Igre 
Kolo - prepoznatljiva narodna igra koja se našla i na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine
Komentari21/05/2022
-17:54
Kao oblik narodne igre, kolo je 2017. godine na predlog Centra za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije, Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i Ansambla narodnih pesama i igara Srbije "Kolo", upisano na Uneskovu (UNESCO) listu nematerijalne kulturne baštine.
"Kolo je u ovom trenutku najprepoznatljivija i najočuvanija tradicionalna narodna igra, pre svega u Republici Srbiji, a i među Srbima u regionu i dijaspori. Upravo taj faktor očuvanosti, ta činjenica da kolo živi, čini ovu narodnu igru posebnom", kaže dr Zdravko Ranisavljević, etnokoreolog.
Koreograf Vladica Tanasijević za Cult Euronews Srbija objašnjava da je upisivanje kola na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine plod izuzetnog, napornog i predanog rada tima ljudi koji znaju da cene i prepoznaju tu njegovu jedinstvenost, posebnost i karakteristike po čemu nas uostalom i prepoznaju širom sveta.
Kolo čini lanac međusobno povezanih igrača koji se kreću po kružnoj ili polukružnoj, ređe po spiralnoj liniji, uglavnom uz muzičku pratnju, izvodeći različite vrste koraka. Igrači se najčešće drže za ili ispod ruke, zagrljeni, isprepletanim ili sa rukama na ramenima.
"Kolo koje je upisano na Uneskovu listu je taj obrazac kola u tri, koje je nešto što većina nas zna kao Moravac ili Užičko kolo", objašnjava Miloš Cile Mitić, šef umetničkog sektora ansambla "Venac".
Euronews/Printscreen
Osnovni obrazac koraka se izvodi kroz kretanje udesno, igranje u mestu, a potom kretanje ulevo i igranje u mestu, uz kontinuirano pocupkivanje kolenima.
"Upravo će većina naroda prepoznati kolo po ključnoj melodiji, po toj melodiji popularnog Užičkog kola koje je nastalo šezdesetih godina dvadesetog veka koje je komponovao harmonikaš Milija Spasojević. Ta melodija je negde do danas ostala i nije jedina. Različite se melodije sviraju uz kolo, ali svakako je muzika, pre svega, ta koja na neki način razlikuje ovu igru… Samo da kažem forma da kažem tog obrasca, tih koraka, ona je nekako među narodima i slična, i to je tema za ozbiljnije i stručne diskusije. U ovom trenutku važno je da narod prepoznaje svoju igru i tu nema dileme", objašnjava Ranisavljević.
Povezane vesti
Iako je bilo kakva svečanost kod Srba nezamisliva bez kola, pravo bogatstvo koraka i načina izvođenja, mogu dočarati samo vrhunski igrači.
"Potrebno je dosta rada, truda, energije, ali za mene lično, nije teško. Uživam u tome", kaže za Cult Euronews Srbija Vuk Radujković iz ansambla "Veselin Masleša" iz Banjaluke.
Prema rečima Milice Šaren iz Srpsko-kulturnog društva "Prosvjeta" iz Vukovara, nije teško igrati kolo.
"Nije teško igrati kolo iz razloga što smo složni i volimo to i vrlo rado dolazimo na probe i kada je naporno i teško, ustvari nije naporno i teško. Uvek je neki smeh, šala, uglavnom je pesma i samim tim je sve lakše raditi, pa i plesati", dodaje Šaren.
Njen kolega iz nacionalnog ansamlba "Venac" Dragan Ćirković dodaje:
"Ako neko voli, želi da se bavi ovim poslom kojim se mi bavimo, a to je čuvanje tradicije, nije ništa teško."
Kao deo izvođačkih umetnosti kolo je prisutno na teritoriji čitave Srbije, a pored srpskog stanovništva koje ga smatra obeležjem nacionalnog identiteta, izvode ga i druge etničke zajednice.
Povezane vesti
"Posebne karakteristike te narodne igre razlikuju taj jedan element od drugog elementa. Kada je u pitanju srpsko kolo, ono svakako ima svoje specifične karakteristike. To nisu samo karakteristike koje se vezuju za korake, nego i karakteristike koje se vezuju sa prepoznatljivu muziku. U tom smislu nema dileme da, kako bi se to kolokvijalno reklo, srpsko kolo jeste posebna tradicionalna narodna igra i da svakako zaslužuje svoje mesto na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva", kaže Ranisavljević.
Euronews/Printscreen
Neki krajevi su sačuvali i gluvo ili nemo kolo, bez pratnje muzike i pesme, već se takt daje udarcima stopala o tlo ili pod. Ta kola su sačuvana u Bosanskoj Krajini, Hercegovini i Crnoj Gori, a u aktuelnoj igračkoj praksi u Srbiji, prisutno je i takozvano Lako kolo.
"Lako kolo je kolo koje deli više naroda, da ne kažem mnogo naroda, čitavog Balkana, pa i šire, kada gledamo ka Bliskom Istoku i Lako kolo se kod nas pre svega držalo u južnim, jugoistočnim krajevima, pre svega na Kosovu i Metohiji… Lako kolo se sreće i kod Makedonaca kao Lesnoto, sreće se i u Zapadnim krajevima, delimo ga i sa našim susedima Hrvatima, samo je pitanje da li se igra u levu ili desnu stranu, stil da li je to na punom stopalu ili na polu prstima, to je Lako kolo koje je negde opšte balkansko", objašnjava Mitić.
Euronews/Printscreen
Povezane vesti
Lako kolo pripada drugačijem obrascu od kola koje je upisano na Uneskovu listu.
"Naša odgovornost jeste bila da započnemo proceduru upisa Lakog kola na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Taj proces smo započeli još pre dve godine, korona nas je donekle omela, ali nije nas omela i u pribavljanju da kažem podrške svih ustanova sa Kosova i Metohije, kako kulturnih ustanova, tako i svih ostalih institucija Vlade Republike Srbije", kaže Snežana Jovanović, direktorka nacionalnog ansambla "Venac".
Euronews/Printscreen
Centar za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije, CIOTIS, započeo je projekat očuvanja kola sa Uneskove liste u zemlji, kao i prezentovanja u regionu.
"To je pitanje odgovornog ponašanja prema elementu. Dakle, UNESCO na petogodišnjem nivou potražuje izveštaje od zemalja predlagača i u tom smislu mislim da je sprovođenje ovakvog projekta vrlo važno iz aspekta tog izveštaja kojeg je bitno popuniti, da bi taj element kao takav i opstao na listi na kojoj je upisan", navodi Zdravko Ranisavljević.
Posebno je važna edukacija najmlađih, tvrde stručnjaci, kako u Srbiji, tako i šire, pa je edukacija započela i na Palama i u Banjaluci.
"Značaj ovog projekta koji se danas, da kažem na neki način, širi kao jedan efekat na prostoru Republike Srpske jeste upravo popularisanje ovog elementa kulturnog nasleđa, upravo među najmlađim naraštajima. Dakle, sa željom da se prosto od malih nogu usadi ljubav prema tradiciji, u ovom slučaju, ka narodnoj igri", dodaje Ranisavljević.
Euronews/Printscreen
Preko 3,5 hiljade dece je već pohađalo radionicu igranja kola, a profesionalni ansambl Venac iz Gračanice je jedan od učesnika u edukaciji i najmlađih, ali i onih malo starijih.
"Venac sa teritorije Kosova i Metohije izlazi sa svojim obavezama i dužnostima koje u ime države Republike Srbije radi, a to je očuvanje srpskog kola, tako da svuda gde postoji srpski živalj mi jesmo u obavezi i to vrlo rado radimo da edukujemo decu, a i sve ostale, da sa nama zajedno čuvaju srpsko kolo", ističe Snežana Jovanović.
U koreologiji i etnokoreologiji prihvaćeno je nekoliko oblika kola: otvoreno i zatvoreno, solo ples, plesovi u parovima, trojkama i četvorkama, kao i složeni oblici plesova - nastali kombinacijom prethodna dva oblika. Kolo na kolu, kolo u kolu i drugi oblici, danas se viđaju samo u koreografijama folklornih ansambala i kulturno umetničkih društava.
Preporuka za vas
Komentari (0)