Igre 
Dragana Mićalović za Euronews Srbija: Kritika porodice mi je najvažnija, a na komentare još uvek učim da se ne obazirem
Komentari24/04/2022
-12:51
Dragana Mićalović kaže da je od malih nogu želela da bude glumica, ali da je sigurna da bi zavolela i bilo koji drugi životni poziv da joj je namenjen.
Na radost mnogih, Dragana je bila istrajna u ostvarenju svog sna i čini se da je tako suvereno "ušetala" u gotovo svaki dom zahvaljujući ulogama koje je gradila srcem, dajući se bezrezervno i potpuno. I publika je to prepoznala, gledajući ovu harizmatičnu mladu glumicu u serijama "Sinđelići", "Nepobedivo srce", "Santa Maria della Saluta"...
Novije produkcije "Igra sudbine" i "Tajne vinove loze" beležile su od početka veliku gledanost i to sa gotovo navijačkim strastima.
"Drago mi je što sam bila deo dve tako uspešne serije", skromno konstatuje Dragana Maćalović.
Dok mašta o raznim ulogama i pomeranju sopstvenih granica, na pozorišnoj sceni čini se da je već ostvarila san mnogih. U niškom Narodnom pozorištu debitovala je ulogom čuvene Tolstojeve junakinje, a onda se na istoj sceni pojavila i u cipelama neodoljive Puslice.
Uloga Ane Karenjine je sigurno za vas kao mladu glumicu bila poseban izazov. Koje su bile vaše sumnje, šta je delovalo na početku kao nepremostiva prepreka i koliko je bilo potrebno "kopanja" po sebi?
Velika je odgovornost izgovarati rečenice koje je napisao čuveni Tolstoj i stajati iza njih, a još je veća tumačiti najveću ikada napisanu heroinu. Sumnje su bile ogromne, strah, takođe, ali vera Irfana Mensura u sve nas, umnogome mi je pomogla da strah pretvorim u ono šta je trebalo da čini taj lik, a to je ogromna snaga. Kopanje je sastavni deo ovog posla i zato je najlepši.
Povezane vesti
I relativno brzo, na niškoj sceni predstavila se potpuno drugačija Dragana ulogom u "Neki to vole vruće". Koliko vam je važno to iskakanje, prebacivanje iz jednog u drugi žanr?
To je želja svakog glumca, pomeranje sopstvenih granica i otkrivanje nekog drugog sveta, života, bića…
Jeste li u prilici da ponešto i ne prihvatite, jer nije dovoljno dobro i izazovno, ili zbog toga što vas potencijalno stavlja u neki kalup?
Danas se odbijanje smatra luksuzom. Još uvek nisam došla do te tačke, ali se vodim rečenicom koju je izgovorio moj otac: "Odbijene uloge nekada više grade karijeru od prihvaćenih". Izbor, pravi trenutak, pravo vreme.., rizik.
Promo/Nikola Milosavljević
Koja je naredna uloga u kojoj biste voleli da se nađete i ostvarite?
Volela bih mnogo! Maštam o raznim ulogama. Želim to da prepustim Gospodu, do sad sam mu verovala i vodio me je baš onako kako je to najbolje za mene.
S kim biste voleli da se nađete u kadru?
Povezane vesti
Sa Žarkom Lausevicem i mojim velikim prijateljem i najdražim glumcem Draganom Mićanovićem.
Šta ste spremni da uradite zarad uloge, da se to od vas zahteva?
Kada verujete reditelju, spremni ste i na više no što mislite. Volim akciju i adrenalin, verujem da bih na mnoge stvari pristala bez dublera.
Povezane vesti
A šta je to što nikada ne biste mogli da prećutite i odglumite pred najbližima?
Ne umem da sakrijem tugu. Volela bih da naučim da mogu.
E-Stock/Ivan Dobričić
Od čije kritike strepite, a na kakve komentare se obično ne obazirete?
Kritika porodice mi je najvažnija. Ne strepim, ali mi je važna. Još uvek učim da se ne obazirem.
Koju stranu medalje publika ne vidi?
Kad se zavesa spusti i pogase reflektori, tada se pokupe koferi života koji je realan, nekad srećan, nekad bolan. A samo naš. Zagrlite ga čvrsto i nosite u svoj svet.
Često zaboravljamo na zahvalnost
I da je to moguće, da birate vreme u kom biste živeli - koja bi to epoha bila?
Možda pedesete godine 20. veka. To je za mene vreme najlepših odnosa, poštovanja, persiranja, lepote… Vreme najlepših ljubavnih crno-belih filmova.
Da niste glumica, ostvarili biste se kao?
Nisam razmišljala o tome. Od malih nogu sam to želela da bude moj život. Ali sigurna sam da nije gluma, da bih zavolela bilo koju drugu profesiju koja mi je namenjena.
Kada biste nakratko imali čarobni štapić, šta biste prvo uradili/popravili?
Izlečila sve ljude na ovim svetu.
Praznici bi trebalo da nas opomenu i podsete na prave vrednosti. Šta to često zaboravljamo?
Zaboravljamo vrlo često na zahvalnost. Zahvalnost životu, svim lepim stvarima koje nam se dešavaju, ali i zahvalnost na ružnim stvarima jer su se desile onda kad je to bilo najbolje za nas.
Komentari (0)