Igre 
Pompeja kao u naučnofantastičnom filmu: Drevne ruševine čuvaju robot i dron
Komentari01/04/2022
-08:55
Tragedija Pompeje, drevnog grada koji je u osmom veku uništila erupcija obližnjeg Vezuva i u trenutku ubila sve njegove stanovnike, koji nisu na vreme pobegli iz njega, istovremeno je i razlog zbog kog je ovo nekadašnje odmaralište bogatih Rimljana izvanredno očuvano.
Poslednjih dana, njegove lepe kaldrmisane ulice, podsećaju na prizor iz nekog naučnofantastičnog filma budući da njima krstari "Spot", robot psećeg izgleda koji je delo Boston Dynamics kompanije vodeći računa o bezbednosti i strukturnim problemima, koji ovih godina muče taj arheološki park.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Naime, Unesko je još 2013. primetio značajno propadanje građevina i zapretio da će skinuti Pompeju sa liste svetskog nasleđa, ukoliko nadležni ne preduzmu adekvatne korake.
Spot je dovoljno agilan, da se provuče kroz uske prolaze i kreće se neravnim površinama, a prikupljaće terenske podatke, zajedno sa dronom, koji nadleće grad i sprovodi 3D skeniranje njegovih ulica.
Godišnjica početka iskopavanja Pompeje
Vesti o novom "zaposlenom" u Pompeji, stižu nekoliko dana pre godišnjice početka otkopavanja drevne ruševine, 1. aprila 1748. pod nadležnošću Španca Roka Hoakina de Alkubijera.
Otkriće Pompeje i Herkuleanuma označilo je početak moderne arheologije, koja će u narednim decenijama dovesti do pronalaska mnogih veličanstvenih svedočanstava Starog sveta.
Pompeji su podeljeni u devet regija, odnosno "blokova", a svakoj kući i građevini dodeljen je broj, baš kao što bi to bio slučaj sa nekim "živim" gradom.
Tanjug/AP/Pompeii Archeological Park
Povezane vesti
Najznačajniji rani napredak u iskopavanju pompeja napravio je arheolog Đuzepe Fjoreli šezdesetih godina 19. veka, koji se dosetio da napravi odlivke tela nastradalih u erupciji, tako što je sipao cement u šupljine unutar vulkanskog pepela, u kojima su se dezintegrisala tela stanovnika Pompeje.
Do devedesetih godina prošlog veka oko dve trećine grada bilo je otkopano i iz pepela su izronile veličanstvene građevine posle viševekovnog podzemnog života.
Život u luksuznom odmaralištu Rimljana
Pompeja ima nepravilan oblik, jer je sagrađena na praistorijskom ohlađenom toku lave. Pronađeno je sedam gradskih kapija, a glavna ulica koja je povezivala jugoistok i severozapad grada bila je Via Stabiana.
U tu ulicu su se "ulivale" Via dell'Abbondanza, odnosno "Put izobilja" i Via di Nola, koja nosi ime po gradu nadomak Napulja.
Javne građevine grupisane su na tri trga Foruma, Trougaonog foruma i kod Amfiteatra i palestre, ali je Forum bio "srce grada".
Na njemu se nalazi trg posvećen Jupiteru, Juno i Minervi, a pored i Macelum, odnosno velika pijaca.
Kod ovog trga bilo je i središte proizvodnje tkanina, koje je izgradila bogata sveštenica Eumahija.
Povezane vesti
Javna kupatila bila su raštrkana po celom gradu, Stabijska kupatila (koja potiču iz vremena pre Rimljana), Forumska kupatila i Centralna kupatila, koja su tokom erupcije bila u izgradnji.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ipak, kupatila su imale i luksuzne vile, koje otkrivaju svu lepotu rimske arhitekture.
Najstarije pronađene kuće potiču iz prvog Samnitskog perioda, između 4. i 3. veka pre nove ere, a dobar primer je takozvana Hirurgova kuća, koja je ime dobila po pronađenim hirurškim instrumentima u tom reonu.
Povezane vesti
Najluksuznija zdanja podignuta su, međutim, tokom drugog Samnitskog perioda - od 200. do 80. godine pre nove ere, kada je arhitektonski stil bio inspirisan helenskim uticajima, kao i tokom Rimske ere.
Otkriće Pompeje imalo je ogroman uticaj na Evropu 18. veka, a postalo je omiljeno turističko mesto bogatih Engleza.
Umetnici, arhitekte, grnčari, pa čak i proizvođači nameštaja bili su inspirisani Pompejom, a popularizovan je freskopis zidova u bogatim kućama, kao i štukatura, odnosno reljefno ukrašavanje enterijera i fasada.
U Francuskoj je Luj XVI u svoj stil uključio motive iz Pompeja, a njegova kraljica Marija Antoaneta dekorisala palatu Fonteblo u tom stilu, koji su onda kopirali širom Evrope.
Neoklasični stil koji je stimulisan otkrićem Pompeje, potpuno je zamenio rokoko i postao glavni stil u periodu Francuske revolucije i Napoleonovog perioda.
Komentari (0)