Igre 
Kako su zapravo originalno izgledale antičke skulpture
Komentari20/07/2022
-07:51
Kada govorimo o antičkim skulpturama, većini ljudi prva asocijacija su elegantne bele mermerne figure, kakve viđamo u muzejima širom sveta. Međutim, one originalno uopšte nisu izgledale tako - bile su ukrašene raznim bojama i dezenima, koje su vremenom izbledele.
Kada su tokom renesanse počela prva iskopavanja antičkih spomenika kulture, tadašnji umetnici imitirali su njihov izgled i doprineli mitu o belim mermernim skulpturama.
Trend se nastavio i u 18. veku, iako su tada arheolozi već imali priliku da vide i ostatke figura prekrivene bojom.
Međutim, dvoje arheologa posvetili su gotovo ceo život tome da svetu prikažu antičke skulpture onako kako su ih njihovi tvorci originalno zamislili. Bračni par Vincenc Brinkman i Ulrike Koh Brinkman već decenijama proučavaju i rekonstruišu prvobitni izgled spomenika, a neki od njihovih najuspešnijih radova sada su izloženi u Metropoliten muzeju u Njujorku.
Nekadašnji direktor tog muzeja Edvard Robinson bio je arheolog, koji je prisustvovao mnogim značajnim iskopavanjima drevnih skulptura.
"Video je živopisne skulpture kada su ih vadili iz zemlje, a video je i kako samo nekoliko dana nakon iskopavanja gube boju", kaže Koh Brinkman za Euronews.
Tanki slojevi boje bi vrlo brzo nakon izlaganja vazduhu nestajali i ostavljali samo čisto belu površinu mermera.
Povezane vesti
Međutim, tragovi nevidljivi golom oku su ostali i Brinkmanovi su uz pomoć infracrvenih kamera, mikroskopa i drugih pomagala, korak po korak razotkrivali pigmente koji su ih nekada prekrivali.
Većina pigmenata potiče iz minerala, od kojih su mnogi bili toksični. Primera radi, prirodni cinober, najpopularnija crvena nijansa u drevnom svetu, poticala je od žive.
Kako bi napravili boju, drevni umetnici mešali su pigmente sa vezivnim materijalima kao što su jaja, pčelinji vosak i guma arabika.
Prinstscreen YouTube/The Met
Nakon što bi naneli boju na glatku površinu, poslednji korak bilo je poliranje voskom.
Brinkman je eksperimentišući sa različitim koracima razvio tehniku rekonstruisanja boje. Iako to ne znači da su njihove šare nekada izgledale baš tako, reprodukcije nam otvaraju sasvim novu perspektivu u doživljaju antičkih skulptura.
"Mnogima će to biti šok, ali treba da shvatimo da je naša trenutna predstava o grčkoj i rimskoj antici pogrešna", kaže Maks Holejn, direktor Metropoliten muzeja.
Kolekcija koje je izložena prikazuje niz različitih figura - od idola iz trećeg milenijuma pre nove ere, pronađenih na Kikladima, do rimskih skulptura iz drugog veka, sa 14 rekonstrukcija stavljenih tik uz monohromne originale.
Povezane vesti
Takođe, posetioci uz pomoć pametnih telefona mogu da skeniraju skulpture i saznaju više o istoriji ovih živopisnih predmeta.
Komentari (0)