Stevan Bodroža reditelj predstave "Romeo i Julija": Tragične sudbine su poučne - uče nas šta znači živeti autentično
Komentari14/03/2022
-14:43
Malo pozorište "Duško Radović" premijerno će 3. aprila izvesti "Romea i Juliju" kao predstavu namenjenu srednjoškolskoj omladini pošto je delo Viljema Šekspira "najpoznatija, najveća i najznačajnija svetska tragedija napisana o tinejdžerima", najavljuje reditelj Stevan Bodroža.
Prema njegovim rečima, Romeo i Julija su kao likovi drame vanvremenski, ali u predstavi je istraživana "represija sveta odraslih nad svetom mladih".
"Oni su jako specifična populacija, tinejdžeri su veoma osetljivi. Sećaju se i osećaju da su deca, ali, takođe, znaju da ipak to više nisu do kraja. Polako postaju odrasli, ali ne znaju šta je to biti odrastao danas", ocenio je reditelj.
Bodroža je istakao da je tragičnost "Romea i Julije" u tome što ih odrasli, njihovi roditelji, nisu razumeli i "kako ih nisu podržali ni zaštitili, gurnuli su ih u tragediju".
"Romeo i Julija su opomena, posebno u pozorištu za mladu publiku kakvo je `Duško Radović`. Te tema je toliko značajna i zato se nismo odlučili da radimo neku adaptaciju tipa `Romeo i Julija` za malu decu, nego smo rešili da realizujemo predstavu za srednjoškolce", naveo je Bodroža.
Ideju da se za srednjoškolce postavi ljubavna priča o dvoje mladih koja se završava tragično, Bodroža brani i pominjući da je lektira srednje škole puna tragedije, kao što su grčka drama "Antigona" od Sofokla ili antologijski roman ruske klasike "Ana Karenjina" Lava Tolstoja.
"Tragične sudbine su veoma poučne. Prelamaju se razni problemi u tim tragedijama, sva ta dela postaju čudni moraliteti i pouke, kako treba ili ne treba živeti, čega je neophodno čuvati se u životu, i šta znači živeti autentično. Pubertetlije danas teže tome da upravo žive autentično, da budu svoji, ali ne znaju baš kako to da postignu. `Romeo i Julija` jesu pravi izbor za njih", smatra Bodroža.
U predstavi Hana Beštić igra Juliju, a Milan Zarić Romea, a pored njih su Dušica Sinobad, Jovana Cvetković, Marijana Vićentijević Badovinac, Katarina Dimitrijević, Nikola Kerkez, Nenad Radović i Lazar Maksić. Rediteljska postavka podrazumeva sužavanje broja glumaca, pa tako devetoro glumaca tumači čak 30 likova.
"Nije toliko novo u istoriji pozorišta da jedan glumac igra više likova, a ovde je to i posledica ansambla, mogućnosti ovog teatra, broja glumaca u samom pozorištu. Zapravo, takva postavka nam otvara polje istraživanja, igranja, poigravanja", rekao je Bodroža.
Bodroža je rekao i da je njegov pristup predstavi "sam po sebi pomali i histrionski", podsetivši na glumačku družinu Histrion nastalu u Zagrebu 1974. godine, dok je aktuelizacija komada podrazumevala savremene kostime.
Podsetivši da su Šekspirovo doba u londonskom Glob teatru predstave izvođene sa malo scenografije, Bodroža je rekao da je njegova verzija "Romea i Julije" dosta svedena, pa će tako na pozornici biti jedan veliki crveni sto, kao ritualni prostor strasti, gubitka nevinosti i života, oko koga se odvija čitava radnja.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Romeo i Julija" je prvi Šekspirov komad u Bodrožinoj rediteljskoj karijeri, a želja mu je da na scenu postavi i druge, manje izvođene komade ovog najvećeg dramskog pisca svih vremena kao što su "Simbelin", "Koriolan", ali i velike tragedije - "Otelo" i "Magbet".
"Jednostavno - volim tragedije", rekao je reditelj.
Bodroža je ranijih godina u "Dušku Radoviću", pod upravom rediteljke Anje Suše, radio predstave baš za tinejdžersku publiku kao što su "Ljuljaška" i "Trkač", a pre dve godine je realizovao i bajku "Pepeljuga".
"Svakako da Malo pozorište `Duško Radović` osećam jako blisko, volim ljude odavde, glumce i celu ekipu, volim sa njima da radim. Mi reditelji smo kao neki sveštenici, koji putuju od jednog do drugog hrama. Pozorište je taj hram, a glumci su kao neki sveštenici koji ispovedaju izvesnu religiju pozorišta. Ovo jeste jedno od mojih kuća", zaključio je Bodroža.
Savremeni prevod "Romea i Julije" uradila je Jelisaveta Milojević, dramaturg predstave je Marija Stojanović, scenu potpisuje Milica Bajić Ðurov, kostim Milica Kolarić, a koreografiju i scenski pokret Navzati K. Keri.
Komentari (0)