Igre 
Hoće li u Srbiji zaživeti popularni trend investicije u autorska prava nad kultnim pesmama?
Komentari19/03/2022
-21:20
Katalog pesama Dejvida Bovija prodat je za oko 250 miliona dolara, a novi vlasnik autorskih prava nad kultnim pesmama postala je kompanija "Warner Music Gruop".
To je samo jedna u nizu prodaja od strane poznatih muzičkih autora. Oni koji su u industriji procenjuju da su razlozi za to individualni, ali i da postoje zajednički faktori.
"Razlozi za prodaju muzičkog kataloga su naravno individualni, mi ne možemo da znamo tačni razlog, ali svakako da je ekonomski profit jedna od najvažnijih stvari vezane za prodaju muzičkog kataloga. Ono što je sad interesantno svima to su muzičari, poput Boba Dilana, Brusa Springstina koji su poznati priznati i koji su se odlučili na prodaju svojih kataloga.
To naravno privlači pažnju medija, iz prostog razloga što su oni za te svoje prodaje ostvarili naknade u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara. Razlozi mogu biti različiti, kao što rekoh, ali mi se čini i da je i ova pandemija uticala na to jer je prosto muzička industrija stradala tokom pandemije", kaže za emisiju Cult Euronews Srbija Tanja Krsmanović iz "Menarta".
Bob Dilan je prodao svoja autorska prava i prava na snimanje, Brus Springstin je za tu razmenu uspeo da inkasira pola milijarde dolara, a njima se pridružio i Sting. Iako su kultni status stekli u decenijama prošlog veka, njihova dela se i dalje slušaju.
"Oni su deo muzičke industrije više od pedeset godina. I svakako da su im ta pravila odavno postala jasna, a sa tim u vezi muzička industrija se vodi nekim trendom koji naravno da prati pomno, a to je da je na digitalnim striminzima sada 70 odsto muzike koja se pušta muzika koju su stvorili ti izvođači, nažalost to nije nova muzika", ističe Damjan Dašić iz "Magic Bush".
Ovaj popularni trend investicije u autorska prava omogućava muzičarima jednokratne nadoknade od više stotina miliona dolara, ali da li je taj iznos dovoljan za toliko velika dela?
Povezane vesti
"Investicioni ciklus koji se dešava u svetu on praktično počinje da tretira autorska prava i srodna prava kao jednu dugoročnu svojinu, na engleskom je reč `asset` - nemamo dovoljno dobar prevod na srpskom - i tretira se na neki način kao berzanska roba, u to se investira i očekuje se da će prihod od eksploactacije od te vrste imovine u nekom dužem roku donositi stabilan prihod. Iz tog razloga je i taj veliki investicioni ciklus u intelektualnu svojinu, posebno u muziku koji se dešava taj trend koji se dešava u poslednjih par godina", navodi Srđan Nešović u ime "Mascom".
Prema rečima Krsmanović, iznos koji se ponudi nekom muzičaru za kupovinu njegovog kataloga rezultat je analize muzičkog tržišta i zarade tog izvođača na godišnjem nivou.
"Ta zarada se zatim proverava i unazad nekoliko godina i prave se procene o prodaji tog muzičkog kataloga u budućim godinama. Na osnovu toga se dođe do konkretne cifre koja se ponudi izvođaču, znači ona nikada nasumična, ona je rezultat jedne procene koja je bila široka i adekvatna", dodaje Krsmanović.
U Srbiji su prava autora i vlasnika fonograma zaštićena Zakonom o srodnim i autorskim pravima.
U njemu je naznačeno da proizvođač fonograma može da bude i pravno i fizičko lice. Ipak, zbog nesuglasica oko tumačenja - nema naznaka da će ova vrsta unovčavanja nasledstva postati praksa.
"Poenta je u tome ko je platio proizvodnju tog zvučnog zapisa ko je platio studio, a vrlo često bendovi to rade u današnjim uslovima u svojoj režiji. Prosto se podrazumeva da vi donesete gotov materijal. E, to je sad pitanje čije je to. Poznat je slučaj legendarnog Prinsa kojem je to smetalo koji je snimao u svom studiju stvarao materijal koji nije smatrao da je normalno da bude vlasništvo nekog izdavača", objašnjava Dašić.
Nešović smatra da bi se našlo dovoljno investitora koji bi bili spremni da nekome ko ima vrlo zanimljive kataloge uloži u to.
Povezane vesti
Dejvid Bouvi je ‘71 pevao o promenama rečima: "Vreme može da promeni mene, ali ja ne mogu da pratim vreme."
Preporuka za vas
Komentari (0)