Dante Buu, crnogorski predstavnik na Bijenalu u Veneciji ruši sve predrasude
Komentari01/05/2022
-19:17
Crnogorski predstavnik na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji je multimedijalni umetnik Dante Buu, koji svojim video radovima, performansima, fotografijom, tekstom i tekstilom izaziva ustaljena gledišta po pitanju otuđenosti, seksualnosti, intimnosti i identiteta.
"Ja sam prvi umetnik muslimanskog porekla koji je javno istupio kao gej na Balkanu", rekao je Buu u svom intervjuu za Euronews na engleskom jeziku.
Umetnik potiče iz Rožaja gde je odrastao osećajući se usamljeno, zbog svoje seksualne orijentacije, ali i zbog muslimanske vere. Uteha su mu bili knjige i filmovi.
Njegova usamljenost se očitava na fotografiji "If you wanna fuck me you don’t have to pretend it’s for art" na kojoj sedi okružen muškarcima čekajući da mu zapale cigaretu.
To je direktna referenca na film "Malena" u kom lik Monike Beliči izvlači cigaretu, dok se muškarci "otimaju" oko nje i ko će da joj zapali cigaretu.
Kako Buu dalje prepričava, lik u filmu u tom trenutku odlučuje da postane prostitutka kako bi preživela, a ujedno je to i trenutak koji je osnažuje.
"Svako biće na ovom svetu je relevantno. Niko nije vredniji od drugog. Nažalost, živimo u svetu u kom bogatstvo diktira i odnosi prevlast", smatra on.
Manjina u Crnoj Gori
Roditeljima je priznao da je homoseksualac kada je imao 14 godina, a pripisuju zasluge svojoj porodici što je izgradio svoj identitet. Neko vreme je proveo u Sarajevu, pre nego što je dobio školarinu za umetnike s ugroženih područja koje je dodeljivala Inicijativa "Martin Rot" i tako je stigao u Berlin 2021. godine.
"Pripadnik sam dve manjine u Crnoj Gori. Stalno su me maltretirali i kinjili dok sam bio dete. Zapravo, nema razlike između dece i odraslih u tom smislu", kaže on.
Smatra da je njegovo postojanje otpor svakoj uniformnosti i taj sentiment izvire iz njegovih radova.
"Zalažem se za sebe, imajući u vidu moje poreklo, a onda i u odnosu sa svetom umetnosti, koji zloupotrebljava umetnike", smatra on.
Dobitnik je mnogih nagrada. Postao je rezident KulturKontakta u Austriji i Programa Queer Art u Ankari. Takođe, ove jeseni će se pridružiti CEC ArtsLink u Nju Orleansu.
Nedavno je odabran za jednu od najistaknutijih savremenih umetničkih rezidencija u Nemačkoj - Künstlerhaus Bethanien u Berlinu. Kristof Tanert, umetnički direktor te institucije, naziva Danteovu umetnost kao "istinitu i prelepu".
"On se zakopava u rane na duši. On isijava najnežniju skromnost, koju pokazuje svima koji dođu u dodir s njim", beleži Tenert o Buu.
Umetnost performansa i društveni poslovi
Buovi performansi usmereni su na preispitivanje osećaja intimnosti. Voli performanse trajanja, jer nisu samo predmeti koji se kupe ili povremeno pogledaju bez prisustva umetnika.
Za njega je svaki performans drugačiji, neopisiv i neponovljiv.
"Vodi ga volja ka istini koja često seže tako duboko i tako je egzistencijalna, da vas ostavlja bez reči. Međunarodnu umetničku scenu karakteriše rutina. Dante Buu se oslanja na rušenje normi", smatra Tenert.
Jedan od najpoznatijih performansa izveo je 2015. u centru savremenih umetnosti < Rotor > u Gracu.
Pod nazivom "The Winner Takes It All" (Pobednik uzima sve) Buu ispred dva video snimka monotonim glasom peva istoimeni hit grupe ABBA, dok se iza njega prikazuju dva paralelna snimka: jedan na kom se vide homoseksualci koji se provode u njujorškom klubu, a drugi na kom grupa siledžija iz Rusije tuče gej mladića.
Ruski "lovci na gejeve" poznati su po tome da ih mame preko grupa za ćaskanje na Internetu lažno se predstavljajući.
"To slama srce. Taj video prikazuje i izvršioca i žrtvu. To je ono što se dešava u životu. Svi imamo odgovornost jedni prema drugima, ali vidim da ljudi to ne osećaju. U jednom trenutku na tom videu s Jutjuba jedan čovek pokušava da zaustavi tuču, ali mu oni objašnjavaju zašto to rade, pa im se on pridružuje", kaže umetnik.
Ljubav prema rukotvorinama
Buu je počeo da se bavi i vezom 2014, kada je njegov otac teško povređen padom sa drveta.
Dok je majka bila uz očev krevet u bolnici, Buu koji je celog života gledao baku, tetke i majku kako vezu, počeo je i sam da se bavi ručnim radom.
"To je omalovažena umetnost, jer kad ste siromašni u zemlji kao što je Crna Gora, morate da pravite stvari, a za žene je to i deo njihovog miraza. To je na neki način ženski rad koji je nevidljiv", smatra umetnik.
Buu je pozvao majku da zajedno s njim napravi ručni rad za Bijenale - ona je počela na jednom kraju, on na drugom, a srešće se na sredini.
"Kažem joj da bira boje nasumično prema osećaju. Nema planiranja i ona je jedina koja to može da uradi", kaže Buu.
Pet njegovih dela biće izloženo na Bijenalu u Veneciji u Paviljonu Crne Gore do novembra.
Od Rožaja do najveće umetničke smotre, Buu je prešao dug i težak put, a i dalje odbija da se povinuje pravilima mejnstrima.
"Umetnici često moraju da kažu da su pod uticajem tog i tog strejt muškog umetnika Zapadne Evrope. Ali šta je istorija umetnosti? To nije to. To je nešto što nam se prodaje i to nije istina", tvrdi Buu.
Komentari (0)