Novi talas iza "gvozdene zavese": I četiri decenije kasnije o "Paket aranžmanu" govorimo sa strahopoštovanjem

"Muzika se menja. Ovi novi koji dolaze uvek uzmu ponešto od onih iz prošlosti i dodaju svoju dimenziju, nešto što pripada ovom vremenu. Samo je pitanje hoće li se jedna kritična masa autorstva stvoriti da bi se stvorio jedan novi krug i ponovo pojavio jedan novi talas. Mi ni onda nismo znali da će se pojaviti neko ko će uspeti da napravi takvo izdanje kao što je 'Paket aranžman'", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Siniša Škarica, hrvatski producent i muzički urednik, koji je posle izvođača, najzaslužniji za objavljivanje jednog od najuticajnijih albuma na našim prostorima.

Ove godine obeležavamo 40 godina od lansiranja "Paket aranžmana" kojim su se svetu predstavili Šarlo akrobata, Električni orgazam i Idoli, simbol jedne od najplodonosnijih era kada je reč o muzici na našim prostorima. 

U to vreme, Škarica je bio na poziciji koja se prvi put pojavila u sistematizaciji radnih mesta bivše Jugoslavije: bio je urednik Rok redakcije zagrebačkog Jugotona. Njega je u svoj kultni studio "Druga maca" u Beogradu pozvao prijatelj i producent Enco Lesić, kako bi poslušao snimljene materijale tri mlada benda koje je planirao da objavi.

"Došao sam u Beograd zbog snimanja albuma Bijelog dugmeta 'Doživeti stotu', kada me je Enco pozvao u svoj studio. Preslušavajući to što je on napravio, razgovarali smo o tome kako to objaviti. Naravno da je bilo predloga da se objave kao singlovi. Međutim, u drugoj polovini sedamdesetih, mnoge male diskografske kuće u svetu imale su običaj da na long plej izdanjima predstave različita nova imena sa njihovim prvim snimcima", kaže Škarica.

On je došao na ideju da napravi kompilaciju od nekoliko pesama svakog od bendova koji su u tom trenutku predstavljali duh vremena, a koji je već počeo vladati u bivšoj Jugoslaviji kroz Novi talas.

Prinstcreen/YouTube/Croatia Records

"Tada se zvao Beogradska alternativna scena", dodaje Škarica.

On se priseća da bendovi u početku nisu bili najsrećniji zbog tog rešenja, jer je svako od njih hteo prostor za sebe sa svojim izdanjima i svojim singlovima, ali je dogovor ipak postignut. Ideju za naziv albuma kao i dizajn omota dao je fotograf Branko Gavrić, koji je umro 7. juna 2021. godine.

Sirovi zvuk

Nakon melodične i kompleksne muzike koju su pre tog perioda snimali Korni grupa, Tajm, pa i Bijelo dugme, Novi talas označio je upliv sirovog zvuka, proisteklog iz panka i iz otpora prema svakoj uštogljenosti.

"Oni su svirački možda bili ispod standarda koji smo mogli čuti kod rokerske elite koja je postojala do tog trenutka, ali su doneli onu svežinu i mladost, onu direktnost koja zapravo i krasi rokenrol. To se u ciklusima stalno ponavlja i uzima mesto u produkciji", smatra Škarica.

On objašnjava da je Novi talas zapravo krenuo nekoliko godina ranije, a da su teren za udar te nove kreativne energije kod nas, kao i u svetu, pripremili pankeri - Pankrti iz Ljubljane, Parafi iz Rijeke i Termiti iz Pule, zatim Prljavo kazalište sa "Televizorima", prvim singlom objavljenim u Jugotonu koji je imao pank predznak.

"Prljavo kazalište objavilo je 1979. debitantski album koji je označio početak Novog talasa. Taj album je u sebi imao elemente ska, pauer-popa i sve ono što je u stvari predstavljalo novi talas krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih", objašnjava Škarica.

Značaj "Paket aranžmana" došao je do izražaja tek nekoliko godina po objavljivanju. Naime, u izboru za najbolju ploču 1981. godine, koji je organizovao časopis "Džuboks", "Paket aranžman" je po glasovima kritike podelio drugo mesto sa albumom "Film" istoimene zagrebačke grupe, a iza ostvarenja jedine samostalne ploče Šarla Akrobate "Bistriji ili tuplji čovek biva kad...". Na listi napravljenoj na osnovu glasova čitalaca "Džuboksa", "Paket aranžman" nije ušao ni među prvih pet albuma godine.

U početku nije imao više od 30.000 primeraka, što je značajno manji tiraž u odnosu na Zdravka Čolića, Bijelo dugme ili Riblju čorbu, ali je taj album ostavio ogroman uticaj na muziku i umetnost uopšte ne našim prostorima, koji traje i dan danas.

Revolucija ili nostalgija?

I ma koliko danas taj period smatrali revolucionarnim, većina aktera tog vremena kaže da tada toga uopšte nisu bili svesni.

Goranka Matić, jedna od najpoznatijih domaćih fotografkinja koja je u to vreme fotografisala nastupe mladih bendova u Studentskom kulturnom centru, kaže za Euronews Srbija da je možda reč o nostalgiji prema prošlim vremenima.

"Mislim da se sad javlja neki romantizam prema tom vremenu, ali mislim da ljudi u to vreme nisu bili svesni kad se to dešavalo. Nisu bili svesni da će to biti nešto tako bitno. Oni su se samo lepo zabavljali", smatra Goranka.

Istog je mišljenja i nekadašnji basista Idola Zdenko Kolar, koji je nedavno na tribini "Novi talas 1980-2020" izjavio da u "Paket aranžmanu" i Novom talasu "nema ništa specijalno, nikakve revolucije. To je jednostavno stvar koja se dogodila, jer uvek nove stvari izazivaju pažnju".

I Škarica smatra da je tada objavljivanje takve muzike delovalo "potpuno normalno", ali da je sa ove distance mnogo očigledniji njen kvalitet.

"Bendovi iz tog perioda dobijaju kritički pogled. Počinju dublje da posmatraju sebe i svoje okruženje, tema postaje njihov doživljaj sveta. Možda bolje sa ove distance možemo da vidimo koliko su revolucionarni možda bili pojedini tekstovi, i u muzičkom smislu, takođe, ono što smo čuli na `Paket aranžmanu`.

Pesme kao što su 'Zlatni papagaj', 'Amerika', 'Krokodili dolaze', podjednako su aktuelne i danas - one su svevremene. Nisu bile samo osvrt na jedan trenutak, nego su očito autori koji su ih pisali bili apsolutno talentovani i nije ni čudo da su danas, četrdeset godina posle govorimo o njima sa strahopoštovanjem", smatra Škarica.