Igre 
Slučaj siromašnih slika - Skriveno mesto - Ona strana vode: Tri nove izložbe u Kulturnom centru Beograda
Komentari12/04/2022
-17:09
U Kulturnom centru Beograda u četvrtak, 14. aprila, sa početkom u 19 sati biće otvorene tri nove izložbe.
U galeriji "Artget" Mia Ćuk, umetnička direktorka Galerije za sezonu 2022, otvara grupnu međunarodnu izložbu "Slučaj siromašnih slika".
Umetnici koji će se predstaviti su: Amina Zubir, Ana Čavić, Ana Letić, Biblioteka 0 Općenito, Bojan Janković, Boris Burić, Borislav Stanić, Darija S. Radaković, Dejan Golić, Doplgenger, Đorđa Pifareti, Katrin Keller, Kolhoz kolektiv, Krasimira Buceva, Maša Seničić, Miloš Bojović, Rastko Novaković i Šejma Fere.
"Slučaj siromašnih slika"
Kada je u martu raspisan konkurs povodom izložbe "Slučaj siromašnih slika" već je pozivni tekst bio zamišljen kao svojevrsni igrokaz unutar jezičkih i koncepcijskih obrazaca koji čine deo uobičajene procedure realizacije izložbe.
Na mestu jasnih kriterijuma ili preciznog uputstva, autorima je ostavljen prostor da intuitivno, asocijativno ili čulno reaguju na sam tekst, njegov puls i šumove, da unutar jednog jezičkog imaginarija intervenišu putem svojih gestova - predloga.
KCB/Promo
Tematska okosnica, siromašne slike, obuhvatala je širok spektar pojava koje registruju različite vizuelne manifestacije `slabih`, `loših` ili `degradiranih` prikaza koji dekodiraju određene društvene fenomene ili uslove sopstvenog nastanka.
Izložba je zamišljena kao diskurzivni prostor nesvrstanih formi (odatle i insistiranje na `prikazima` i `slikama` umesto na fotografiji - terminološki zamajac koji je proizveo izvesnu disonancu ali i priželjkivani eklekticizam), koje svedoče o dinamici kreiranja i konzumiranja naše neposredne vizuelne svakidašnjice.
Povezane vesti
"Skriveno mesto"
U Liikovnoj galeriji posetioce očekuje izložba "Skriveno mesto", a autor je Bojan Radojčić.
Bojan Radojčić je rođen u Šapcu 1981. godine, a diplomirao je slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 2004. godine.
Izlagao na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u Srbiji i Evropi. Od 2011. godine sarađuje sa danskom galerijom Pi iz Kopenhagena. Dobitnik je nekoliko nagrada u Srbiji, a bio je i finalista za nagradu Mangelos, koja se dodeljuje najboljem mladom umjetniku iz Srbije, kao i nagrade "Vladimir Veličković".
Radovi mu se nalaze u brojnim privatnim kolekcijama u Austriji, Danskoj, Italiji, Norveškoj i Islandu, kao i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Galeriji savremene umetnosti u Subotici. Član je ULUS-a od 2009. godine. Trenutno živi i radi na relaciji Beograd – Kopenhagen.
Bojan Radojčić
"Baveći se problemom nadzora i potpunog gubljenja privatnosti u globalizovanom društvu premreženom hiperinformacijama koje `pati` od virtuelne socijal-fagije, umetnik u arkadijski prizor crteža uvodi, na izvestan način mimikrirajući ih, i dajući im vitalitet, kakav ima priroda, elemente koji su metafore javnog, masovno prenošenog spektakla.
Na crtežu se pojavljuju mikrofoni, kamere, reflektori, velelepni poput drveća, sa čudnim organskim kvalitetom, tako harmonizovani sa rastinjem, da se oko posmatrača ne buni u prvi mah, jer ne osjeća vizuelni i semantički raskol u predstavi….
Na podu galerije, kao neka vrsta trodimenzionalne replike crteža, je video- zvučna instalacija, sačinjena od ukrasnih biljaka, između kojih je međuprostor pokriven zgužvanom zlatnom folijom, mikrofona, monitora, situiranih u velikoj kutiji - sanduku. Kablovi izlaze iz kutije i poput lijana, vijugaju, stvarajući utisak nekontrolisanog, nepredvidivog kretanja…
Povezane vesti
Za razliku od crteža, koji bi mogao da pretenduje da bude simbolički večan, instalacija kodiranu poruku koja propituje globalni fenomen gubljenja privatnosti u našoj zbilji šalje sada i ovde, jer se preko ekrana i mikrofona strimuju dešavanja iz same galerije.
Kamere beleže svaki pokret, svaki zvuk, i potencijalno ih trajno pohranjuju u digitalnim arhivima. Privatnost zasnovana na autonomiji naše ličnosti, odnosno ubeđenju da smo vlasnici svojih života i da niko drugi ne može odlučivati u naše ime kada i kako će naše privatno postati javno, raspršuje sa kao privid idealne slike, koja u svesti posmatrača počinje polako da se rastvara", napisala je Ljiljana Karadžić iz uvodnog teksta u katalogu.
"Ona strana vode"
U galeriji Podroom otvara se izložba "Ona strana vode", a kustosi su Rošanak Amini i Uroš Pajović sa Sofijom Vučetom.
Povezane vesti
Umetnici koji će biti predstavljeni na ovoj izložbi su: Diana Barkero Perez, Ivan Marković, Džuniper Foum, Lukas Odahara, Mariam Kalandarišvili, Marijana Radović, Marko Stojanović, Marjam Katan, Mate Ugrin, Rošanak Amini, Škart, Stefani Imbo i Uroš Pajović.
"Ona strana vode" je kurirana grupna izložba umetnika koji svoje praktično delovanje zasnivaju na temama i opsežnim istraživanjima koje su u vezi sa politikom i poetikom vode.
U fokusu ovog projekta - kao i mnogih ranijih radova uključenih umetnika - jesu načini na koje vodene površine definišu naše živote. Istorijski gledano, diskurse u vezi sa političkim nejednakostima i nedostacima, migracijama i razaranjima životne sredine, kao i trgovinom, kolonizacijom i imperijalizmom, uvek je oblikovala voda, koja je ujedno i mesto njihovog odigravanja.
U svakom kontekstu u kome voda postoji (kako političkom, tako i geografskom), značenje ovog najdragocenijeg elementa se drugačije tumači: bilo da govorimo o tradiciji ili mitologiji, trgovini ili sukobima, zaštiti životne sredine ili ekstraktivnim industrijama.
Ovaj projekat se odvija u tri grada (Beogradu, Berlinu i Teheranu), čime ne samo da se povezuju Istok i Zapad i preplovljavaju ogromne vodene površine, već se povezuju i kustosi, kroz različite zemlje njihovog porekla.
Radovi umetnika mogu se podeliti u tri tematske kategorije: geo/politika, priča/pripovedanje, i životna sredina/okruženja, gde svaka od ovih kategorija predstavlja zasebno poglavlje.
KCB/Promo
Svi radovi koji će biti prikazani u sklopu ove izložbe otvaraju istraživanje naracija koje se pletu oko postojećih i izmišljenih vodenih površina.
U pitanju su naracije koje istovremeno oblikuju ideološke strukture i zajedničke prakse svakodnevice.
Izložba pristupa kustoskom postupku kao nečemu što je samo po sebi performativni čin, i koncipirana je na osnovu Heraklitove ideje da "ne možeš dva puta stati u istu reku". Tokom trajanja svakog od izložbenih segmenata, menjaće se postavke i/ili umetnici čiji su radovi izloženi, sa idejom da se očuva fluidni karakter izložbe.
Performativnost kustoskog pristupa, takođe, omogućava svakom od radova da gradi nove slojeve značenja, u odnosu na okruženje koje se neprekidno menja. Dok se prilagođava uokolo izloženim umetničkim delima, sukobljava se sa njima i nadopunjuje ih, svako izloženo delo takođe postaje i metafora za pojedinca u pejzažu koji se neprekidno menja.
Sve tri izložbe će biti otvorene do 19. maja.
Komentari (0)