Igre 
Ivan Ivanji za Cult Euronews Srbija: Književnost nas tera da koristimo maštu
Komentari23/04/2022
-20:40
Kroz svoj novi roman "Usamljenost manjine", Ivan Ivanji iznova uspeva da čitaoce uvuče u svoje složene svetove, u kojima se radnja paralelno odvija u više vremena.
U razgovoru za Cult Euronews Serbia, Ivan Ivanji govori o romanu, ali i svom angažmanu kao prevodilac, novinar, dečiji pisac.
Od svega što je u životu radio, kaže da mu je ipak najvažnije pisanje.
"To je ispalo da je jedan hobi postao posao koji ide po sebi, jer sam ja sašta radio u životu. I tek kad sam otišao u penziju sam počeo na miru da pišem, a ne na brzinu samo preko vikenda, pa kako stignem", kaže Ivanji.
"Usamljenost manjine" obrađuje teme iz ugla dečaštva, a Ivanji navodi da roman ima samo neke autobiografske elemente.
"Hteo sam to vreme kako sam ga je proživeo, da ga pokažem, opišem i zabeležim, a da to ne bude autobiografski, jer toga ima u onom `Moj lepi život u paklu`. Pa sam onda tražio iz koje perspektive, i pošto mi Jevreji dosadili – moje jevrejstvo, toga je dosta bilo u mojim knjigama, i u knjigama širom planete, onda sam uzeo Mađara, jer Mađare poznajem", dodaje pisac.
Književnost voli zato što nas ona, kako objašnjava, tera da koristimo maštu.
Povezane vesti
"Za mene je prednost knjige ispred televizije i filma, jer tamo dobijamo sve već gotovo, sažvakano. A ovde ipak čovek mora, ma koliko se pisac trudio da kratko opiše - a ne treba ni da pretera sa opisivanjem likova kao klasika, kao Balzak - da se onda zamisli kako taj tip izgleda, koliko je visok, kakve su mu oči, kako se ponaša. A u ovoj knjizi ima dosta nekih likova koji se pojavljuju svojim imenom i prezimenom, a drugi su oni koje moja generacija može da prepozna", ističe Ivanji.
Ivan Ivanji nije ni bio svestan šta to znači biti manjina sve do početka Drugog svetskog rata.
"Od početka sam se navikao, kao dete u školama, ali mi to nije smetalo sve dok me nisu uhapsili. A kad sam se vratio, onda jesam bio slično kao ’Tomi’: ’Jesi buržuj, ali si naš buržuj’. Tako otprilike. Pa, u tom pogledu da, ali ja sam bio ’naš’ i u toj Jugoslaviji", kaže pisac.
Multikultuno društvo je teško uspostaviti i održavati, tvrdi Ivanji.
Euronews Cult
Kod pisca postoji i jasna, ali malo zapostavljena ljubav prema pozorištu.
"Tri puta sam imao veze s pozorištem. Prvo sam u rane pedesete bio dramaturg Beogradskom dramskom. Posle, kad se Beogradsko dramsko bilo spojilo s Pozorištem na Terazijama - umetnički direktor, a zatim pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta, što je ipak vrhunac za beogradska pozorišta
Odavno ne idem u pozorište, u stvari, od kad je moja žena balerina umrla. Obično sam se u pozorištu stalno nervirao, jer ne igraju kako bih ja voleo, pa onda hoću da izađem na poluvreme... Tako da je to odumrlo. Više volim da čitam, pa onda u mašti režiram, postavljam. Nikada nisam režirao, a žao mi je. Tako da je taj period, pa to ima neke neke veze sa pisanjem. Drama se prvo napiše, pa se onda igra", smatra Ivanji.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)