Igre 
Miloš Pušić, reditelj filma "Heroji radničke klase": Priča je u potpunosti fikcija, ali je 100 odsto moguća
Komentari01/03/2022
-23:17
Novi film Miloša Pušića "Heroji radničke klase" drama je koja ispituje kako se u zemljama u tranziciji gradi i u kakvom su položaju radnici koji u potrazi za poslom lutaju od gradilišta do gradilišta i od jednog do drugog propalog preduzeća.
"Hteo sam da nekako skrenemo pogled u tom smeru, to mi je bilo bitno. Jer vidite koliko se gradi na sve strane. Gde god pogledate sve vrvi od kranova i gradilišta i mi kao vidimo sve to, al u stvari ne gledamo u to... I u stvari sam mislio da je važno da se svaki građanin koji će posle živeti u tim stanovima, koji će hodati tim ulicama, razmisli o tome ko su ti ljudi koji prave naše zgrade. I s jedne s druge strane, i oni koji investiraju i oni koji svojim rukama grade naš grad", kaže za Euronews Cult reditelj Miloš Pušić.
Lidija radi za kontroverznog investitora i njen zadatak je da kontroliše grupu nezadovoljnih radnika na novootvorenom gradilištu. Oni pokušavaju da se izbore za svoja prava, a situacija se komplikuje - stoji u opisu filma.
Koliko je ovo fikcija, a koliko nešto što zapravo sada živimo?
"Film je u potpunosti fikcija, ali je 100 odsto moguć. Neki ljudi kada su ga pogledali imali su reakciju - pa ovako izgledaju stvari danas. Sad, on je negde inspirisan nekim stvarnim događajima i nekim novinskim vestima koje sam ja čitao, ali su one prosto za potrebe filma dramatizovane i oblikovane, tako da mi imamo sada nešto u filmu što je filmska priča i tako je struktuirana, ali ja mislim da jako korespondira sa stvarnošću i svim oko nas", kaže Pušić.
Prema njegovim rečima, scenario je napisan 2011. na 2012, kada se i činilo da je tada to aktuelno.
"Tad je već na pola bila ta rekonstrukcija Novog Sada, to ubrzano građenje. Čini mi se da je sad drugi deo toga. I u stvari kako je nastajao film malo sam se i bojao da će to biti vremenom prošlost, nevažna tema. Međutim, postalo je samo važnija i važnija. To je dobro za film, ali nije dobro za nas koji živimo ovde, čini mi se. Jer mi stalno imamo utisak da se neke stvari menjaju, a onda kad ih pogledate sa distance, izgleda da u stvari sve stoji isto", ističe Pušić.
Povezane vesti
Od autsajdera smo preko noći dospeli u mejnstrim
Posle deset godina rada na filmu, svetsku premijeru doživeo je na 72. Berlinalu. Domaća ga očekuje 4. marta na Festu. Iako je u završnici stigla finansijska podrška Filmskog centra Srbije, Pušić kaže da je bilo trenutaka kada nije delovalo da će film stići na platna.
"Film je skupa igra i nailazili smo na problem sa finansiranjem. Sad ja ne mogu da kažem da je to proizilazilo direktno iz teme, ali isto tako mi je čudno da mi za deset godina nastanka, mi skoro da nismo uspevali da ispinansiramo ni sedminu budžeta filma. Niko nam zvanično nije zamerio za temu, ali smo ipak bili odbijani na neki način. Mi smo ga uradili sami. On ima zapravo nešto u svom duhu što su ranije zvalo filmske radne zajednice. Mi smo kao ekipa, od glumaca do tehničke ekipe, zasukali rukave i snimili film", navodi reditelj.
I onda je stigao poziv iz Berlina. Kakva je bila reakcija na to?
"Sjajan je osećaj. Mislim da se upornost i neka moja tvrdoglavost isplatila i sjajan je osećaj biti na tom festivalu i u stvari je divan taj osećaj kad jedan projekat koji je po svim karakteristikama autsajderski i ide po margini, preko noći se sve okrene i dospe u mejnstrim. Sad mi se čini da je to jako dobro odjeknulo i kod nas u medijima i među nekom filmskom publikom i među običnom publikom", kaže Pušić.
Sada čeka da vidi kako će odjeknuti posle domaće premijere i prikazivanja u bioskopima. Još čeka, kaže Pušić, i da odjekne u gradu u kom je nastao, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture.
"Za sada je moj utisak da prestonica kulture nije ni na koji način pomogla ovaj film, a čini mi se ni sad kad je film nastao, da ga nekako ignorišu. Mislim ako ste prestonica kulture i u svom gradu imate najbolju evropsku glumicu, to je valjda nešto čime bi trebalo da se dičite. Ako imate, mislim, posle 50 godina Novi Sad ima ponovo film u Berlinu, u godini kada je prestonica kulture, pa i to je nešto što bi trebalo da bude značajno za grad. Ali čini mi se da je, kao i u sudbini tih radnika, u stvari bilo šta što može potencijalno biti delikatna tema, stvar od koje se lakše okreće pogled, nego da se usmeri u to", ističe reditelj.
Voleo bih da prikažem i neku smešnu stranu
"Odumiranje" je prikazivalo jednu vrstu fenomena koji je kod nas vrlo prisutan. "Heroji radničke klase" dotiču se drugog fenomena aktuelnog u zemljama u tranziciji. Čini se da ne nedostaje tema u okruženju za ovakve filmove. Da li reditelj već možda razmišlja o tome šta je sledeća tema kojom bi se bavio?
Povezane vesti
"Razmišljam, ali toliko me je ova tema obuzela da jedva čekam da stavim tačku na to sve oko njega i da onda sednem za sto i krenem da pišem sledeći. Sada koliko vidim, biće nogo vedriji na neki način... Naravno da će biti, ne mogu da zamislim da radim nešto što nije ukorenjeno u ovaj svet koji ja poznajem i ljude oko mene, ali voleo bih da prikažemo i neku smešnu stranu svega toga. Tragedija kad se malo ubrza, dođe do komedije čas posla", zaključuje Pušić.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Vrag Naroda
02.03.2022 03:32
...Nisam siguran koliko su jugo-komunisti shvatili svu zabludu Karla Marksa - on naime nije uracunao nestanak industrijskih sirovina I klimatske promene. Kada to uracunate shvaticete da je "radnicka klasa" besmislica I da je komunizam samo zlocin...