Istorija "Romea i Julije": Jedna od najpoznatijih Šekspirovih tragedija zapravo nije originalno njegova
Komentari11/03/2022
-22:16
Šekspirova priča o Romeu i Juliji važi za jednu od najlepših ljubavnih priča ikad napisanih. Doživela je bezbroj pozorišnih i filmskih adaptacija i inspirisala mnoge moderne interpretacije, koje se u većoj ili manjoj meri oslanjaju na originalni tekst Velikog barda.
Međutim, istina je da "Romeo i Julija" zapravo i nije originalno Šekspirova priča, nego kombinacija različitih pripovetki iz različitih izvora koje su pričane još od početka 15. veka.
Štaviše, njihove porodice pominju se i u Danteovoj "Božanstvenoj komediji", više od 250 godina pre Šekspirovog rođenja.
"Pogledaj Monteke i Kapelete s njima,
Monalde i Filipeske, ti nemarno biće,
jedne u jadu, druge s jadom na vratima!
Dođi okrutniče, dođi i vidi svoje plemiće
potlačene i popravi štetu im nanetu".
Priča o Mariotu i Đanoci
Jedna od prvih verzija priče sa prepoznatljivim zapletom potiče od italijanskog pisca Mazuča Salernitana (1410-1475), a objavljena je godinu dana nakon njegove smrti.
Zapravo je deo njegove knjige "Il Novellino" koja govori o Mariotu i Đanoci, ljubavnicima iz zaraćenih porodica Maganeli i Saračeni iz Sijene.
Oni su navodno bili Salernitanovi savremenici i kao u Šekspirovoj verziji, krišom su se venčali, uprkos protivljenjima svojih roditelja.
Nedugo potom, Marioto nakon rasprave ubija jednog svog sugrađanina (koji u ovoj priči, za razliku od Šekspirovog, nije rođak njegove supruge) zbog čega mora da pobegne iz grada i izbegne smrtnu kaznu.
Srećom, ima porodicu u Egiptu u Aleksandriji i odlazi kod njih na sigurno, dok Đanoca ostaje slomljena srca.
Njen otac, ne znajući da je već udata, odlučuje da joj nađe muža, što nju navodi na očajnički potez - uz pomoć fratra koji je venčao nju i Mariota, nabavlja uspavljujući napitak, kako bi se pravila mrtvom i tako uspela da pobegne iz Sijene i nađe se s mužem u Aleksandriji.
Naravno, plan kreće po zlu, a njeno pismo Mariotu koje bi mu sve objasnilo, ne stiže do njega. On, međutim, saznaje za njenu navodnu smrt i dolazi u Sijenu rizikujući svoj život, samo da je još jedanput vidi.
Dok Đanoca putuje u Aleksandriju, njenog muža obezglavljuju zbog zločina koji je ranije počinio, a kad na kraju sazna za njegovu sudbinu, polako kopni od tuge i umire od slomljenog srca.
Jasno je da Salernitanova priča ima mnogo dodirnih tačaka sa Šekspirovom - zaraćene porodice, zabranjena ljubav, uspavljujući napitak, užasan nesporazum i tragičan kraj ljubavnika.
Ipak, nije sasvim sigurno da li je Bard bio inspirisan baš njegovom pričom, jer su posle "Il Novellina" objavljene i druge sa sličnim zapletom i dobro poznatim imenima.
Verzija Luiđija da Porte i Matea Bandela
Gotovo sto godina posle Salernitana, Luiđi da Porta napisao je sličnu priču, o Romeu Montekiju i Juliji Kapeleti iz Verone.
Oni se takođe krišom venčavaju, a razdvaja ih Romeovo slučajno ubistvo Julijinog rođaka. Na kraju takođe umiru - Romeo od otrova, a Julija od zadržavanja daha, kako bi sa ovog sveta otišla zajedno s njim.
Nakon Da Porte, kaluđer Mateo Bandelo (1480-1562) otišao je korak dalje u pričanju tragične priče i sasvim sigurno je bio taj koji je najviše inspirisao Šekspirovu dramu.
Bandelova verzija dodaje i još i epizodu o maskembalu na kom se mladi par upoznaje i dodaje na tragici tako što se na kraju Julija ubija bodežom svog mrtvog ljubavnika.
Ni tu se prepisivanje tragedije nije zaustavilo: sledeći se njom bavio Pjer Boetju, a njegovu verziju je čak preveo na engleski Artur Bruk kao poemu pod nazivom "Tragična istorija Romea i Julije" iz 1562. koja je na kraju završila i na Šekspirovom pisaćem stolu.
Prvi Šekspirov komad odigran u Srbiji
"Romeo i Julija" je jedan od najčešće izvođenih Šekspirovih komada, koji je i za njegovog života bio vrlo popularan.
To je takođe najverovatnije prvo njegovo delo izvođeno izvan Engleske i to u Nordlingenu u Bavariji 1604. godine.
Šekspira, a time i "Romea i Juliju" na naše prostore doneo je Laza Kostić, koji je već 1859. počeo da prevodi tu tragediju i odlomke objavljuje u raznim časopisima.
Prva predstava po tom komadu, u Kostićevom prevodu, odigrana je u Srpskom narodnom pozorištu u aprilu 1865. godine i ujedno je prvo celovito Šekspirovo delo na balkanskim scenama u prevodu sa originala.
Komentari (1)
shtefica cveck
12.03.2022 11:13
ako jos ima ljudi koji veruju da je polupismeni gostionicar Sekspir napisao niz briljantnih dela od kojih su neka najbolja svih vremena a ne barem petoro jakih intelektualaca elizabetinog vremena koji su imali potrebu da ostanu anonimni i ocigledno bili veoma nacitani i obrazovani