Igre 
Angažovana muzika, nekad i sad: Poruke se menjaju, ali i nova srpska scena u sebi ima pobunjeničku notu
Komentari18/10/2021
-22:01
Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, veliki broj muzičkih bendova uputilo je poruke suprostavljanja sistemu, režimu i ratu. Danas njihove poruke opstaju, a savremeni muzički pravci imaju drugačije usmerenje.
Pre trideset godina za slobodu govora bendovi su se borili rečima u pesmama. Pred naletom raspada države i rata, slale su se jasnu poruku: "Ne računajte na nas". Pesme, poput "Bacam kamenje na sistem", "Bando crvena", "Čistićete ulice", "Prići će njihovo" i "Slušaj vamo", govorile su ono što su mnogi mislili.
Najvažniji bendovi epohe ujedinili su se u svom stavu - KKN, Darkwood Dub, Direktori, Električni ograzam, Partibrejkersi i EKV. Rimtutituki je pozivao na mir, a na Trgu republike 1992. više desetina hiljada ljudi slušalo je izvođenje antiratnog koncerta.
"U toj tami medijskoj koja je bila u Srbiji početkom devedesetih, ljudi su mogli da se identifikuju i da se okupe oko te neke ideje: `Okej, evo ni mi ne mislimo kao Slobodan Milošević`. Iako je to bilo prezentovano kao veliko srpsko jedinstvo i da svi zastupaju te stavove koje je on prezentovao", kaže Srđan Gojković Gile iz Električnog orgazma.
Kako Gojković navodi, tada je čak i za sebe čuo priču da se pridružio kao dobrovoljac za rat u Slavoniji, da ratuje protiv Hrvatske.
"Bukvalno sam čuo takav trač i onda sam mislio: `Ajde da se mi postavimo`, da se zna da mi nismo za ovo što se radi", dodaje Gile.
Poruke koje su slali najavljivale su da krokodili dolaze i označile su otpor. Kritičari ocenjuju da su bendovi od šezdesetih za promenu govorili o stvarnom stanju u društvu kroz pesme koje su imale društvenu tematiku.
Povezane vesti
"Oni su kasnije u okviru rokenrola shvatili da od ovoga može da se napravi nešto vredno i da taj iskaz taj društveno svestvan iskaz unutar rok muzike rezonira kao da si u nekom mediju. I to jeste tako bilo. U to vreme mediji nisu bili tako dostupni kao danas, pa su rok bendovi često govorili u ime mladih ili u ime socijalni grupa koje nisu mogle da dođu na široku javnu scenu i da kažu šta njih tišti, šta je njihov problem", kaže za Euronews Srbija muzički kritičar Dragan Ambrozić.
Poruke pesama menjale su se kao generacijsko obeležje. U odnosu na svoje prethodnike, nova srpska scena u sebi ima ličnu pobunjeničku notu.
"Mislim da je čovek, da ti je muzika angažovana u onolikoj meri koliko te boli realnost oko tebe,a ako te boli onda se taj bol oseća a to je ono što narod, odnosno publika prepoznaje i sa čim se identifikuje. Tako da nemoguće je to odvojiti od okruženja, ma o kakvim temama da se radi", smatra Bojan Slačala iz Artan Lilija.
Savremene generacije imaju svoje muzičko opredeljenje, iako se čini manje bučno od nasleđa koje su devedesetih ostavili drugi, ostaje nedeljivo od okolnosti koje ga okružuju.
"Danas svaki dečko ili devojčica može da na svom sajtu blogu, sajtu, tviteru, može da ostavi neki trag o sebi, o svom životu, svojim razmišljanjima, o svom doživaljaju sveta. I tako svi ti posrednici i u muzici i u politici su izgubili onaj značaj koji su imali", zaključuje Ambrozić.
Komentari (0)