ne voli", rekla je nežno Branka. I zaista je ceo život takva i bila, jednostavno ne možete da je ne volite", istakao je Dugalić i za kraj svog govora dodao - "možda je utešno u odlascima takvih velikana i umetnika saznanje da iza njih ipak ostaje besmrtnost. A Branka je za sobom ostavila mnogo brda besmrtnosti".
Bila je dobrovoljni vatrogasac, sa činom oficira Prve klase, tako da se u prigodnom govoru danas obratila i Ljubica Krnajić, ispred Dobrovoljnog vatrogasnog društva Palilula i izjavila da na Dan zaljubljenih ili Dana Svetog Trifuna, Branka odlazi gore kod svog voljenog Mlađe.
Gordan Kičić je nazvao Branku "čudo prirode" i pročitao svoj govor u kome je naveo da su zajedno sarađivali na predstavi "Skup" 2002. godine na bivšoj sceni "Bojan Stupica" JDP-a, po komediji Marina Držića, u režiji Jagoša Markovića.
On je podsetio da je predstava igrana 100 puta sve do 2007, te da je ona započela probe sa 85, a završila život te predstave kada je napunila 90 godina.
"Nije joj bilo teško da sedi i čeka svoj red da izađe na probu i izvođenje, da se šminka dugo i preruši se u muškarca, jer igra lika Dunda Nika, ni da bude na sceni tata Radetu Markoviću, ni da putuje sa nama svuda po svetu, autobusima, avionima, da spava po hotelima. Obožavala je život i radovala mu se, volela ljude, mlade. Tako nam je govorila - 'Deco moja, vi meni produžavate život'. Draga Branka, zato ste vi nama čudo prirode", zaključio je Kičić.
Reditelj te predstave Jagoš Marković ocenio je da "publika toliko voli glumce koji su odabrali hrabro u karijeri da budu komičari, jer oni ljudima vraćaju osmeh u dušu, a osmeh je sve – sloboda i pobuna".
"Imala je neuništiv sjaj u njenom životu i delu. Ceo život joj je činila empatija i radost. Sada sa Brankom znam značenje te čuvene reči 'zvezda'. Zahvalan sam vam, draga Branka, i ponosan, što sam imao priliku da radim sa Vama", rekao je Marković.
Za svoj umetnički i humanitarni rad Branka Veselinović dobila je nepregledan niz priznanja, nagrada i plaketa. Među njima su i Orden rada sa zlatnim vencem, Nagrada "Branislav Nušić" za životno delo istaknutom glumcu komičaru (na festivalu "Nušićevi dani" u Smederevu, (1993), Sterijina nagrada za ulogu Gine u predstavi “Ožalošćena porodica” (1964), Vukova nagrada (2004).
Za sam kraj komemoracije, obratila se i glumica Branka Petrić, koja je izdvojila trenutak upoznavanja sa starijom koleginicom.
"Mladom glumcu početniku nije uvek prijatno kada tek dođe u neki ansambl, boji se kako će ga druge slavne kolege prihvatiti. Nađe se među njima oni koji su uobraženi i nadobudni, imala sam to iskustvo. Ali, neverovatno se desilo, da su me ovde u JDP-u Branka i Mlađa odmah prihvatili. Ona mi je odmah rekla da joj je divno što smo obe Branke. I danas ne znam, ima nekog negde ko imalo liči na nju ili da Branka liči na nekoga. Mislim da zaista nema. Branka je bila jedinstvena i neponovljiva", rekla je Branka Petrić i dalje prepričavala razne anegdote o koleginici.
Komentari (0)