Slučaj mermernih skulptura iz Partenona: Britanski muzej nudi Grčkoj "partnerstvo"

Zamenik direktora Britanskog muzeja predložio je "Partenonsko partnerstvo" sa Grčkom, koji u okviru kog bi mermerne skulpture sa tog drevnog spomenika mogle da budu vraćene u Atinu posle više od 200 godina.

Skulpture - 17 figura i deo reljefa koji je ukrašavao 2.500 hiljada godina star Partenon na Akropolju u Britaniju je u 19. veku odneo tadašnji britanski ambasador u Otomanskom carstvu lord Elgin. 

Grčka već decenijama pokušava da povrati svoje kulturno blago, ali je sve do sada, Britanski muzej tvrdio da ima neosporno pravo na delove spomenika.

U intervjuu za list Sunday Times, zamenik direktora Džonatan Vilijams izjavio je da je Britanski muzej želeo da "promeni temperaturu debate" o spornim skulpturama.

"Mi pozivamo na aktivno 'Partenonsko partnerstvo sa našim prijateljima i kolegama u Grčkoj. Čvrsto verujem da postoji prostor za istinski dinamičan i pozitivan dijalog u okviru kog možemo naći nove načine zajedničkog funkcionisanja", izjavio je on.

Britanski muzej, međutim, nije najavio vraćanje skulptura, a Vilijams je naglasio da su "apsolutno integralan deo" kolekcije.

Ipak, dodao je i da sve strane treba da nađu način da idu napred sa kulturnom razmenom onog obima, intenziteta i dinamike o kom se ranije nije razmišljalo".

"Mnoge divne stvari bismo voleli da pozajmimo. To je ono što radimo", rekao je on.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis pozvao je da se skulpture vrate u Grčku u više navrata, a čak ponudio i da u zamenu za njih Britaniji pošalje neka druga blaga.

Ipak, upozorio je da "mali koraci neće biti dovoljni" i da žele "velike korake". 

Euronews Srbija/Tara Tomović

Direktor Muzeja Akropolja Nikolaos Stampolidis rekao je da postoji "osnova za konstruktivne razgovore" sa "pozitivnom ponudom parnterstva".

"U teškim danima u kojim trenutno živimo, vraćanje skulptura bilo bi istorijski čin. To bi bilo kao da Britanija obnavlja samu demokratiju", dodao je on.

Elginove mermerne skulpture

Sporne skulpture su nastale između 447. i 432. godine pre nove ere i uključuju delove friza koji prikazuje Panatinski festival u čast rođenja grčke boginje Atine, kao i figure iz hrama. 

Ukupno 15 metopa, 17 pedimentalnih figura i komad friza dug ukupno 75 metara čuvaju se u Britanskom muzeju nakon što ih je za vreme otomanske vladavine u Grčkoj lord Elgin legalno nabavio.

Grčka pokušava da vrati objekte još od 1983. godine, ali su poslednjih godina dobili i veću podršku javnosti. 

profimedia

Vilijams je na godišnjem sastanku međuvladinog komiteta za promovisanje i povratak kulturnih dobara izjavio da sporni artefakti nisu skinuti sa samog hrama, kako to tvrde predstavnici Grčke, nego da su uzeti iz "ruševina" oko spomenika.

"Najveći deo reljefa zapravo je izvađen iz ruševina oko Partenona. Ovi predmeti nisu su skinuti sa zgrade, kako je sugerisano", izjavio je on. 

S druge strane, grčko Ministarstvo kulture koje dugo vodi kampanju za povraćaj statua, tvrdi da su skulpture silom skinute sa hrama i da je lord Elgin koji je tada bio britanski ambasador u Otomanskom carstvu to namerno uradio.

Postoje pisani dokazi da je taj diplomata zadužio Đovanija Batistu Lusijerija, italijanskog slikara, da uz pomoć specijalnih testera za mermer odvoji skulpture sa Partenona.

U jednom pismu Lusijeri traži od Elgina da pošalje "dvanaest testera različitih veličina u Atinu što je pre moguće". 

U drugom piše da je morao da se ponaša "pomalo varvarski" tokom operacije uklanjanja reljefnog panela, odnosno metopa, koji prikazuje ženu i kentaura. 

Na strani Grčke je ugledni klasični arheolog Entoni Snodgras koji je odgovarajući na Vilijamsove tvrdnje rekao da nema dileme da je Lusijerijeva prva meta - metopi na južnoj strani Partenona - "nasilno skinuta" i prisetio se iskustava putnika koji su svedočili onome što je opisao kao "nepopravljivu štetu" nanetu građevini.

Međutim, zamenik direktora Britanskog muzeja tvrdi da je nemoguće ostvariti želju Grčke da objedini spomenik, zato što je već bio u velikoj meri uništen kad je Elgin došao u Atinu.

"Nikad neće doći do magičnog trenutka ponovnog objedinjavanja, jer je polovina skulptura sa Partenona zauvek izgubljena i uništena do kraja 17. veka, mnogo pre nego što će Elgin doći u Atinu", rekao je Vilijams.