Uroš Tošković, ekscentrik i najbolji crtač koji je drugovao sa Belmondom, De Sikom, Sartrom
Komentari17/04/2022
-23:47
"Sloboda čoveka ili uzdiže ili ga uništava", govorio je Uroš Tošković (Pelev Brijeg, 19. novembar 1932 - Podgorica, 3. mart 2019), crnogorski slikar i prema oceni internacionalnih kritičara jedan od najboljih svetskih crtača 20. veka.
U Kulturnoj stanici Eđšeg 31. marta upriličena je izložba radova Uroša Toškovića, koji je svojim avangardnim stvaralaštvom obezbedio da se njegovo ime nađe na stranicama svetske istorije umetnosti.
Izložba je imala prodajni karakter, deo sredstava namenjen je Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, domu za nezbrinutu decu, a podsetila je mnoge na tog maestralnog umetnika koji je ostao upamćen po kontroverznim i neuobičajenim nastupima, po odbacivanju poželjnih društvenih konvencija.
Uvek ekscentričan Uroš Tošković, drugovao je sa Žanom Polom Belmondom, Vitoriom de Sikom, Žanom Polom Sartrom, Vaskom Popom, Borislavom Pekićem, a radio sa Pablom Pikasom, Salvadorom Dalijem, Eženom Joneskom i mnogim drugim velikanima.
Još kao mali, odrastajući u vreme Drugog svetskog rata i u godinama siromaštva koje su usledile, znao je da će biti umetnik.
Iz svog rodnog kraja, iz "kamene pustinje" Bratonožića na Pelevom Brijegu, odlazi i sa sobom nosi slike ratnih razaranja koje će ga pratiti tokom čitavog života.
Put ga prvo vodi u Cetinje, gde upisuje Umetničku školu (profesori su Petar Lubarda i Milo Milunović) koja se nakon nekog vremena premešta u Herceg Novi, i njegov talent će odmah biti zapažen. Želja i upornost, Toškovića će potom odvesti u Beograd na studije, gde će upisati Akademiju likovnih umetnosti i diplomirati u klasi profesora Marka Čelebonovića.
I Tošković će sa Đurićem, Šejkom, Vukovićem provoditi mnogo vremena - crtajući, šetajući, smejući se.
Isposnički život na obalama Sene, ulicama Njujorka, Trsta...
Pojedini savremenicu Toškovića su govorili da je on u to vreme često cele dane i noći provodio radeći, trudeći se da usavrši svoj stil, ujedno se okrenuvši asketskim motivima.
Godine 1956. dobio je stipendiju francuske Vlade i otišao u Pariz, gde je upisao Školu lepih umetnosti u klasi profesora Morisa Brijanšona, kod koga je diplomirao sa najvišom ocenom. Pričalo se nezvanično da je Tošković, kad se selio za Pariz, ostavio pun kamion crteža za sobom.
A u Parizu ostaje sve do 1976. godine i jedan je od rodonačelnik kolonije jugoslovenskih slikara u francuskoj prestonici. Ali njegova karijera se kretala nešto drugačije. On uglavnom živi na ulicama Pariza, sa slikarima, prosjacima i prostitutkama na obali Sane. I kada je odlazio u Njujork, Kalkutu i Trst, i tamo će živeti isposničkim životom.
Na njegovim crtežima i vlada atmosfera izgubljenosti - mračni, apstraktni i upečatljivi likovi, obični, ogoljeni ljudi koji traže sebi mesto na ovom svetu i koji narušavaju portretnu monotonost i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Iako se ne zna mnogo, izvesno je da su ga u Parizu proganjali glad i neimaština. U jednom od retkih intervjua Tošković je rekao: "U džepu kada nijesam imao prebijene pare crtao sam bogataše."
Stalno je menjao mesto boravka, odbacujući sve pogodnosti savremenog sveta. Iako su se za njegov rad interesovali ozbiljni kolekcionari, jedva je uspevao da sakupi novac kako bi preživeo.
Pred kraj, živeo je na kamenoj plaži u Baru.
Rupa na šeširu Uroša Toškovića
"Ja sam u Baru, na gradskoj plaži, često sedeo u kafiću 'Martina' zbog šampite koja se tamo mogla naručiti, a nedaleko odatle, na kamenju, viđao sam čudnog samca. Tad nisam znao da je to crtač Uroš Tošković.
Prijatelj Uroša Toškovića Slavenko Rakočević priča kako je Uroš Tošković znao da priđe mnogim slikarima i kaže: `Poljubi ruku. Poljubi ruku čiku`. Prepričava se da je Pikaso u Parizu hteo da kupi jedan njegov crtež. `Skup sam ja za tebe`, rekao je Tošković. Umesto novca, ostala je ta anegdota", piše književnik Enes Halilović za Oko Magazin u tekstu naslovljenom sa "Nekoliko crtica iz života slikara".
U istom tekstu, Halilović beleži još jednu anegdotu iz života jednog od najslavljenijih crtača među domaćim umetnicima:
"Još uvek žive priče o njemu i njegovim lutanjima, a čini se da je najčudnija ona kada je jedan kriminalac u Baru kupio njenogv crtež i rekao: `Uroše, ako te ubijem, slika će biti vrednija`. `Koga ćeš ti da ubiješ?`, zaleteo se crtač na kupca svoje slike koji je izvadio pištolj i pucao. Ostala je kao svedok rupa na šeširu Uroša Toškovića."
"Stari majstor" je naziv autorskog dokumentarnog filma o Urošu Toškoviću, toj mitskoj figuri za mnoge umetnike sa kojima je zajedno izlagao, pa i za mnoge likovne kritičare.
Ovo ostvarenje iz 2011. godine u režiji rediteljke Katarine Bulajić osvojilo je i nekoliko nagrada i pohvala na festivalima u Evropi.
Radovi Uroša Toškovića nalaze se danas u mnogim kolekcijama. Umetnik je 2019. godine sahranjen u rodnom Pelevom Brijegu u Bratonožićima.
Komentari (0)