Igre 
Euronews "Film nedelje": "Nikad nećeš biti sama"
Komentari14/10/2022
-08:49
"Brižljivo osmišljena, jeziva lirska folk-horor bajka makedonsko-australijskog reditelja i scenariste Gorana Stolevskog bez sumnje je jedan od najboljih filmova koje ćete videti ove godine", ocena je filmskog kritičara Euronews Culture Dejvida Morikanda koju je dao debitantskom ostvarenju "Nećeš biti sama" (You Won't Be Alone).
Film, koji je najvećim delom sniman na Staroj planini, imao je svetsku premijeru na Sandens festivalu, gde je bio deo glavne selekcije, a ovog vikenda očekuju ga projekcije na Filmskom festivalu u Londonu i Sitges filmskom festivalu Španiji.
"Nećeš biti sama" našao se tako u rubrici "Film nedelje" na Euronews.com, a mi vam prenosimo u celosti Morikandovu kritiku:
"Postoje debitantski filmovi i debitantski filmovi.
Reč je o ovom drugom, jednoj vrsti pozivnice koja čini da poželite još. I više od toga, brižljivo osmišljena, jeziva lirska folk-horor bajka makedonsko-australijskom reditelja i scenariste Gorana Stolevskog bez sumnje je jedan od najboljih filmova koje ćete videti ove godine.
Film 'Nećeš biti sama' odvija se u nepristupačnom planinskom selu u Makedoniji u 19. veku i u njemu drevni duh poznat kao Stara sluškinja Marija sa jednom majkom sklapa krvavi pakt: roditelji će svoju bebu Nevenu moći da zadrže dok ne napuni 16 godina, a onda je moju predati kao odštetu za užasne stvari koje je Marija pretrpela u istom selu.
Dok je utvara pregovarala o dečjoj duši, Nevenu je učinila nemom. Majka u strahu odlučuje da ćerku potpuno izoluje od sveta, u pokušaju da nadmudri vešticu, što retko uspeva, kada je reč o krvnim zakletvama sa natprirodnim entitetima.
Prinstscreen YouTube/Focus Features
Povezane vesti
Tako veštica neizbežno odvodi Nevenu i usvaja je kao svoju šegrtkinju. Time mlada žena, poput čarobnice može da zauzme fizički oblik bilo koga koga odabere, bez obzira na to da li je reč o ljudskom biću ili ne. Naravno, jedini uslov je da ih ubije.
Kako ona prvi put počinje da živi život, postepeno se distancira od veštice i odlazi u svet. Zauzima različite oblike i otkriva ljudska stanja i surova i nežna, kada je reč o neizrecivim nitima koje povezuju ljude.
Zbog ovakve postavke, Stolevski je mogao da se igra sa rodnim identitetom i svojim glumcima, pa Nevena tako uzima obličje Numi Rapas (Devojka sa tetovažom zmaja), Elis Englert (The Power of the Dog) i Karlota Kote (1001 noć).
Svako od izvođenja je sjajno i na izuzetan način tiho dočarava osećanja osobe koja po prvi put istražuje život. Ali je Sara Klimoska (originalna Nevena) najupečatljivija i uspeva da prikaže svoj lik sa dečjom radoznalošću i potisnutom čežnjom za životom koji želi da povrati. Njena nemuštost znači da gledaoca kroz njene transformacije vode konstantni unutrašnji monolozi, kao i kroz njena razmišljanja o društvenim odnosima i muško-ženskoj dinamici.
Kad je reč o Staroj sluškinji Mariji, rumunska glumica Anamarija Marinka daje suptilno i impresivno izvođenje kao glavni zlikovac u priči. Njena protagonistkinja je bez sumnje najfascinantnija na nekoliko nivoa.
Mitologija koja okružuje njeno biće (na engleskom je nazvano 'Wolf-Eatress', odnosno Vukojed) nikad nije sročena, ali je inspirisana vampirizmom i veštičarenjem, sa savršeno odmerenim metodom metamorfoze koji povremeno preti da potpuno skrene u telesni horor.
Prinskrin/Youtube/Focus Features
Međutim, ovaj element je reditelj brižljivo obuzdao, kako je mutacije ne bi osudile na ulogu potpunog zlikovca. Stolevski savršeno balansira potrebu za vizuelnim hororom, tako da nikad ne nadjačava egzistencijalniju prirodu njegove bajke i otkrivamo da je Stara sluškinja Marija mušenica, smrtnica čiji je život uništen najgorim instinktima čovečanstva.
Povezane vesti
To je osuđuje na ne jedan, nego sva tri klasična identiteta "majka-sluškinja-veštica" koji se tradicionalno nalaze u bajkama, dok njena bol inspiriše i empatiju i strah.
Balansiranje ovih emocija, kao i poznavanje rečnika horora naročito je impresivno kod Stolevskog.
On razume da nijedan nagli prepad ne može da se meri sa perifernom pretnjom od koje se ježi koža. Životinje u filmu su u tom pogledu ključne. Njihovo prisustvo oseća se kao prirodno samo u kontekstu ruralnog okruženja, ali one zauzimaju sasvim drugu dimenziju. 'Wolf Eatress' je potencijalno svuda i svako, baš kao demon Pazuzu iz 'Egzorcisti' dok govori kroz zaposednutog Regana.
'Oče, da li biste pomogli starom crkvenjaku?', pita beskućnik na metro stanici na početku filmskog klasika Vilijama Fridkina iz 1973. Zastrašujuća spoznaja koja dolazi kada čujemo istu rečenicu kasnije u filmu ukazuje da je zlo sveprisutno, da uvek gleda, čak i pre nego što počne povraćanje supe od graška i okretanje glave za 360 stepeni.
Isto važi i za životinje u 'Nećeš biti sama': publika ni u jednom trenutku ne zna koji oblik je veštica nastanila. Mogla bi da bude u šumi, da gleda izdaleka ili da bude aktivniji posmatrač, koji se uvek krije naočigled ljudi. To je genijalno rešen detalj koji izaziva jezu i čini da se naslov filma doživljava doslovno, kao preteće, ali i začudo nežno upozorenje.
U tome leži jedan od najvećih aduta filma. Stolevski dozvoljava da višeslojne emocije postoje istovremeno i ni u jednom trenutku ne sugeriše gledaocima kako da ih tumače. On više voli da pusti idiomatsko pripovedanje, prigušeni tok svesti i meditativno raspoloženje da dišu i prate neverovatnu muziku Marka Bredšoua koja spaja minimalističku klavirsku melodiju sa omamljujućim ambijentom.
Bez preteranog pojašnjavanja, Stolevski pokazuje poverenje u svoju publiku i izdiže tematski sadržaj patrijarhata, metamorfoze i međusobne povezanosti živih bića.
Njegov egzistencijalistički folk horor neizbežno će podsećati na Terensa Malika, posebno kroz mistične i povremeno duboko dirljive naracije koje se dotiču dubljeg smisla života, kao u 'Veštici'.
Taj film je na prvu loptu logična asocijacija, ali opet, njegov uravnoteženi pristup čini da 'Nećeš biti sama' nikad ne deluje kao bleda imitacija.
Drugo poređenje bi mogao da bude u tome što se film Roberta Egersa takođe bavi veštičarenjem i folklorom, ali se 'Nećeš biti sama' bavi nekim sferama natprirodnog kojima 'Veštica' ne teži.
Konačni rezultat je jedinstven - hrabra meditacija na temu identiteta koja nudi saosećajni podsetnik: iako svet 'spaljuje, povređuje, užasava' i u njemu se traume ciklično nasleđuju i nanose budućim generacijama, nada u poboljšanje je nešto što vredi sačuvati. Uvek".
Komentari (0)