O čemu se radi u romanima koji su ove godine u trci za Ninovu nagradu

Žiri NIN-ove nagrade za najbolji roman saopštio je uži izbor od 13 naslova koji su ostali u konkurenciji, pred proglašenje pobednika 23. januara.

Najuži krug romana prema izboru žirija u sastavu: Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Goran Korunović i Teofil Pančić, časopis NIN će objaviti 19. januara u svom štampanom izdanju. 

Prošle godine prestižno književno priznanje pripalo je Mileni Marković za roman "Deca", a dok čekamo proglašenje novog laureata, predstavljamo vam kratke prikaze romana koji su u užem izboru, prema navodima njihovih izdavača:

"Astal tiš, riba friš: Život pesnika", Slobodan Tišma

Prvi deo trilogije: Astal tiš, riba friš - Život pesnika ima podnaslov: Political nigredo. Kao u nekoj vrsti ispovesti, Slobodan Tišma piše portret umetnika u mladosti, garniran razmišljanjima o svetu, umetnosti i životu u obliku kratkih eseja. Autor još pojačava poziciju naratora u prvom licu kao "slabog subjekta" karakterišući ga kao političkog nigreda, dakle člana političke zajednice na najnižem stupnju društvene relevancije. 

Tehnički gledano, ta pozicija mu je međutim potrebna za uspostavljanje ravnoteže u tekstu, tako da povremeno može da bude nemilosrdan i prema drugim protagonistima knjige.

Pomo/Delfi, Unsplash

Slobodan Tišma (rođen 1946. u Staroj Pazovi) je pisac i muzičar. Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997), te knjigu priča Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu „Stevan Sremac“. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Blues Diary. Godine 2009. objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu „Biljana Jovanović“. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba, za koji dobija Ninovu nagradu 2012.

"Povratak na Zejrek", Vladimir Jaćimović

Uzbudljiv roman koji se odigrava u savremenoj Turskoj uoči poslednjeg vojnog puča 2016. godini.
Glavni junak romana Ilker Bozkurt je visoki oficir turske vojske upleten u mrežu špijunskih igara i porodičnih istorija.

Vremenom će se pokazati da se njegova porodica preselila iz Sandžaka u Tursku neposredno posle Prvog svetskog rata, ali i da je on odabran od zaverenika da izvrši napad na Erdogana.
Jaćimović neobično precizno i s velikom pripovedačkom snagom prikazuje savremeni Istanbul, u kome se odigrava najveći deo radnje romana, kao i Moskvu, u kojoj je jedno vreme glavni junak romana na službi.

Pomo/Delfi, Unsplash

Vladimir Jaćimović (Nikšić, 1974), matematičar i fizičar. Autor je brojnih naučnih članaka iz matematičke fizike i teorije bifurkacija, kao i udžbenika iz linearne algebre. Radi kao profesor matematike na Univerzitetu Crne Gore. Povratak na Zejrek je njegovo prvo objavljeno književno delo. više informacija »

"Unutrašnje more", Danica Vukićević

U novoj knjizi proze Danica Vukićević, prema rečima Vladislave Gordić Petković, nastavlja da piše u formi "dinamičnog, vrcavog i lucidnog portretisanja … realnosti domišljatim i pamtljivim pesničkim slikama", te prenosi "frenetični ritam, zvukove grada, zbrku u komunikaciji, eksperiment u jeziku i o jeziku". 

I opet važi ono što autorka kaže u jednom intervjuu: "Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim... glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete".

Pomo/Vulkan, Unsplash

Danica Vukićević (1959, Valjevo) diplomirala je Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je desetak pesničkih knjiga i nekoliko proznih. Dobitnica je književnih priznanja kao što su "Biljana Jovanović", "Milica Stojadinović Srpkinja", nagrada časopisa ProFemina, a nedavno je ponela priznanje "Kondir Kosovke devojke".

"Bergotova udovica", Bora Ćosić

Pogovor za najnoviju knjigu Bore Ćosića pisala je Alida Bremer, čiji odlomak izdvajamo kao opis "Bergotove udovice": "Slično kao i kod Prousta, i u Porodici kao i u njezinom poznom nastavku Udovici nema 'prave' radnje koja bi se mogla prepričati kao inicijalni događaj, konflikt ili izazov, zaplet, kulminacija i rasplet, nego je radnja disperzivna, sveprisutna, skriva se u svakom susretu i svakom razgovoru, jer se međuljudski odnosi i psihološki profili, društvena kretanja i istorijski kontekst odigravaju uvek simultano, a glas pripovedača – starmalog deteta rastvorenih očiju i ušiju, brbljavca koji istovremeno jako dobro razume i uopšte ne razume sve ono što nam prepričava, prerušenog Marsela, koji je postao mali Bora – nadomešta junakovo putovanje iz onih romana koji se oslanjaju na plot..."

Pomo/Delfi, Unsplash

Bora Ćosić rođen je 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 40 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim sce-nama. 

Od drugih dela Bore Ćosića LOM je objavio Dnevnik 2013-2020, svojevrstan kaleidoskop "ogromnog sveta u glavi", kako je pisao Kafka u svojim "Dnevnicima", i aktuelan i bezvremen, jednu od onih knjiga koje se uvek čitaju više puta i u ko-jima se uvek otkrije nešto novo, kakva su i druga dela Bore Ćosića, kao što su "Priče o zanatima", "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", "Povest o Miškinu" i "Bez".

"Klub istinskih stvaralaca", Milan Tripković

"Ovo nije film, ovo je stvarnost", razgovaraće među sobom čitaoci "Kluba istinskih stvaralaca", u romanu Milana Tripkovića. Jeste, dok čita ovu knjigu čitalac će se osećati i ovako i onako, ali svakako ne i usamljeno. U stopu će za njim, ili ispred njega, kad smo već kod toga, ići bulumenta pronicljivih, zainteresovanih, empatičnih Tripkovićevih eksplicitno implicitnih čitalaca. Oni će se čuditi, iznenađivati, zgražati, bežati i vraćati se – sve trudeći se da daju smernice čitaocu s druge strane… pa, recimo, ekrana. Jer, Tripkovićeva knjiga ipak nije stvarnost, šta god da čitaoci u njoj kažu; zaista je više film. A ponajpre je nešto između kuće strave i kuće smeha, kroz šta se, kao na ekskurziji, vozi razred čitalaca. Strave, zato što su ključni elementi priče pozajmljeni iz tekuće sumorne stvarnosti i nedavne domaće ružne prošlosti. Smeha, zato što Tripković od ružne građe sklapa bajkovitu – i romantičnu i krimi, na momente urnebesnu – priču sa… Pa dobro, videće već čitalac i sam kakav je kraj.

Pomo/beopolis.rs, Unsplash

Milan Tripković je rođen 1977. u Beogradu. Završio je studije na Katedri za srpsku i komparativnu književnost 2002. na  Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača knjižare Bulevar Books. Njegov prvi roman "U dalekom svetu običnih ljudi" izašao je 2018.

"Papir", Goran Petrović

Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da svoju novu knjigu, raskošno ispripovedanu povest "Papir", uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte.

"Papir" je prva priča, "prvi tok" u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Pomo/knjizara.com, Unsplash

Goran Petrović (Kraljevo, 1961) objavio je knjigu kratke proze Saveti za lakši život (1989), roman Atlas opisan nebom (1993), zbirku pripovedaka "Ostrvo i okolne priče" (1996), roman "Opsada crkve Svetog Spasa" (1997), roman "Sitničarnica 'Kod srećne ruke'" (2000), zbirku pripovedaka "Bližnji" (2002), knjigu izabrane kratke proze "Sve što znam o vremenu" (2003), dramski tekst "Skela" (2004), zbirku pripovedaka "Razlike" (2006), knjigu zapisa "Pretraživač" (2007), novelu "Ispod tavanice koja se ljuspa" (2010) i dramski tekst "Matica" (2011). 

Petrovićevi romani i priče objavljeni su u preko sto izdanja, od čega pedeset u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, mađarski, češki, slovački, grčki, holandski i persijski jezik.

Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu. Neka od Petrovićevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio.

Dobitnik je više književnih priznanja, među kojima su književna stipendija Fonda Borislava Pekića, nagrada "Meša Selimović", Ninova nagrada za roman godine, "Vitalova" nagrada i druge. 

"Vlastelinstva: roman", Bojan Vasić

Svoje mesto u užem izboru za Ninovu nagradu zauzeo je i roman "Vlastelinstva" Bojana Vasića, o kom je pesnik Uroš Kotlajić napisao: "Jedan dečak priča svoju priču, njegov glas dolazi iz prostora koji je u nastajanju: od prvih sećanja, mutnih i preverbalnih, prvih reči koje se sriču, stvari koje tek dobijaju imena, ka iskustvima koja dečaka uvode u poredak sve do samog praga odraslog doba (gde se priča upravo i završava) – u prostoru, dakle, u kome se jezik tek formira, u kojem tek nastaju označiteljske strukture predodređene, na koncu, da propišu i pokore. Ovaj glas kao da dolazi iz rascepa u diskursu: između dečje naivnosti, prijemčive i jednostavne, i onog što se pod pojmom ideologije može razumeti kao sistem vrednosti vladajućeg, svakako kapitalističkog, poretka".

Pomo/beopolis.rs, Unsplash

Bojan Vasić (Banatsko Novo Selo, 1985) objavio je knjige pesama "Srča" (2009), "Tomato" (2011), "Ictus" (2012), "13" (2013), "Detroit" (2014), "Volfram" (2017), "Toplo bilje" (2019), "Brid" (izabrane pesme, 2021) i "Udaljavanje" (2022). Bio je deo pesničko-umetničke grupe okupljene oko edicije caché. Dobitnik je nagrada "Mladi Dis" i "Matićev šal" za zbirku "Srča" i "Miroslav Antić" i "Vasko Popa" za knjigu "Toplo bilje". Zastupljen u nizu generacijskih izbora. Pesme su mu prevođene na slovenački, poljski, engleski, nemački i makedonski jezik. Piše književnu kritiku. Član je Srpskog književnog društva. Živi u Pančevu.

"Slepi putnik", 

"Slepi putnik" je predstavljen kao "prvi srpski ekološki roman". 

Slaveći čin stvaranja, umetničkog i neumetničkog jednako, roman Vladimira Mirkova Živanovića pretvara se u apoteozu nove stvarnosti, nečeg što bi u zvučnoj analogiji s Rastafarijancima, mogla da bude nova religija zasnovana na ljubavi prema planeti i životu.

Pomo/Delfi, Unsplash

Mirkov Živanović se rodio u Rudniku 1979. godine. Studirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti, a master studije završio u Barseloni gde živi od 2005. godine. "Slepi putnik" je njegova prva knjiga.

"Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo", Mirjana Drljević

Iako u osnovi detektivski roman koji prati istragu o tri nestale devojke, ovaj novobeogradski noar je višeslojna, emotivna i suptilno duhovita knjiga o odrastanju u sumornim blokovima, prijateljstvima za ceo život i kompleksnom odnosu roditelja i dece.  Brz, inteligentan i znalački vođen od početka do kraja, roman razotkriva posledice neizgovorenog i potisnutog u postjugoslovenskom društvu u kojem dominira kultura zaborava i prećutkivanja.

Pomo/booka.rs, Unsplash

Mirjana Drljević, rođena 1971. u Beogradu, autorka je drame "San o Svetom Petru Cetinjskom" igrane u Crnogorskom narodnom pozorištu i javno čitane u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i drame "Suncokreti" izvođene u Narodnom pozorištu "Sterija" u Vršcu.

"Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo" njen je debitantski roman.

"Koljka i Sašenjka", Uglješa Šajtinac

Posle dve čitane i nagrađivane knjige priča i više od deset godina posle romana "Sasvim skromni darovi", koji je objavljen u nekoliko izdanja i za koji je autor dobio Evropsku nagradu za književnost, Uglješa Šajtinac je napisao roman "Koljka i Sašenjka", neobičnu i nesvakidašnju knjigu u kojoj se pripoveda o savremenoj banatskoj svakodnevici u kojoj se u svesti dvoje junaka neprestano ukazuju dve privilegovane figure.

Jedna je iz intimnog okruženja, to je nedavno preminuli rođak Koljka, iza koga su ostale stvari i uspomene. Drugo je Sašenjka, u kome čitaoci odmah prepoznaju velikog ruskog pisca Aleksandra Puškina. Iako odsutni iz stvarnosti, i Koljka i Sašenjka su deo razgovora, ličnih i čitalačkih iskustava, oni prema kojima se meri svakodnevni život.

Pomo/arhipelag.rs, Unsplash

Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971), dramski pisac, pripovedač, romansijer. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku Dramaturgija, 1999. godine. Od 2005. predaje dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

"Klara, Klarisa", Marijana Čanak

"Klara Klarisa" je priča o ljudskim slabostima bolu koji čovek sam sebi nanosi kada se udaljava od sopstvenog bića.

Pomo/Delfi, Unsplash

Marijana Čanak (1982. Subotica), piše prozu. Završila je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Dvostruka je dobitnica književne nagrade Laza K. Lazarević za najbolju neobjavljenu savremenu pripovetku. Kratke priče su joj prevedene na nemački, engleski, albanski i makedonski jezik. Pored romana "Klara, Klarisa", objavila je knjigu proze "Ulični prodavci ulica" (2002), zbirku priča "Pramatere" (2019)). Živi u Novom Žedniku i Novom Sadu.

"Mesečari", Dalibor Pejić

Knjiga "Mesečari" Dalibora Pejića prati grupu ljudi, okupljenih pod okriljem aktivističke organizacije, koji su saborci u borbi protiv određenih poluga vlasti, pre svega izvršitelja. 

Prema rečima Jasne Novakov Sibinović, bez konkretnih primera iz dnevne politike, ovaj "roman uspeva da bude angažovan na višem nivou". 

"Anarhizam i 'levičarenje' važni su elementi ovog angažmana, ali ih samim imenom za organizaciju 'Levaci' autor preispituje. Istovremeno, ironijski pristup ne ublažava i ne relativizuje rečenicu iz knjige – 'Radikalna suprotstavljenost bilo čemu daje ti jasan oblik'."

Pomo/geopoetika.com, Unsplash

Dalibor Pejić, rođen u Beogradu (1. april 1984.), pohađao studije filozofije na Filozofskom fakultetu u istom gradu. Objavio zbirku poezije "Međa između" (2010) i zbirku priča "Renesansa" (Nagrada "Ðura Ðukanov", 2015). 

"Mir i mir", Mirjana Novaković

Kroz mir osamdesetih godina XX veka i mir dvadesetih godina ovog veka pratimo grupu nekada dobrih drugova, njihove odnose, ljubavi i međusobna ogrešenja. I dok se u pozadini osamdesetih godina pripremaju ratovi, u kotlu sadašnjeg vremena tranzicija neumoljivo guta sve vidove nekadašnje uzajamne naklonosti, empatije i odanosti većine junaka ovog romana, otkrivajući uzroke njihovih nesporazuma i razilaženja pod senkom jedne zagonetne mladalačke izdaje...

Pomo/Laguna, Unsplash

Mirjana Novaković (1966, Beograd) objavila je zbirke priča "Dunavski apokrifi" (1996) i "Tajne priče" (2016), i romane: "Strah i njegov sluga" (2000, nagrada "Isidora Sekulić", najuži izbor za Ninovu nagradu 2000, dosad objavljen u osam izdanja), "Johann’s 501" (2005) i "Tito je umro" (2011). Bila je koscenaristkinja serije "Grupa" (2019).

Priče i romani Mirjane Novaković objavljeni su na francuskom, engleskom, ruskom, grčkom, bugarskom, makedonskom, kineskom i nemačkom jeziku.