Igre 
Intimizam Nedeljka Gvozdenovića: Umetnik i čovek koji je ostao veran sebi
Komentari24/03/2022
-07:51
Nedeljko Gvozdenović je bio slikar, akademik i profesor na Akademiji likovnih umetnosti. Rođen je u Mostaru, a umro u Beogradu, 1988. godine. Povodom 120 godina od rođenja slikara i akademika Nedeljka Gvozdenovića, njegove slike su izložene u Galeriji Kuće legata u Ulici kneza Mihaila u Beogradu.
"Kao umetnik sa izuzetnim sluhom, jedna veoma slojevita i obrazovana ličnost, njegov rukopis se menjao, ali istovremeno je ostajao i dosledan. U saopštavanju svoje likovne vizije i likovnog jezika, on je ostajao veran sebi. To je njegova dominantna karakteristika i on je kao umetnik i kao čovek bio svestan toga", kaže za Cult Euronews Srbija istoričarka umetnosti Svetlana Mitić.
Prema rečima Filipa Brusića-Renauda, direktora Kuće legata, Gvozdenović je bio studiozan i precizan. Ali takođe i povučen, miran, pomalo tajanstven.
Gvozdenovićev opus je veoma obiman. Po njegovom (sopstvenom) svedočenju, čini ga između 1.700 i 1.800 dela.
"Njegov pristup umetnosti bio je krajnje, uslovno rečeno, ozbiljan, što ne znači da su drugi umetnici bili neozbiljni. Samo govori o tome da nije bio sklon eksperimentima, iskakanju u neko područje koje nije dovoljno istažio, da je prosto bio celog života zaljubljen u tu umetnost i smatrao je da tri paravana i dva stola i tri jabuke mogu da budu - vasiona", objašnjava Mitić.
Euronews
Gvozdenović je prošao samo dve godine formalnog likovnog obrazovanja, kod slikara Hansa Hofmana u Minhenu.
Prema rečima istoričarke umetnosti, Hofman ga je ocenio kao vrsnog crtača, a onda kada se vratio u Beograd, Gvozdenović je vrlo stidljivo počeo da eksperimentiše s bojom, da je postepeno uvodi, da bi na kraju postao jedan od najsenzibilnijih kolorista koje mi imamo.
Povezane vesti
Svaka prazna površina za Gvozdenovića je bila izazov
Slikarstvo intimizma prepoznatljivo je po nežnim, umerenim bojama i poetskoj atmosferi.
"Njegov izbor tonova, izbor boja - to je bila čitava nauka pre nego što se one pojave na platnu. Drugo, imao je isto jednu sklnost koja je zanimljiva, da se uvek vraća slikama. Čak i kad je prodavao slike - inače nije bio skon tome, voleo je da čuva - ali i kad je prodavao, on je želeo da ostavi mogućnost da se vrati i da tu sliku promeni ili doradi. Taj njegov dijalog s umetnošću nikad se nije prekidao", navodi Mitić.
Prema slici Gvozdenović ima kontemplativan odnos, s dugim periodom pripremanja.
"Kad se radi o crtežu, on je daleko neposredniji. Imamo jako puno tih zabeleški, gde je on recimo crtao svoje kolege za vreme nekh sastanaka. Onda, zanimljivo je, meni lično je bilo zanimljivo kad sam radila, što je on tu svoju opsesiju ka crtanju, tu strast, potrebu za crtanjem, saopštavao na raznim podlogama - uplatnicama za stanovanje, telefonskim računima, telefonskim imenicima... Bukvalno svaka prazna površina je za njega bila izazov", ističe sagovornica Euronews Srbija.
Direktor Kuće legata ističe da je na izložbi predstavljen i portret Ivana Tabakovića, Gvozdenovićevog prijatelja i slikara s kojim je zajedno studirao u Nemačkoj.
"Zatim, portret Pavla Beljanskog, kod koga je živeo za vreme Drugog svetskog rata. Nedeljko je 1940, baš pred rat, postao profesor na Likovnoj akademiji, međutim rat je proveo u Beogradu, evo baš kod Pavla Beljanskog", navodi Filip Brusić-Renaud.
U Beogradu je proveo najveći deo života. Voleo je i slikao stari deo grada i posebno periferiju.
Povezane vesti
"Zato što je, kao čovek ne tako dobrog materijalnog stanja kada je došao u Beograd (uostalom, zato je i prekinuo školovanje u Minhenu), davao časove da bi se izdržavao, nije toliko slikao i onda je naravno živeo na periferiji grada. I njega je to jako intrigiralo i voleo je to da slika i to mu je bila inspiracija", objašnjava direktor Kuće legata.
Beogradu je Nedeljko Gvozdenović poklonio svoj legat, koji čine 562 dela, nastala u periodu od dvadesetih do osamdesetih godina prošlog veka.
"Legati su jedan od vrlo bitnih načina kako se muzejske kolekcije popunjavaju i naravno da je odlično kad umetnik sam izabere dela, za šta imamo primer Nedeljka Gvozdenovića, a uz Nedeljka ću pomenuti i Cucu Sokić, koja je zajedno s njim i s Ivanom Tabakovićem jedan od rodonačelnika osnivanja ustanove koja će se starati o legatima ostavljenim Gradu Beogradu", kaže Brusić-Renaud.
Povezane vesti
Na tragu njihove ideje 2004. godine je osnovana Kuća legata.
Euronews
"Galerija Kuće legata vapi za rekonstrukcijom od 1980, znači još je Nedeljko Gvozdenović bio živ kad je planirano da se izvrši rekonstrukcija. Evo nas u 2022. godini i još se ništa nije desilo - ja se nadam da će to biti", ističe sagovornik Euronews Srbija.
Prema rečima Mitić, kada umetnik ostavlja legat nekoj ustanovi, motivisan je najplemenitijom željom da to sačuva i da nešto ostavi široj društvenoj zajednici.
"Istovremeno, ima jednu određenu selekciju. On je u stvari neka vrsta kustosa na delu. I mislim da to nije čudno, kad se radi o Gvozdenoviću, jer je reč o čoveku koji je svoja dela celog života čuvao i celog života imao ideju da to treba negde da ostane kao celina. Zato nije bio mnogo zainteresovan za prodaju, iako je zaista imao mogućnosti. I naravno, to je uvek komocija fakultetskih profesora, koji ne moraju da prodaju slike da bi živeli od toga", kaže Mitić.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U intimizmu, kroz svakodnevni prizor ili naizgled beznačajni motiv iz građanskog života, slikarstvo saopštava umetnikov lični doživljaj sveta. Ipak, Gvozdenović istovremeno uvek teži univerzalnosti. Njegovi pejzaži pokazuju kako boja preuzima primarnu ulogu u oblikovanju prostora.
Dela Nedeljka Gvozdenovića su deo mnogih privatnih zbirki - to je slikarstvo koje s gledaocem uspostavlja blisku, emotivnu vezu
Komentari (0)