Igre 
Aleksova trupa na sceni Pozorišta mladih: "Deca Paklene pomorandže" - nasilje kod mladih danas
Komentari20/02/2022
-10:14
Futuristički distopijski roman "Paklena pomorandža" objavljen 1962. godine, govori nekom budućem društvu i nekoj budućoj, ekstremno nasilnoj omladini. Danas tu priču, više ne u budućem, već u sadašnjem vremenu, priča deset mladih glumaca novosadskog Pozorišta mladih, uz reditelja Kokana Mladenovića i dramaturškinju Ninu Plavanjac. Oni su "Deca Paklene pomorandže".
Prevesti roman Entonija Bardžisa u naše vreme, to je bio zadatak, kaže reditelj predstave.
"U tom romanu ima mnogo najavljene patologije budućih generacija. Ali u našoj predstavi je sva ta preterana agresija nekako opravdana. Ta deca tim viškom agresivnosti reaguju na vreme u kome žive, na vreme mama i tata na prinudnim odmorima, na vreme gde se ocene kupuju u školi, gde prisustvuju tim nepravdama. Znaju kako funkcioniše politički sistem, znaju kako funkcioniše društvo, osetljivi su na socijalne nepravde", kaže Mladenović dodajući da se oni onda kao male životinje prilagođavaju tom sistemu vrednosti u kom oni primitivniji, jači i beskrupulozniji uspevaju u život.
"Ta silna agresija koju prikazuju u ovom komadu je nažalost samo logičan proizvod jednog sistema. To je ono kad oni klinci od 18 godina brane mural Ratku Mladiću... Strašno je kako oni izgledaju, ali je još strašnije što smo ih mi kao generacija roditelja napravili takvima", ističe reditelj.
Zato je bilo važno da priču ispriča generacija koja tu stvarnost danas živi, navodi Mladenović.
"Mi smo birali u stvari kvartet za Aleksovu trupu, onako kako jeste u romanu, ali su onda oni pokazali jednu sjajnu energiju, jedan zajednički generacijski duh i onda smo odlučili da upravo oni budu generacija koja će pričati o svetu roditelja, državi u kojoj žive, i tako dalje. Mislim da je ovo više nego logičan izbor za večernju scenu jednog dobrog pozorišta za mlade", kaže za Cult Euronews Srbija Mladenović.
Euronews Cult
Današnja omladina odrasta u produbljenom spletu društveno-političkih odnosa i nasilja, u poređenju na period kad je roman napisan, navodi glumac koji tumači lik Aleksa Delarža, glavnog antijunaka.
Povezane vesti
Naš vapaj kojim se želi promena
"Ta naša priča bi trebalo da ima pozadinu, to je naš vapaj, očaj koji zaista želi da podstakne na neku promenu, pre svega na razumevanje svih nas i sistema koji nas okružuju.. Sve je postalo ’kao’. Školstvo je postalo kao, zdravstvo je postalo kao... Celo vreme je kao. Mi zapravo nemamo nikakve prave uzore. Da i ne govorim o tome što se sad razvija taj čitav virtuelni svet koji ja isto smatram jednim velikim nasiljem, posebno mentalnim nasiljem, koje nas okružuje. Sad, mi smo ujedno i učesnici i, da kažem, autori tog nasilja", kaže glumac Darko Radojević.
Da tema kojom se bave u predstavi nije fiktivna, za glumca Danila Milovanovića govori u prilog i to što je pre nekoliko dana ikona Novog Sada do smrti pretučena na ulici.
"I to sad postaju vesti koje su sve češće. I kako postaju sve češće, kako ljudi na njih odreaguju, posle dan-dva one se nekako zaborave. Nekako kao da ne postoji pravi način bavljenja time", nadovezuje se glumac Aleksandar Milković.
"Ne razumem kako neko nema neka osnovna moralna i etička načela, da prosto, kao što kaže sveštenik u romanu, da je dobrota stvar izbora, da čovek ako nema mogućnost izbora, prestaje da bude čovek, tako da to je ono osnovno što nas čini ljudskim bićima", ističe Milovanović.
Da nasilja u Novom Sadu ima mnogo, kaže, zna iz iskustva ljudi u svom okruženju. Da bi se vratila stara slava o gradu "ljubavi i tolerancije", na koju se i danas poziva, potrebno je, dodaje, mnogo truda.
"Ne bih voleo da ima nekih reakcija koje će se završiti na tome da se o tome samo priča, da li je to dobra predstava ili nije dobra predstava. Nekako to ne vidim kao uspeh te predstave. Uspeh te predstave vidim ako publika ode sa nekim velikim pitanjem kako je moguće zapravo dovesti promenu", zaključuje Radojević.
Povezane vesti
Ekipa "Dece Paklene pomorandže"
U predstavi igraju: Kristina Savkov, Nikolina Vujević, Anica Petrović, Danilo Milovanović, Aleksa Ilić, Darko Radojević, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Nenad J. Popović i Stefan Ostojić.
Scenografkinja je Marija Kalabić, kostimografkinja Marina Sremac/asistent Sava Stefanović, a kompozitor Marko Grubić.
Da li predstava nudi rešenja?
Povezane vesti
"Ne, predstava nema potrebe da predstavi bilo kakvo rešenje, upravo suprotno, mislim da treba da nas skandalizuje do te mere činom obesti, nasilja kome se ne vidi kraj", kaže Mladenović i dodaje da, kao i u romanu, i u predstavi Aleks na kraju postaje društveno prihvatljiv, jer je takva i realnost.
Predstava "Deca paklene pomorandže" biće premijerno prikazana na sceni Pozorišta mladih 27. februara, u mesecu u kom ta kuća slavi 90. rođendan i u godini kada je Novi Sad Evropska prestonica kulture. Godinu titule upravo i reditelj vidi kao šansu koju treba iskoristiti.
"Ukoliko to obezbedi infrastrukturu i skrene pažnju na bazične probleme u umetnosti, onda je to dugoročno korisno. Ukoliko je to karnevalizacija jednog grada koja će biti i proći, a mi ćemo opet imati budžet za kulturu od 0,75 ili 1odsto... Ako će kultura kad se završi prestonica kulture biti potpuno nevažna, u Novom Sadu u kom fali nekoliko pozorišta ovoga trenutka, koji ima sjajnu akademiju i koji ima situaciju da ti divni, pretalentovani mladi ljudi nemaju gde da rade, i tako dalje... Mislim da to treba da pokrene neke suštinske promene u infrastrukturi u kulturi, generalnog odnosa prema kulturi. Ako se to uradi, biće dugoročno dobro", zaključuje Mladenović.
Preporuka za vas
Komentari (0)