Slavimir Stojanović Futro: Balkan je ozbiljno kvalitetna sredina, problem je sa formom da to saopštimo svetu
Komentari22/05/2022
-10:11
Grafički dizajner i pisac Slavimir Stojanović Futro jedan je od najpoznatijih domaćih grafičkih dizajnera, kreativni direktor, ilustrator i vizuelni umetnik, koji u biografiji ima više od 300 međunarodnih priznanja i nagrada u domenu dizajna i advertajzinga.
On je u novom intervjuu za Tanjug govorio o suštini vizuelne komunikacije i zadatku grafičkih dizajnera da uvek smišljaju "nešto neviđeno".
"U vizuelnim komunikacijma forma uvek možda da slaže, ali suština komunikacije mora da ima trunke istine. Onda je sve na svom mestu", rekao je Stojanović.
Borba za pažnju posmatrača
On je objasnio da se pažnja korisnika vizuelnih sadržaja drastično smanjila i da dizajner ima "pola sekunde fore" da privuče pažnju, tako što formu prilagodi oku. Sadržaj uspeva da zadrži pažnju nešto duže - oko sedam sekundi.
"U tom vremenu živimo. To je za moj posao neverovatan pritisak. Iz te potrebe da stalno kreiramo nešto novo jako puno ljudi pribegava kopiranju nečega što već vide u nekoj drugoj sredini. Onda mažnjavaju to i plasiraju po regionu stvari kao da su njihove", naveo je dizajner.
Prema njegovim rečima, većina domaćih dizajnera "nažalost nije dovoljno autentična".
Stojanović je dodao da "ima puno ljudi sa visokim nivoom ukusa i estetskog doživlajja stvarnosti, koji znaju da ukapiraju trendove", i simuliraju realnost tog trenda verujući da su njegov deo.
Futro je dizajnersku karijeru je počeo kao đak dizajnerske škole kad mu je majka predložila da se javi i uradi plakat za Palilulsku olimpijadu kulture 1985. godine.
"Nacrtam neke karikature, ništa pametno i lepo, ali uradim plakat. Oblepljen je bio po celom Beogradu. Stajao sam pored plakata i mislio sam sigurno će da provale ljudi da sam to ja radio", osmehnuo se Stojanović.
U devetoj godini je pao na glavu okliznuvši se u pokušaju da nogom ispuca loptu, nakon čega je izgubio sećanje na dotadašnje detinjstvo, a o tome je napisao autobiografski roman "Devet" (2018).
U romanu dizajner Sava Nikolić u devetoj godini doživljava težak potres mozga uz kompletan gubitak pamćenja, koje mu se postepeno vraća 30 godina kasnije sticajem dramatičnih okolnosti sve dok drugi put ne napuni devet godina.
"U romanu je 90 posto tačno kako je bilo, zamenio sam neka imena da neki se ne bi našli prozvani", rekao je dizajner. Stojanović je rekao da trenutno polagano radi na drugom romanu u kome će sva imena likova biti španska, jer ima ideju da "može da se čita po celoj planeti".
"Balkanski gen za humor"
U svom poslu nastoji iskoristiti balkanski gen za humor, koji je nastao preživljavanjem diskontiunuiteta na našim prostorima, ali Stojanović ističe da je problem što taj dar "ne znamo da stavimo u okvire razumljive van naših granica".
"To možemo da vidimo u pesmi 'Nobl' Konstrakte: 'Zar ja da umrem? A možda baš ja neću'. To je genijalno! Na ivici crnog humora. To je radio Ljubomir Micić u Zenitizmu. Ovo je ozbiljno kvalitetna sredina, problem je sa formom da to saopštimo svetu", rekao je Stojanović.
On je priznao da mu je u karijeri mnogo pomoglo što je osećao inferiornost prema zapadu i od toga je patio, a pomogla mu je saradnja sa Draganom Sakanom u agenciji Sači i Sači da se 1995. godine probije u svet i ostvari "spektakularan osećaj" kao da igra u Realu.
"Radio bih vizuelni identitet za Olimpijadu besplatno"
Stojanović je priznao da je do 30. godine jurio, dokazivao se i pokušavao da uspe, a nakon toga je "postao stvarno dobar dizajner".
U sportu je Stojanović radio grb reprezentacije Jugoslavije za Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine, kao i slovenački nacionalni dres, a od neostvarenih snova u dizajnu ističe da bi "radio vizuelni identitet za Olimpijadu, besplatno".
"Kod nas kad je sport u pitanju onda se odlazi u viteštvo, u srednji vek i kreću štitovi, orao... I sad, pitanje koliko ima veze sa savremenim?", konstatovao je Stojanović.
Prema njegovim rečima, kod nas postoji "ozbiljan izazov u brendingu države" jer u znamenjima "delujemo veći, moćniji, stariji nego jesmo".
Upitan kako bi redizajnirao obeležja reprezentacije, Stojanović kaže da su "ocila najprepoznatljivija definitivno", ali da je pitanje "kako to sprovesti estetski, a da ne bude srednjevekovno".
"Ćerka kao katalizator vraćanja u vertikalu"
Stojanović je rekao da se istog dana kada mu je umrla majka rodila ćerka, što je dovelo do toga da je počelo da mu se vraća sećanje.
Istakavši da mu je "ćerka bila katalizator vraćanja u vertikalu", Stojanović je rekao da je oženivši se i stvorivši porodicu dobio "uzemljenje bez koga bi odleteo kao večiti satelit".
"To je ozbiljan poklon. Dobio sam i talenat. Sreća da ga nisam upropastio već vredno radio na njemu.
Ako ga neozbiljno shvatiš nije dovoljan. Mora motiv biti jasan, zašto imaš potrebu da se dopadneš ljudima u poslu", rekao je Stojanović.
Život se sastoji od grešaka i njihovih ispravljanja, a za dugoročnu karijeru su neophodni posvećenost, neodustajanje i strast, a "sve ostalo je zanemarivanje talenta", istakao je Stojanović.
Komentari (0)