Igre 
Reditelj Gaj Davidi za Euronews Srbija: Retki su ratovi koji su čista samoodbrana, Holivud vam to nikada neće pokazati
Komentari06/11/2022
-23:30
"Stvaranje rata je posao za pripovedača. Dobra priča je ključna da bi se legitimizovala upotreba vojne sile. Zato vojskama treba jaka promocija, a Izrael je primer za to kako promovisati svoje vojne operacije. Uspešno smo kolonizovali, okupirali i pregazili, zbog čega smo postali još snažniji i prihvatljiviji među nacijama. Naša istorija progonjenih Jevreja i naša prosvećena demokratija su odlično iskorišćeni za naš PR. Ali pre nego što prodamo svoju priču svetu, prvo moramo da je prodamo svojoj deci jer, moralna korupcija povezana sa segregacijom cveta, a izbegavanje vojne službe postaje pretnja".
Ovako glasi zvanična najava filma "Nevinost" Gaja Davidija (44), dokumentarca o mladima koji se nisu vratili sa odsluženja obaveznog vojnog roka u Izraelu, a koji će biti prikazan na 18. Filmskom festivalu Slobodna zona.
"Ovo je film o tome šta znači postati vojnik u Izraelu i kako društo tamo vrši pritisak na vas, od veoma malih nogu sve do trenutka kada treba da se prijavite na služenje vojnog roka. Koristio sam dnevnike i pisma vojnika koji su umrli tokom vojne službe. Oni su se bunili i nisu hteli da budu vojnici, jer je to bilo protivno njihovim moralnim načelima, ali su, ipak, na kraju svi kapitulirali. Tokom služenja ih je zadesila smrt, mada nisu umrli kao heroji u akciji", kaže Gaj Davidi za Euronews Srbija.
Rom Carmi
On je na ovom filmu radio čak deset godina. Saslušao je priče preko 700 mladih vojnika i na kraju odabrao da ispriča sudbine njih petoro, kroz njihove kućne video snimke i dnevničke beleške, kao i kroz retko viđene snimke iz prve ruke sa vojnih obuka.
Ove scene je kombinovao sa scenama dece u vrtiću i tinejdžerima u školama, "pokrivajući" sve faze odrastanja u Izraelu.
"Vidite reakciju četvorogodišnjeg dečaka kada shvata da će svako u Izraelu mora da ide u vojsku, a onda desetogodišnjakinju kojoj je rečeno da ne može da bira da li će da služi ili ne. To su ključni trenuci u različitim uzrastima koji pokazuju kako je budućnost te dece predodređena militarizacijom. To su, na mnoge načine, deca Zapada. Iako u Izraelu ne vlada apsolutna demokratija, može se reći da je to zemlja koja neguje mnoge vrednosti sa kojima mogu da se poistovete i deca sa Zapada. Mi u školi pričamo o slobodi govora i inkluzivnom društvu, čak i ako to ne praktikujemo. Odrastali smo sa idejom o ljudskim pravima, uče nas i da smemo da se usprotivimo zakonu koji je moralno problematičan. A onda, kao vojnik, shvatite da se te vrednosti kojima su vas učili kao dete, uopšte ne primenjuju u praksi", navodi Davidi.
Iako je sve petoro mladih iz filma oduzelo sebi život tokom služenja vojnog roka, reditelj tvrdi da "Nevinost" nije film o samoubistvu niti o samoubicama.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, film je o tome "kako vojna kultura uništava sposobnost dece i mladih da nesputano grade sopstveni identitet. Ovaj film je analiza kulture i sistema koji slama slobodnu volju i pokazuje da, ako ne možete ili nećete da se povinujete njegovim zahtevima i ako niste spremni da istrpite posledice protivljenja odlaska u vojsku, onda je smrt jedina alternativa".
"Sumanuto je da vojna industrija nastavlja da raste"
"Ove godine je premašen istorijski rekord od dva triliona dolara koje su vojske sveta potrošile. Za mene je sumanuto to što, dok se čovečanstvo suočava sa totalnom destrukcijom, čak izumirajem, vojna industrija nastavalja da raste. Zabluda je misliti da su ratovi stvar prošlosti. Trebalo bi da nas sve otrezni činjenica da se danas vodi više ratova nego u bilo kojoj drugoj deceniji u novijoj istoriji i svi se slažu da će biti još više ratova i sukoba, dok se priroda oko nas urušava. Jedini način da izbegnemo katastrofalan scenario je da vežemo ekološke kampanje sa kampanjama za globalnu demilitarizaciju", smatra Gaj Davidi.
Iako se mnogi ljudi žale na vojnu obavezu u Izraelu ili izražavaju sumnje prema onom što izraelska vojska čini, većina njih "ne može da otrese godina uslovljavanja ili dominantnog cionističkog narativa i etosa", konstatuje Davidi.
Sve veći broj roditelja jeste otvoren za ideju da im deca ne idu u vojsku, ali ogromna većina je i dalje daleko od preduzimanja neke konkretnije akcije, poput one da obrazuje decu da se opiru pritisku da služe vojsku. U javnosti i dalje nema prave dskusije o neophodnosti obavezne službe niti bilo kakve stvarne pretnje masovnom odbijanju, smatra izraelski autor.
"Roditelji nekih od junaka iz filma ne bi uopšte imali ništa protiv da su im deca izbegla vojni rok, ali pritisak da se služi vojska dolazi iz toliko raznih pravaca, na toliko mnogo nivoa, da roditelji nemaju punu kontrolu nad budućnošću svoje dece. Ako žele da imaju više kontrole, jedini način je da izraze snažan, jasan protest protiv vojske i da imaju sposobnost da se uhvate ukoštac sa svim pritiscima. Morate vrlo aktivno da se potrudite da bi se vaše dete osećalo slobodno da ne mora da ide u vojsku, jer će ga sve i svi oko njega gurati ka tome. I pored toga možete da doživite neuspeh, kao što vidimo u filmu", objašnjava Davidi.
Guy Davidi
Pritisak da se služi vojska je "nepodnošljiv”. I sam autor je proveo tri meseca u vojsci iako je od malena mrzeu svu tu vojnu propagandu i odlaske u memorijalne centre gde su im, kako kaže, ispirali mozak.
"Međutim, deo mene je pomalo naivno pomislio da ću možda moći da nađem i nešto pozitivno što bih mogao da radim u vojsci. Ako uspe - super, ako ne - jednostavno ću da odem odatle. Kada sam regrutovan sa 18, to je za mene bio veliki šok, na mnogo nivoa. Vojska je pokvareno mesto gde vas tretiraju kao đubre. Prvi put vas uče da kradete. Izdržao sam tri meseca, ali sam sve vreme pokušavao da odem. To je vrlo teško jer, jednom kad uđete, nemoguće je izaći. Posle tri meseca sam otpušten zbog mentalnog zdravlja. Drugi način bi bio prigovor savesti, ali to znači da ti ne gine zatvor najmanje na godinu dana", tvrdi Davidi.
Povezane vesti
No, čim je posle toga upisao režiju, osećao se izopšteno, kao da je atmosfera iz vojske i dalje tu, u svakom aspektu izraelskog društva.
"Svi su me gledali čudno, u fazonu: 'Zašto ovaj nije u vojsci?' Čak su mi i profesori ličili na male generale. Shvatio sam da ne mogu da živim u takvoj zemlji i da ništa neću postići u životu ako ostanem tu", veli Gaj.
Slobodna zona - Promo
Sa 22 godine prvi put je napustio zemlju, otputovavši u Francusku. Kada se vratio, gledao je na Izrael drugim očima.
Povezane vesti
"Osetio sam se oslobođenim, da ne moram da sledim sva pravila oko toga šta znači biti Izraelac", dodaje reditelj.
To ga je odvelo u Palestinu, gde je otišao na demonstracije jednog malog pokreta koji se borio protiv ograde razdvajanja. Tamo je upoznao Emada Burnata, koreditelja svog drugog dugometražnog filma, "Pet slomljenih kamera" (Five Broken Cameras) koji će im 2013. doneti nominaciju za Oskara.
Drugi put je napustio zemlju pre sedam godina. Oženio se danskom montažerkom i sa njom i njihovim detetom živi u Danskoj, jer "Izrael nije mesto za podizanje dece".
"Tokom rada na filmu nailazio sam na zapise mladih vojnika koji su nepodnošljivi za čitanje, to su strašne beleške o gubitku identiteta, o tome kako su bili primorani da postanu nešto što nisu, da budu na mestu koje se protivi vašem celokupnom sistemu vrednosti, o laganju sebe, gubitku sopstvene nevinosti. To je daleko od herojskih priča o vojnicima. Nadam se da ovaj film doprineti da više ne padamo na slike koje nam prodaju Netfliks i Holivud, da su vojnici heroji. Bilo da ste regrutovani protiv svoje volje ili ste dobrovoljac, vi ste sebe izložili nasilju. A retki su ratovi koji su čista samoodbrana. Sve se danas svodi na novac, savezništva i interese. Većina vojnika širom sveta je ili korumpirana ili uplašena. Holivud vam to nikada neće pokazati. Jednom kada postanete vojnik, postajete deo svega onoga što je pogrešno na ovom svetu", smatra Davidi.
Guy Davidi
Reditelj se nada da će inspirisati ljude da odvrate svoje zemlje od militarizacije, od ideje o investiranju u vojsku i bezbednost, i da će se svi uključiti u svetsku kampanju za svet bez oružja.
"Ovu vojnu industriju moramo izgladneti", poručuje Davidi.
Film je napravljen, pre svega, za roditelje da bi izoštrili svoju osetljivost prema deci i stvorili svet koji će ih prigrliti, dati prostora njihovim idejama, ambicijama i snovima.
"Roditelji koji svoju decu stavljaju na prvo mesto su ogromna politička snaga. Mogu da svrgnu diktature, reše ekološke probleme i zaustave ratove. U Izraelu je zaustavljena okupacija Libana zahvaljujući pokretu majki. Čvrsto verujem u snagu brižnosti", reči su Davidija.
Pošto je, kako kaže, ipak previše pesimističan da snima još filmova o Izraelu ("osećam da je to izgubljen slučaj"), svoj pesimizam će konstruktivnije iskoristiti o snimanju filmova o životnoj sredini.
"Moj film iz snova bila bi naučna-fantastika o futurističkoj nereligioznoj državi Izrael-Palestina, ali pošto je u Izraelu donet nov zakon po kome je filmskim autorima zabranjeno da se bave određenim temama, a ovo je jedna od njih, taj film nikada neće biti snimljen. Izraelski autori su potpuno izgubili slobodu govora", zaključuje Gaj Davidi.
Film "Nevinost" će na Slobodnoj zoni biti prikazan u okviru selekcije 14+ i to 4. novembra u 18 u mts Dvorani, 5. novembra u 20.30 u Art bioskopu Kolarac i 8. novembra u DKC u 21 sat.
Komentari (0)