Igre 
"Hod sa vodom" u Veneciji: Šta nas sve očekuje u Paviljonu Srbije na jednom od najvećih događaja u svetu umetnosti
Komentari20/04/2022
-17:46
Nakon godinu dana kašnjenja zbog pandemije koronavirusa, Bijanale u Veneciji konačno će biti otvoreno za publiku, a 59. po redu prestižna smotra umetnosti trajaće od 23. aprila do 27. novembra.
Pojedini paviljoni sa hiljadama umetničkih dela stvaralaca iz više od 80 zemalja sveta, već su otvoreni u Vrtovima Bijenala i Arsenalu, dok će Paviljon Srbije sa delima Vladimira Nikolića, biti otvoren sutra, 21. aprila, dva dana pre zvaničnog početka jednog od najvećih događaja u svetu umetnosti.
"Hod sa vodom" - Priča o tehnologiji i prirodi
Vladimir Nikolić, predstavlja Srbiju projektom "Hod sa vodom" kroz dva rada - "800m" i "Dokument", u kojima se bavio odnosima čoveka sa tehnologijom i prirodom, u ovom slučaju, vodom kao osnovnim gradivnim elementom ljudskog tela, ali i kao prostorom povezivanja, a ne razdvajanja.
Tehnologija je postala naš način povezivanja ali i razdvajanja tokom izolacije u poslednje dve godine. Ona je ubrzala uvećavanje razlike između privilegovanih i onih koji to nisu. Onih čiji su pogledi na svet posredovani ekranom i onih čije oči ostaju neposredni optički instrument, a umetnik odražava ove poglede na svet u ovoj izložbi.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Rad "800m", snimljen dronom, preuzima ptičju perspektivu, kolonijalno gledište koje je danas prošireno i apstrahovano u vidu naših telefonskih ekrana putem gugl mapa, i drugih uređaja koji određuju našu percepciju vremena i prostora.
"Dokument", u horizontalnom formatu, predlaže strpljenje umetnika i usporenost delanja kao metodologiju za postizanje savršenih uslova za gledanje. Slika je napravljena upotrebom moderne tehnologije u retrogradne svrhe da bi se telesni pogled projektovao kao dvodimenzionalna modernistička slika.
Projekat "Hod sa vodom" na 59. Bijenalu, obuhvata i knjigu, realizovanu u saradnji sa Mousse Publishing, koja istražuje izdavaštvo kao inkubator različitih formi uredničkih, umetničkih i kustoskih praksi. Autori tekstova su: Dejan Sretenović, Filipa Ramos, Alenka Gregorič, Marko Skotini, te Vladimir Nikolić i Biljana Ćirić, a dizajn potpisuje Tobi Tam.
Njegovu izložbu, koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu kao realizatorom, otvoriće ministarka Maja Gojković. Komesarka izložbe je Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti.
Vladimir Nikolić, rođen je 1974. godine u Beogradu, diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999. Nakon studija, pohađao je Školu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost Beograd. Magistrirao je 2005, a zatim i doktorirao 2016. na Fakultetu likovnih umetnosti, na kojem i predaje na Odseku za nove medije.
Koristi video kao primarni medij, a od 2001. godine izlaže na međunarodnim i domaćim grupnim i samostalnim izložbama. Umetničku praksu usavršavao je na rezidencijalnim programima u Njujorku, Parizu, Marseju, Rimu, Guandžou, Stokholmu, Ljubljani i u mnogim drugim gradovima sveta.
Povezane vesti
"Mleko od snova"
Umetnička direktorka Bijenala Ćećilija Alemani, prva žena u istoriji Bijenala koja se našla na toj poziciji, odlučila je da slogan ovogodišnje smotre bude "Mleko od snova" po knjizi Leonore Karingto.
"Nadrealna umetnica opisivala je u njoj magični svet u kojem se život konstantno preobražava kroz prizmu imaginacije, gde svako može da se promeni, transformiše, postane nešto drugo ili neko drugi", napisala je Alemani u svom opisu izložbe.
profimedia
Ona ističe da će posetioci Bijenala biti na "imaginarnom putovanju kroz metamorfoze tela i definicije čovečnosti". Prema njenim rečima, tema izložbe ukorenjena je u razgovorima koje je vodila sa mnogim umetnicima tokom poslednjih godina.
"Pitanja koja su stalno izvirala iz ovih dijaloga kao da su beležila ovaj trenutak u istoriji, kada je opstanak vrsta ugrožen, ali i sumiraju mnoge druge teme koje prevazilaze nauke, umetnosti i mitove našeg vremena. Kako se menja definicija ljudskosti? Šta čini život i u čemu se razlikuju biljka i životinja, čovek i nečovek? Koje su naše odgovornosti prema planeti, drugim ljudima, drugim oblicima života? I kako bi život izgledao bez nas", kaže Alemani.
"Mleko od snova" osmišljeno je i organizovano u periodu velike nestabilnosti i neizvesnosti pandemije, ističe umetnička direktorka, podsećajući da je zbog toga Bijenale pomereno za godinu dana, što se u istoriji te smotre desilo još samo dvaput, za vreme dva svetska rata.
"Sama činjenica da ova izložba može da se otvori je na neki način neverovatna: njena inauguracija nije u potpunosti simbol povratka normalnom životu, nego ishod kolektivnog truda, što deluje kao pravo čudo. Tokom ovih beskrajnih meseci ispred ekrana, shvatila sam da Bijenale sumira sve stvari koje su nam nedostajale u poslednje dve godine: slobodu da se viđamo s drugim ljudima iz celog sveta, mogućnost putovanja, radost zajednički provedenog vremena, praktikovanje različitosti, prevođenja, nerazumevanja i zajedništva. 'Mleko od snova' nije izložba o pandemiji, ali neizbežno registruje preokrete naše ere", napisala je Alemani.
Ove godine, u Bijenalu učestvuje 213 umetnika iz 58 zemalja, od kojih pet učestvuje prvi put: Kamerun, Namibija, Nepal, Oman i Uganda.
Povezane vesti
Takođe, po prvi put će se predstaviti umetnici polunomadskog naroda Sami iz Finske.
Tanjug AP/Antonio Calanni
Ruski predstavnici su se nakon izbijanja rata u Ukrajini povukli iz ovogodišnjeg Bijenala, a iz organizacije su saopštili da taj umetnički događaj ostaje mesto na kom se susreću umetnosti i kulture, a osuđuju svi oni koji koriste nasilje da spreče dijalog i mir.
"Olimpijada" sveta umetnosti
Bijenale je italijanska reč koja znači "svake druge godine". Termin je i originalno korišten za Međunarodnu umetničku izložbu u Veneciji, koja je prvi put održana 1895.
Povezane vesti
Danas se odnosi na mnoge velike umetničke izložbe i smotre koje se održavaju u različitim gradovima širom sveta.
Tanjug AP/Antonio Calanni
Bijenale tradicionalno obuhvata dela savremenih umetnika iz celo sveta, povezanih jednom zajedničkom temom koju predlaže umetnički direktor Bijenala.
Zahvaljujući tome, posetioci mogu da se upoznaju sa različitim kontekstima koje određeni umetnički koncepti mogu imati u zavisnosti od kulturološkog podneblja.
Na ideju da Venecija postane domaćin jednog takvog događaja prvi je došao gradonačelnik tog grada Rikardo Selvatiko 1893. godine koji je predložio da se velikom izložbom obeleži srebrna godišnjica braka italijanskog kralja Umberta i kraljice Margarite.
Prva izložba je održana 1895. godine u Izložbenoj palati (Palazzo dell’ Esposizione) smeštenoj u parku Đardini.
Privukla je različite umetnike iz cele Italije, ali i Evrope, a procenjuje se da je imala 224.000 posetilaca.
U početku, na Bijenalu je izlagano svega jedan ili dva umetnička rada svakog od učesnika, bez zajedničke teme koja bi ih povezivala, ali je vremenom koncept promenjen.
Tanjug AP/Antonio Calanni
Taj događaj je od početka dvadesetog veka počeo sve više da se širi i privlači sve veći broj umetnika, a u Đardiniju su mnoge zemlje izgradile nacionalne paviljone - Belgija, Mađarska, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Rusija.
Tridesetih godina, Bijenalu je pridodat i muzički festival, a zatim i prvi međunarodni filmski festival, koji je održan 1932. i pozorišni festival 1934. godine.
Od sedamdesetih naovamo Bijenale je često bilo prostor za izražavanje političkih i društvenih stanovišta, pa je tako 1974. umetnički direktor Karlo Ripa di Maena postavio temu "Sloboda za Čile", kao odgovor na vojni puč koji se dogodio u toj zemlji.
Takođe, 1977. u jeku Hladnog rata, Bijenale je predstavilo nezvaničnu selekciju disidentske umetnosti SSSR, što je dovelo do međunarodne diplomatske krize.
Od 1998. godine Bijenale čine dve osnovne komponente: izložbe u nacionalnim paviljonima, koje imaju sopstvene komesare i projekte i međunarodna izložba koju organizuje kustos Bijenala, sa umetničkim delima vezanim za temu.
Tokom šest meseci koliko traje izložba, procenjuje se da će imati više od 450.000 posetilaca.
Preporuka za vas
Komentari (0)