Igre 
Pisac Žerom Ferari: Razvoj interneta je učinio komunikaciju bržom ali veoma površnom
Komentari11/05/2022
-18:37
Gost manifestacije Molijerovi dani koja se održava od 9. do 27. maja u Beogradu je nagrađivani francuski pisac Žerom Ferari, dobitnik nagrade "Gonkur", najvećeg književnog priznanja u Francuskoj.
On je u Srbiju stigao na poziv Francuskog instituta i izdavačke kuće "Čarobna knjiga" koja je prevela tri njegova naslova - "Besedu o padu Rima", "Princip" i "Po svom liku".
U svojim delima Ferari često spaja istoriju i filozofiju kao naučne dicipline, ali i kao lude avanture za čitaoce.
Tako je glavni junak romana "Princip" nemački fizičar i nobelovac Verner Hajzenberg, koji je postavio principe kvante mehanike, ali se u vreme uspona nacističkog režima nije suprotstavio Hitlerovoj strahovladi.
Ferari je u svom intervjuu za Tanjug, između ostalog, govorio o svojim književnim junacima.
Tanjug/Jadranka Ilić
"Sva istraživanja sa atomom od 1900 - 1945. godine su izuzetna književna građa. Svojevrsna intelektualna drama oko istraživanja atoma dovela je do svetske tragediije koju je proizvela atomska bomba", kazao je Ferari.
O svojevrsnom sunovratu kulturnih i filozofskih vrednosti u Evropi koja je opterećena brutalnim ratom u Ukrajni, francuski pisac kaže da veliki broj ljudi ima iluziju da umetnost i literatura može učiniti nešto veliko u sprečavanju velikih konflikta.
Povezane vesti
"Ratovi su konstanta ljudskog trajanja i čovečanstvo ne može da se odbrani od te zakonomernosti", poručuje Ferari.
Narastajuću i sve agresivniju digitalnu revoluciju koja nudi sve više ekrana sa sve živopisnijim senzacijama, Ferari vidi kao nepremostivu prepreku za "konzumaciju" književnosti u budućnosti.
"Književnost zahteva posvećenost i vreme, promišljanje i maštu. Digitalna revolucija nam nudi površnu razmenu misli kroz instant pismenost koja dominira mlađim generacijama. Sve je manje pluralizma i istinskih debata u društvima koje za sebe tvrde da su demokratska", kaže Ferari.
Prema njegovim rečima sve je više funkcionalno nepismenih u 21. veku u jeku digitalne recvolucije.
Tanjug/Jadranka Ilić
"To je globalni paradoks. Moji studenti imaju problem sa koncentracijom i pažnjom, ako analiziramo duži tekst. Razvoj interneta je učinio komunikaciju bržom ali veoma površnom. Nisam siguran da nam je digitalna revolucija donosi dobro", dodao je on.
Za njega nema dileme da je Francuska izgubila mesto koje imala u svetskoj književnosti pre 100 godina.
"Francuska je ostala oaza za prevodioce jer se tu još uvek mogu naći izuzetni romani u prevodu. Francuska kultura je ostala mesto gde se uočavaju raznolikosti u daru i konceptu, ali što se tiče same produkcije, autori sve više gube ideje", kazao je Ferari.
Povezane vesti
Kako kaže posebno ceni dela Ivu Andrića i Miloša Crnjanskog.
"Čitao sam roman 'Na Drini ćuprija' Ive Andrića i nekoliko dela Miloša Crnjanskog. Nedavno sam čitao i knjigu jednog savremenog srpskog pisca čijeg imena ne mogu sada da se setim, ali to je bila odlična književnost", kazao je Ferari.
Komentari (0)