Igre 
Zvezda filma "Trougao tuge" Zlatko Burić otvara Slobodnu zonu
Komentari01/11/2022
-15:43
Hrvatski glumac sa uspešnom internacionalnom karijerom, koji igra jednu od vodećih uloga u filmu "Trougao tuge" Rubena Estlunda, Zlatko Burić biće gost na svečanom otvaranju 18. Filmskog festivala Slobodna zona, otkrio je Rajko Petrović, direktor i selektor na današnjoj konferenciji za medije.
Zlatko Burić, rođen 1953. u Osijeku, početkom osamdesetih preselio se u Dansku, gde je postao izuzetno popularan zahvaljujući filmskoj trilogiji "Pušer" Nikolasa Vindinga Refna u kojoj igra srpskog narko-bosa Mila. Glumio je i u blokbasteru 2012 Rolanda Emeriha i nagrađivanom filmu "Slatke pokvarene stvari" Stivena Frirsa kao i u hrvatskim hvaljenim ostvarenjima "Comic Sans" Nevia Marasovića i "Ne gledaj mi u pijat" Hane Jušić. Nedavno smo ga mogli gledati u sjajnoj seriji "Šutnja" Dalibora Matanića.
Najnoviju ulogu, ruskog oligarha Dimitrija, ostvario je u "Zlatnom palmom" nagrađenom "Trouglu tuge" Rubena Estlunda koji će otvoriti 18. Slobodnu zonu 3. novembra u Beogradu (18.30, mts Dvorana), Nišu (19, Cineplexx) i Novom Sadu (19.30, Arena Cineplex). Pošto je prva projekcija u Beogradu rasprodata, biće organizovana još jedna, u 21 sat, na kojoj će se Zlatko Burić takođe obratiti publici.
Više od 60 dokumentarnih i igranih celovečernjih filmova, a ukupno 77 ostvarenja, računajući i kratkometražne radove mladih u okviru selekcije Future Is Here biće prikazano na 18. Slobodnoj zoni, poručio je Petrović, naglasivši da će i ove godine festival izaći iz okvira Beograda i biti organizovan i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
On je napomenuo i da je ove godine festival napravio iskorak u vidu saradnje sa Sinepleks (Cineplexx) bioskopima u čijim salama će biti održavana posebna selekcija, uslovno rečeno, komercijalnih angažovanih filmova koji se obraćaju široj publici.
"Najpopularniji naslov je dokumentarac 'Moonage Daydream' o Dejvidu Bouviju koji će svake večeri tokom trajanja festivala, biti prikazivan u Imax sali Galerije Beograd, sa najboljim zvukom u Srbiji", poručio je Petrović.
Tanja Drobnjak
Branka Pavlović, selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, "Ženske linije" i "Selekcije 14+", istakla je da je ideja vodilja većine filmova pojedinac u konfliktu ili u trenutku suočavanja sa prošlošću, samim tim i sa samim sobom.
Povezane vesti
Jedan od njih je "Pomračenje", zvanično norveška produkcija, ali u režiji Nataše Urban, autorke poreklom iz Srbije. Ona se u filmu bavi svojom porodicom i direktno i hrabro pokušava da odgovori na pitanje "Gde ste bili i šta ste radili 90-ih", koristeći kao metaforu pomračenje sunca 1999. kao kraj tog ciklusa.
Vizuelno i istorijski zanimljiv je film "Okreni se ka suncu" jer se bavi jednom do najvećih tragedija 20. veka posle holokausta - sudbinom ruskih ratnih zarobljenika. Autorka Aliona van der Horst koristila je ekskluzivne, potresne materijale iz sovjetskih i nemačkih nacističkih vojnih arhiva.
Iz Selekcije 14+ Branka je izdvojila film "Nevinost" izraelskog autora Gaja Davidija koji živi u Danskoj.
"To je angažovan, kontroverzan film o mladim ljudima koji se nisu vratili sa odsluženja obaveznog vojnog roka u Izraelu i postavlja ključno pitanje: kada vas određuje društvo, sistem, država i porodica, koliko, zapravo, slobode imate za sebe?", navela je Branka Pavlović.
Iako su filmove iz "Ženske linije" režirali mušarci, sva tri su o jakim ženama, istakla je.
"'Betina' je film o muzičarki Betini Vegner koja je imala i pesmu o jednoj jugoslovenskoj gastarbajterki iz DDR-a devesetih godina. Ona nije ovde toliko poznata, ali se radujem da je upoznate", poručila je selektorka.
Žiri Međunarodnog takmičarskog programa čine Boško Prostran, profesor na FMK i video umetnik, Aleksandra Odić, bosansko-nemačka rediteljka i Nezaket Ekiči, umetnica performansa koja se u radovima često bavi temama ženskih prava i prava na slobodu.
Povezane vesti
Ivan Bakrač selektor Regionalnog takmičarskog programa kazao je da je ova selekcija od sedam filmova veoma šarenolika.
"Navikli smo da je Balkan sam po sebi haotičan, i u pozitivnom i u negativnom smislu, ali sam se ja trudio da izvučem ono najpozitivnije", istakao je Bakrač.
Među autorima ima etabliranih, koji su već nagrađivani i na Slobodnoj zoni, poput Gorana Devića ("Hrvatskog nradonog preporoda") ali i debitanata koji nisu imali ništa manji uspeh na samom startu karijere, poput premijera u Kanu, Veneciji i Roterdamu.
Tanja Drobnjak
Povezane vesti
"Iako autori Balkana eksperimentišu i sa žanrovima i stilovima, postoje teme koje su svima zajedničke, a to je suočavanje sa prošlošću i sa posledicama prošlosti. Sa druge strane, tu je ono čuveno jugoslovensko pitanje: 'Ko je prvi počeo?' pa je zajedničko svim filmovima to što se bave odnosima između porodica, komšiluka i zemalja", naveo je Bakrač.
On je izdvojio dve regionalne premijere: hrvatsko-srpske koprodukcije "Garbura" Josipa Žuvana o dvojici dečaka najboljih prijatelja i prvih komšija iz dveju posvađanih porodica i "Metronom" Aleksandrua Belka, "netipičan za novi rumunski talas", ljubavnu priču osuđenu na propast u doba diktature Čaušeskua.
O najboljem filmu u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana odlučivaće: rediteljka Milica Tomović, novinarka Tamara Skroza i producentkinja i teoretičarka filma Jelena Mišeljić.
Rajko Petrović je dodao da će na Slobodnoj zoni biti upriličene i premijere dva domaća dokumentarna filma, "Četiri sunca i klavir", omaž Vojvodini u režiji etno džez muzičara Borisa Kovača i "Do daske" Aleksandra Reljića koji se bavi pitanjem zašto tabloidi presuđuju i vode hajke protiv pojedinih građana.
Ivan Milenković predstavio je govorni segment Slobodne zone, Kompas, koji se ove godine održava u Novom Sadu kao deo programskog luka "Druga?Evropa" koju je podržala Fondacija "Novi Sad - Evropska prestonica kulture".
Budući da se Kompas uvek bavi temama pokrenutim u nekim filmovima sa festivala, ove godine to će biti kultura otkazivanja i politička (ne)korektnost (nakon projekcije filma "Sparta" Ulriha Zajdla), kolonizaciji rada i radnog vremena (Prekovremeni rad), rat u Ukrajini (Klondajk) i položaj žena u muškom svetu (Pisanje vatrom).
Lena Trifunović i Tamara Milošević predstavile su Sonar, prateći program za mlade pokrenut prošle godine, koji se bavi dokumentarizmom na društvenim mrežama.
"Ove godine fokus će biti na tome kako se beleži avantura na društvenim mrežama i kako se to razlikuje od pravog dokumentarnog filma", navela je Tamara, dok je Lena otkrila da će gosti biti Igor Šćepanović i Radovan Kovač.
Slobodna zona - Promo
"Sem razgovora o probijanju granica tradicionalnog dokumentarnog filma, izazovima i tome kako se snalaze kada su u pokretu a žele da plasiraju svoje sadržaje, na Sonaru ćemo organizovati i radionicu Igora Šćepanovića o montaži na putu, projekcije filmova i razgovore sa autorima", zaključila je Lena Trifunović. "Sonar" će biti održan 8. novembra od 16 do 19 u Sprat baru u Cetinjskoj.
Gosti festivala, koji će biti dostupni za pitanja gledalaca nakon projekcija svojih filmova, biće Goran Dević i Hrvoje Osvadić (Hrvatskog narodnog preporoda), Tudor Panduru (Metronom), Suzan Šimk i Luc Penert (Betina), Vedrana Pribačić i Marta Puhlovski (Veće od traume), Đem Kaja (Ljubav, nemačke marke i smrt), Nataša Urban (Pomračenje), Einari Pakanen (Raj za karaoke), Aliona Simonovna van der Horst (Okreni se ka suncu), Josip Žuvan i Ivana Roščić (Garbura), Škumbin Istrefi (Vera sanja more), Tomas Firhapter (Živeti zajedno), Boris Kovač (4 sunca i klavir) i Aleksandar Reljić (Do daske).
Ulaznice za festival su u prodaji, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala.
I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Komentari (0)